Nadimanje, osećaj težine u stomaku, usporeno varenje i nelagodnost nakon obroka spadaju među veoma česte tegobe savremenog čoveka. Nekada se javljaju povremeno, posle obilnijeg obroka ili hrane koja se teže vari, dok kod drugih ljudi mogu postati gotovo svakodnevni problem.
Uzroci nisu uvek isti. Na varenje mogu uticati način ishrane, brzina kojom jedemo, količina tečnosti, fizička aktivnost, stres, kvalitet sna, stanje crevne flore, ali i određene zdravstvene tegobe. Zbog toga nije dovoljno samo ublažiti simptome. Važno je pokušati da se pronađe razlog zbog kojeg se problem stalno vraća.
Kada nadimanje može ukazivati na problem sa crevima?
Povremeno nadimanje najčešće nije razlog za zabrinutost, naročito ako se javlja nakon obilnog obroka, gaziranih napitaka ili namirnica koje prirodno stvaraju više gasova. Međutim, ako je stomak često nadut, prisutni su grčevi, promene stolice ili gubitak telesne težine, potrebno je razmotriti i druge moguće uzroke.
Jedan od njih mogu biti crevni paraziti, mada se njihovo prisustvo ne može zaključiti samo na osnovu nadimanja. Kada se odgovarajućim analizama potvrdi parazitska infekcija, terapija se određuje prema vrsti uzročnika. Uz savet stručnog lica, nekada se kao dodatak režimu ishrane pominje i odgovarajući čaj protiv parazita, ali on ne treba da zameni propisanu terapiju kada je lečenje potrebno.
Važno je ne oslanjati se na pretpostavke, jer slične tegobe mogu biti posledica potpuno drugačijih problema sa varenjem. Pravilna dijagnostika zato predstavlja prvi korak ka odgovarajućem rešenju.
Prebrzo jedenje često stvara osećaj težine
Način na koji jedemo gotovo je jednako važan kao i izbor namirnica. Kada se hrana jede brzo, bez dovoljno žvakanja, zajedno sa zalogajima se često proguta i veća količina vazduha.
To može doprineti:
- nadimanju,
- podrigivanju,
- osećaju punoće,
- pritisku u stomaku,
- sporijem osećaju pražnjenja želuca.
Sporije jedenje i temeljno žvakanje olakšavaju početnu fazu varenja i omogućavaju organizmu da na vreme registruje sitost.
Zbog toga jedna od najjednostavnijih promena može biti upravo produžavanje vremena obroka i izbegavanje jedenja u hodu.
Koje namirnice najčešće doprinose nadimanju?
Određene namirnice mogu kod osetljivijih osoba izazivati pojačano stvaranje gasova. Među njima su mahunarke, kupus, brokoli, luk, određene vrste voća, mlečni proizvodi kod osoba sa intolerancijom na laktozu, kao i proizvodi sa većom količinom šećernih alkohola.
To ne znači da sve ove namirnice treba izbaciti iz ishrane. Reakcije su veoma individualne.
Korisno je nekoliko dana pratiti šta je osoba jela pre nego što su se pojavile tegobe. Na taj način može se uočiti obrazac i lakše proceniti koja hrana najviše smeta.
Kod nekih ljudi problem nastaje i kada se odjednom poveća unos vlakana. Iako su vlakna važna za zdravlje creva, njihovo naglo povećavanje može privremeno pojačati gasove i nadimanje.
Usporeno varenje može biti posledica manjka kretanja
Fizička aktivnost ima važnu ulogu u radu digestivnog sistema. Dugotrajno sedenje i nedostatak kretanja mogu doprineti sporijem radu creva i pojavi zatvora.
Čak i kratka šetnja nakon obroka može nekim osobama pomoći da se smanji osećaj težine.
Redovna aktivnost ne mora biti intenzivna. Hodanje, lagane vežbe, vožnja bicikla ili plivanje mogu pozitivno uticati na opšte zdravlje i funkciju creva.
Problem je naročito čest kod osoba koje tokom radnog dana provode mnogo sati sedeći i imaju neredovne obroke.
Stres može direktno uticati na stomak
Digestivni sistem veoma je povezan sa nervnim sistemom. Zato nije neobično da se tokom perioda stresa pojave nadimanje, grčevi, mučnina, dijareja ili zatvor.
Kod nekih ljudi stres ubrzava rad creva, dok ga kod drugih usporava.
