Kad se kaže „majka modernog plesa“, ime koje najčešće iskoči je Isidora Dankan (Isadora Duncan) – umetnica koja je odbila „pravila“ klasičnog baleta, odbacila špice i korsete, izašla bosa na scenu i pretvorila pokret u ličnu ispovest. Publika je u njoj videla sve: božicu, buntovnicu, umetničku revoluciju… i ženu koja je živela brzo, glasno i potpuno van okvira svog vremena.
Ovaj tekst je napisan u duhu originalnog članka sa tetka.rs, ali je proširen i strukturisan kao duži blog tekst – sa više konteksta, objašnjenja i „zašto je to važno danas“.
Ko je bila Isidora Dankan i zašto je „majka modernog plesa“?
Isidora Dankan je bila američka plesačica i koreografkinja, jedna od ključnih pionirki modernog (savremenog) izražajnog plesa. Umesto stroge forme baleta, ona je ples doživljavala kao prirodan, unutrašnji impuls: disanje, talas, emocija – i to je prenosila na scenu. Njeni nastupi i učenje pomogli su da se ples izvuče iz konzervativnih okvira i postane autorska umetnost, ne samo veština.
Ono po čemu je publika najviše pamti:
-
plesala je bosa, često u tunikama inspirisanim antičkom Grčkom, sa naglaskom na prirodne linije tela,
-
koristila je pokret kao „govor“ emocija, a ne kao niz propisanih figura,
-
ples je povezivala sa muzikom klasičnih kompozitora i sa idejom umetnosti kao slobode.
Detinjstvo u San Francisku: siromaštvo, muzika i prva sloboda
Isidora je rođena u San Francisku, a oko njenog tačnog datuma rođenja postoje različiti navodi. Odrastala je u porodici u kojoj je muzika bila deo svakodnevice – majka je svirala i podučavala, a Isidora je rano krenula da se kreće uz zvuk klavira. U originalnom tekstu se naglašava i da je majka snažno podsticala nezavisnost i slobodu, što će kasnije postati Isidorina lična filozofija.
Nije odrastala u luksuzu. Naprotiv – finansijske teškoće i porodične turbulencije učinile su da vrlo rano shvati kako se za život (i umetnost) bori. I baš iz tog „golog“ početka nastaje njen kasniji stav: telo ne sme da bude zarobljeno pravilima.
Antička Grčka kao opsesija: „živeti kao skulptura“
Dok su drugi učili „kako treba“, Isidora je istraživala kako bi pokret mogao da izgleda kada bi bio potpuno slobodan. Inspiraciju je nalazila u antičkoj Grčkoj: u vazama, reljefima, skulpturama i mitovima. U Tetkinom tekstu se posebno ističe taj momenat – da je obilazila muzeje i „oživljavala“ pokrete sa antičkih prikaza.
Zato i njen scenski izgled postaje manifest:
-
tunika umesto baletskog kostima,
-
raspuštena kosa umesto stroge frizure,
-
bose noge umesto špica.
Za publiku tog vremena, to je bilo šokantno… ali i hipnotišuće.
Šta je Isidora promenila u plesu: 5 ključnih „preokreta“
1) Prirodan pokret umesto propisane forme
Moderni ples, kakav danas poznajemo, duguje mnogo Isidorinoj ideji da pokret treba da krene iznutra – iz daha i osećaja.
2) Emocija kao koreografija
Kod nje nije poenta „tehnika radi tehnike“, nego da telo kaže ono što reči ne mogu.
3) Umetnica kao autor
Isidora je ples tretirala kao lično autorsko delo – što je tada bio veliki zaokret.
4) Žensko telo bez stega
Mnogo pre nego što se feminizam „uobliči“ u popularnoj kulturi, Isidora je insistirala na prirodnosti i slobodi ženskog izraza, zbog čega je često doživljavana kao figura ispred svog vremena.
5) Publika i mediji kao scena
Nije bila samo plesačica – bila je pojava. Znala je da skandal, mit i harizma grade legendu (čak i kad to košta).
Evropa, škole i „Isadorables“: nasleđe koje se prenosi
Kako je rasla njena slava, rasle su i ambicije: da ne bude samo izvođač, već i učiteljica. Važan deo njenog uticaja bile su škole i rad sa mladim plesačima.
U Tetkinom tekstu se pominje da je u Grčkoj otvorila školu i putovala Evropom tražeći inspiraciju i publiku. Njena „škola“ nije bila samo zgrada – bila je ideja da ples ne mora da izgleda isto kod svih, već da svako telo ima svoj prirodan jezik.
Ljubavi, drama i tragedije (bez romantizovanja)
Isidorin privatni život često se opisuje kao jednako buran kao i njen umetnički put. Imala je važne veze i odnose koji su bili praćeni interesovanjem javnosti i medija.
Najbolniji deo njenog života bio je gubitak dece u nesreći 1913. godine. Ovaj događaj je ostavio dubok trag i često se navodi kao prelomna tačka nakon koje se njen život menja – emotivno, finansijski i stvaralački.
Rusija i Sergej Jesenjin: sudar dvoje burnih svetova
Isidora je početkom 1920-ih otišla u Sovjetsku Rusiju gde je pokušala da razvije plesno obrazovanje. Tamo upoznaje mladog pesnika Sergeja Jesenjina i njihova veza brzo postaje jedna od najkomentarisnijih kulturnih priča tog doba. Venčali su se 1922. godine.
Bio je to odnos pun strasti, ali i nestabilnosti – dvoje ljudi sa velikim talentom i velikim ranama. U Tetkinom tekstu se naglašava da je taj brak bio buran i da nije potrajao.
Poslednje godine i smrt: tragičan kraj jedne legende
Isidora je umrla 14. septembra 1927. godine u Nici. U Tetkinom tekstu opisan je njen fatalni nesrećni slučaj koji je uključivao šal koji je često nosila. (Detalje neću dodatno razvijati – dovoljno je reći da je kraj bio iznenadan i tragičan, a vest je brzo obišla svet.)
Zašto je Isidora Dankan važna i danas?
Možda ne znaš nijednu njenu koreografiju „po imenu“, ali njen uticaj vidiš svuda:
-
u savremenom plesu koji dopušta individualnost,
-
u ideji da je pokret lični izraz, ne uniforma,
-
u koreografiji koja polazi od emocije i muzike,
-
u umetničkoj hrabrosti da „ne ličiš ni na koga“.
Zato je i danas pamte kao revoluciju u telu: žena koja je na scenu izvela slobodu – sa svim posledicama koje sloboda nosi.
Kratak „timeline“ za kraj (za lakše snalaženje)
-
1877/1878 – rođenje u San Francisku (datumi se različito navode)
-
početak 1900-ih – proboj u Evropi, formiranje prepoznatljivog stila (bosa, tunika, antička inspiracija)
-
1913 – tragedija: gubitak dvoje dece
-
1922 – brak sa Sergejem Jesenjinom
-
1927 – smrt u Nici
