Loše osvetljenje radnog prostora može da izazove osećaj umora, peckanje, suvoću, zamućen vid i glavobolju. Tegobe su posebno česte kod ljudi koji svakodnevno čitaju sitan tekst, rade za računarom ili obavljaju precizne poslove. Iako se često kaže da oči „stradaju“, samo naprezanje zbog rada pri slabom ili nepravilno postavljenom svetlu najčešće ne izaziva trajno oštećenje vida. Ipak, može da učini rad veoma neprijatnim, da smanji koncentraciju i pogorša simptome postojećih problema sa očima.
Problem ne nastaje samo kada je prostorija tamna. Očima mogu smetati i prejaka svetlost, odsjaj na monitoru, treperenje sijalice, oštre senke i velika razlika između svetlog ekrana i mračne prostorije. Zbog toga je za udoban rad potrebno uskladiti prirodno svetlo, opštu rasvetu i dodatnu lampu iznad ili pored radne površine.
Kako loše osvetljenje zamara oči
Kada na radnoj površini nema dovoljno svetla, oči ulažu veći napor da bi jasno videle slova, linije i sitne detalje. Čovek tada često nesvesno žmirka, približava se papiru ili monitoru i duže zadržava pogled na istoj udaljenosti. Posledica mogu biti umorne oči, privremeno zamućenje vida i glavobolja.
Za ravnomerno osvetljenje većih radnih prostorija praktična može biti šinska rasveta, jer omogućava da se pojedinačni reflektori usmere prema stolu, polici ili drugoj zoni u kojoj je potrebno više svetla. Njena prednost je prilagodljivost, ali reflektori ne treba da budu okrenuti direktno prema licu ili ekranu. Svetlost je bolje usmeriti na radnu površinu ili prema svetlom zidu, od kojeg će se blago odbijati i ravnomernije širiti prostorijom.
Sličan problem nastaje i kada je svetlo prejako. Ako se sijalica nalazi u direktnom vidnom polju, oči će stalno pokušavati da se prilagode intenzivnom izvoru, dok istovremeno gledaju u tamnije delove prostora. Zbog toga nije presudno samo koliko je svetlo jako, već i gde je postavljeno.
Velika razlika između ekrana i prostorije
Rad na računaru u potpuno zamračenoj sobi jedna je od najčešćih grešaka. Monitor tada postaje jedini jak izvor svetlosti, pa se oči stalno prilagođavaju velikom kontrastu između ekrana i njegove okoline.
To ne znači da soba mora biti veoma osvetljena. Dovoljno je uključiti umereno opšte svetlo ili lampu koja blago osvetljava prostor iza monitora. Cilj je da ekran ne izgleda kao svetla površina koja se nalazi usred potpunog mraka.
Osvetljenost monitora takođe treba prilagoditi prostoriji. Ako ekran deluje poput lampe, verovatno je previše svetao. Ako morate da se približavate kako biste pročitali tekst, možda je suviše taman ili su slova premala. Podešavanje veličine fonta često je korisnije od povećavanja osvetljenosti ekrana.
Dugotrajno korišćenje računara povezano je sa digitalnim naprezanjem očiju, ali nema pouzdanih dokaza da svetlost sa uobičajenih ekrana sama po sebi trajno oštećuje oči. Mnogo veći problem predstavljaju dug rad bez pauze, smanjeno treptanje i nepravilno podešeni uslovi rada.
Odsjaj tera oči da rade više
Odsjaj na monitoru može nastati zbog prozora, plafonske svetiljke ili lampe postavljene iza korisnika. Refleksija smanjuje kontrast slike, zbog čega slova postaju teže čitljiva. Osoba tada često pomera glavu, menja položaj tela ili žmirka kako bi jasnije videla sadržaj.
Radni sto je najbolje postaviti bočno u odnosu na prozor. Ako se prozor nalazi direktno iza monitora, jaka dnevna svetlost može smetati pogledu. Kada je prozor iza leđa, na ekranu se može pojaviti refleksija.
Za čitanje i pisanje svetlost treba da pada na papir, a ne u oči. Desnorukim osobama obično više odgovara da lampa bude sa leve strane, dok je kod levorukih praktičnije da bude postavljena desno. Tako ruka neće praviti jaku senku preko radne površine.
Mayo Clinic preporučuje da se pri čitanju izvor svetla postavi iza osobe i usmeri prema stranici ili zadatku, dok je za gledanje televizije prijatnije da prostorija bude blago osvetljena.
Zašto oči peku i postaju suve
Tokom koncentrisanog rada za računarom ljudi obično trepću ređe. Treptanje je važno zato što raspoređuje suzni film preko površine oka. Kada se učestalost treptanja smanji, oči mogu postati suve, crvene i osetljive.