Dugotrajna napetost takođe može promeniti način ishrane. Neko preskače obroke, neko jede prebrzo, a neko češće poseže za masnom ili slatkom hranom.
Zato rešavanje problema sa varenjem ponekad podrazumeva i promenu dnevnog ritma, kvalitetniji san i pronalaženje načina za smanjenje stresa.
Da li voda može pomoći varenju?
Dovoljan unos tečnosti važan je za normalan rad creva. Kada organizmu nedostaje voda, stolica može postati tvrđa, a pražnjenje otežano.
Voda posebno dobija na značaju kada ishrana sadrži dosta vlakana.
Sa druge strane, veoma velike količine tečnosti odjednom tokom obroka kod nekih ljudi mogu izazvati osećaj dodatne punoće. Zbog toga je bolje tečnost unositi ravnomerno tokom dana.
Gazirani napici često pogoršavaju nadimanje jer unose dodatnu količinu gasa u digestivni sistem.
Crevna flora ima važnu ulogu
U crevima živi veliki broj mikroorganizama koji učestvuju u varenju, stvaranju određenih vitamina i održavanju normalne funkcije digestivnog sistema.
Promene u sastavu crevne flore mogu nastati nakon antibiotika, infekcija, velikih promena u ishrani ili dugotrajnog stresa.
Fermentisane namirnice poput jogurta, kefira ili kiselog povrća mogu biti deo raznovrsne ishrane. U pojedinim situacijama koriste se i probiotski preparati, ali njihov izbor treba prilagoditi konkretnim potrebama.
Najvažnije je da ishrana dugoročno bude raznovrsna, a ne da se očekuje da jedan proizvod samostalno reši sve probleme sa varenjem.
Kada nadimanje ne treba ignorisati?
Povremena nelagodnost uglavnom nije zabrinjavajuća, ali određeni simptomi zahtevaju veću pažnju.
Lekaru se treba obratiti ako se nadimanje javlja zajedno sa:
- jakim ili učestalim bolovima u stomaku,
- neobjašnjivim mršavljenjem,
- povraćanjem,
- krvlju u stolici,
- dugotrajnim prolivom ili zatvorom,
- povišenom temperaturom,
- izrazitim umorom,
- naglom promenom pražnjenja creva.
Posebno je važno ne odlagati pregled ako su simptomi novi, intenzivni ili se postepeno pogoršavaju.
Kako sprečiti da se problemi sa varenjem stalno vraćaju?
Mnogi ljudi pokušavaju da rešavaju samo nadimanje ili zatvor, ali dugoročno je korisnije pogledati čitavu dnevnu rutinu.
Redovni obroci, sporije jedenje, dovoljno vode, više kretanja i kvalitetniji san mogu napraviti značajnu razliku. Istovremeno, korisno je smanjiti preterane količine masne hrane, alkohola, gaziranih napitaka i vrlo obilnih večernjih obroka.
Ako postoje učestali zdravstveni problemi, važno je ne svoditi sve tegobe na „osetljiv stomak“. Intolerancije na određene namirnice, gastritis, refluks, sindrom iritabilnog creva, bolesti žučne kese i brojna druga stanja mogu imati slične simptome.
Zbog toga je kod dugotrajnih tegoba mnogo korisnije pronaći uzrok nego neprestano menjati preparate bez jasnog plana.
Pravo rešenje počinje razumevanjem uzroka
Nadimanje i sporo varenje mogu biti posledica vrlo jednostavnih svakodnevnih navika, ali ponekad mogu ukazivati i na stanje koje zahteva dodatnu pažnju.
Prvi korak je posmatranje sopstvenih reakcija. Vredi obratiti pažnju na hranu nakon koje se tegobe javljaju, vreme obroka, količinu vode, nivo aktivnosti i stres.
Male promene često daju dobre rezultate: sporije jedenje, manje porcije, redovniji obroci, više kretanja i dovoljno tečnosti mogu pomoći da digestivni sistem funkcioniše bolje.
Ako se simptomi uprkos tome nastavljaju, pregled i odgovarajuće analize mogu pomoći da se utvrdi njihov pravi uzrok. Najbolje rešenje nije ono koje samo trenutno ukloni nadimanje, već ono koje dugoročno doprinosi pravilnijem varenju i boljem funkcionisanju celog organizma.
Izvor slike
AI
