Saveti koje niste tražili

Da li je ljubav umeće ili samo prijatno osećanje koja može i ne mora da obuzme čoveka? Ako zastupamo stav da je ljubav umeće, otvaramo vrata mnogo širem poimanju ljubavi koje možemo da primamo i dajemo. Iz toga proizilazi da je taj odnos još jedna socijalna veština koja može da se uči.

Jedno od najvažnijih pitanja formulisao je Dejvid Hjum: “Zašto je ljudska priroda takva kakva je?“ Generacije stručnjaka raznih profila odgovarale su na ovo pitanje. Ali i svako od nas.

Kultura kojoj pripadamo, sa mnogobrojnim pravilima, običajima, zakonima i sistemom vrednosti utiče na formiranje svesti o sebi, svetu i drugima. Prenoseći različite poruke roditelji, nastavnici, mediji i drugi autoriteti utiču na formiranje identita.

„Dobar život“ je nekako sve dalje, iako trčimo u nepušačkoj zoni, sa elektronskim organajzerom, jer treba da uklopimo posao i „vreme za igru“ sa decom. Poput hrčka na točku konstatujemo da smo negde usput izgubili ključeve Kraljevstva sreće. Logično. Kad trčite maraton, odluka da se napijete, nije put u zadovoljstvo.

Budući da su ljudi društvena bića, vera u ljude je ono što nam je potrebno za preživljavanje i bolji kvalitet života. Zato, jedna od bitnih komponenti međuljudske komunikacije i osnova za ostvarenje bliskosti i intimnosti jeste poverenje. Delimično poverenje, ali i delimična sumnja, u nepoznatim situacijama jesu važne komponente socijalne inteligencije, jer nam pomažu da se bolje orjentišemo u socijalnom …

“Bio sam istovremeno sa dve žene, ali, bez obzira na svu ljubav i seksualnu pažnju koju su mi pružale, sa obe sam se osećao neispunjeno, kao da je neki suštinski deo mene ostajao skriven i netaknut. Nije mi padalo na pamet da bih ja mogao da imam neke veze sa tim. Umesto toga tražio sam ispunjenje kroz još više seksa, …

Rene Dekart, genije, otac analitičke geometrije, racionalista koji je proslavio rečenicu Cogito, ergo sum, loš je navigator u socijalnim situacijama! Plovidba socijalnim svetom u arhitekturi našeg mozga ne iscrpljuje se korišćenjem kognicije, već zahteva angažovanje nekognitivnih sposobnosti. Koje su to sposobnosti? Imamo li socijalni deo mozga?

Davna američka istaživanja pokazala su da uspešni ljudi više od polovine svoga vremena provode slušajući, odnosno koriste aktivno slušanje više od prosečnih ljudi. Pored toga, što više nauče slušajući druge ljude oko sebe, oni imaju i bolju komunikaciju sa svojim sagovornicima i kvalitetnije međuljudske odnose.