Tegobe mogu dodatno pogoršati klima-uređaj, grejanje, suv vazduh ili ventilator koji duva prema licu. U takvim uslovima nije dovoljno samo promeniti sijalicu. Potrebno je povremeno skloniti pogled sa ekrana, svesno treptati, provetriti prostoriju i postaviti monitor malo ispod nivoa očiju. Takav položaj može smanjiti izloženu površinu oka i ublažiti isušivanje.
Osećaj pečenja ne treba automatski pripisivati rasveti. Uzrok mogu biti neodgovarajuće naočare, nekorigovana dioptrija, alergija ili sindrom suvog oka. Ako tegobe traju i nakon odmora i promene radnih uslova, koristan je pregled oftalmologa.
Koja boja svetlosti je najprijatnija
Za većinu radnih prostora odgovara neutralno belo svetlo, koje pruža dobru vidljivost bez izrazito žutog ili plavičastog tona. Toplije svetlo može biti prijatnije u dnevnoj i spavaćoj sobi, naročito u večernjim satima, dok se neutralno svetlo često bira za radne stolove, kuhinje i kancelarije.
Boja svetlosti ipak nije jedini kriterijum. Važnije je da sijalica pruža stabilno svetlo, da ne treperi i da odgovara veličini prostorije. Nekvalitetni izvori svetlosti mogu treperiti toliko brzo da to nije odmah vidljivo, ali osetljivim osobama mogu izazivati nelagodnost ili glavobolju.
Nije dobro ni kombinovati nekoliko potpuno različitih nijansi svetla na malom prostoru. Ako jedna lampa daje veoma hladno, a druga izrazito žuto svetlo, prostor može delovati neujednačeno, posebno tokom čitanja ili preciznog rada.
Kako pravilno osvetliti radni prostor
Najbolje rezultate obično daje kombinacija opšte i lokalne rasvete. Plafonska svetiljka treba ravnomerno da osvetli prostoriju, dok radna lampa pruža dodatno svetlo tamo gde je ono zaista potrebno.
Lampa treba da ima abažur, difuzor ili podesivu glavu kako sijalica ne bi bila direktno vidljiva. Svetlost treba da pada na sto, tastaturu ili dokument, bez odsjaja na ekranu. Svetli zidovi dodatno pomažu jer odbijaju svetlost, dok tamni enterijeri obično zahtevaju više rasvetnih tela.
Jačinu rasvete treba prilagođavati tokom dana. Ujutru i pre podne moguće je više koristiti prirodnu svetlost, dok se predveče postepeno uključuju dodatne lampe. Bolje je koristiti nekoliko umerenih izvora svetla nego jednu veoma jaku sijalicu koja pravi oštre senke.
Svetlo može pomoći da povećate energiju
Dobro osvetljen prostor ne doprinosi samo prijatnijem radu očiju. Dovoljno prirodnog i veštačkog svetla može da podrži budnost i koncentraciju, posebno tokom tmurnih dana ili rada u prostorijama sa malim prozorima. Kada želite da povećajte energiju bude deo vašeg svakodnevnog plana, otvorite zavese, postavite sto bliže izvoru dnevne svetlosti i koristite ravnomernu rasvetu koja ne blješti.
Tokom večeri je, međutim, bolje postepeno smanjivati jačinu svetla i koristiti topliju rasvetu u prostorijama namenjenim odmoru. Veoma jaka svetlost i dugo korišćenje ekrana neposredno pre spavanja mogu otežati opuštanje, čak i kada ne izazivaju direktan bol u očima.
Rasveta zato treba da prati namenu prostorije. Za rad je važno jasno i ravnomerno svetlo, dok je za odmor prikladnija blaža i toplija atmosfera.
Kada bol u očima zahteva pregled
Zamor zbog lošeg svetla najčešće se smanjuje nakon odmora, promene osvetljenja i kraće pauze od ekrana. Ipak, učestali ili jaki bolovi ne bi trebalo da se ignorišu.
Pregled je posebno važan ako se uz bol javljaju naglo pogoršanje vida, izrazito crvenilo, jaka osetljivost na svetlost, duple slike, povreda oka, mučnina ili jaka glavobolja. Naprezanje očiju ponekad može biti povezano sa nekorigovanom dioptrijom ili drugim problemom koji zahteva odgovarajuće lečenje.
Za većinu ljudi udobniji rad može se postići jednostavnim promenama: pravilnim položajem lampe i monitora, smanjenjem odsjaja, češćim pauzama i ravnomernim osvetljenjem prostorije. Dobra rasveta neće zameniti pregled kada postoji zdravstveni problem, ali može značajno smanjiti svakodnevno naprezanje i učiniti dug rad prijatnijim.
Izvor slike
AI
