Home / Saveti koje niste tražili / Žirafa u poslovnom odelu
Žirafa u poslovnom odelu

Žirafa u poslovnom odelu

Da li egocentrizam i beskrupuloznost pomažu da se napreduje u poslu? Da li je u top menadžmentu više psihopata nego u totalnoj populaciji? I obrnuto, da li je topla, meka komunikacija hendikep u poslovnim situacijama? Koje crte ličnosti poseduje uspešni šef? I da li su psiholozi zbog specifičnog obrazovanja idealni šefovi?

Vođstvo

Postojanje grupa ima važne implikacije za proučavanje čoveka. Grupa omogućuje, a možda i čini neophodnim, neke vrste ponašanja koji inače ne bi postojali. Rukovođenje je takav aspekt grupne dinamike, gde jedni postaju vođe, a drugi sledbenici. Psihologija je pozvana da objasni način kako se postaje vođa, koje su to karakteristike ličnosti koje su povezane sa sposobnošću za rukovođenje, koja je funkcija vođa, koji su tipovi rukovođenja, ali i kako se odupreti grupnom pritisku, sprečiti psihološko i socijalno zlostavljanje, funkcionisati grupno skladno, a ostati jedinka u društvu.

U nezvaničnim, privremenim grupama, vođa ne mora da preuzima sve funkcije koje mu „istureni položaj“ nameće, ali u stabilnim, čvrsto strukturisanim grupama, kao što je poslovna organizacija, vođa hteo-ne hteo mora da preuzme raznovrsne uloge istovremeno. Šef ima funkciju stručnjaka, planera, graditelja politike, izvršitelja, nadzornika unutrašnjih odnosa u grupi, delitelja nagrada i kazni, presuditelja i posrednika u sporovima, kao i spoljašnjeg predstavljanja grupe. On je nekad u ulozi roditelja, nekad prima zasluge u ime grupe, ali kad stvari krenu nagore, postaje i žrtveno jagnje.

U okviru teorija uloga smatra se da liderstvo, da bi bilo uspešno, mora da obuhvati dva tipa uloga: profesionalni, koji se tiče izvršavanja zadataka grupe i socijalno-emocionalni, koji se tiče međuljudske komunikacije. Inače, termin lider i liderstvo ponikli su u anglosaksonskoj sredini, a kod nas imaju prenaglašeno i donekle negativno značenje, te treba o tome voditi računa kod tumačenja.

Ko se pojavljuje kao vođa?

Ako rukovodioca ne postave „odozgo“, nego ga grupa bira iz svojih redova, onda je to osoba koju grupa prepoznaje kao sposobnog za uspešno ostvarivanje grupnih ciljeva. Kad se promene ciljevi, bira se i novi lik vođe. Kao što se već naslućuje, ne možemo govoriti samo o profilu vođe, nego i o profilima sledbenika od kojih zavisi da li će opaziti nekoga kao vođu ili ne.

Teorije crta ličnosti naglašavaju da neki ljudi pokazuju tendenciju da budu vođe u velikom, a drugi u neznatnom broju situacija. Uopštavanja različitih istraživanja izdvojila su sledeće crte: inteligenciju, domišljatost, samopouzdanje, jaku ambiciju i jako osećanje ličnog identiteta. Međutim, za svaku od ovih crta ličnosti može se pronaći situacija u kojoj je to čak prepreka za uspešno šefovanje. Holingvortova studija potvrđuje da visoka inteligencija može biti otežavajuća okolnost za rukovodioca u grupi koja ima niski prosek inteligencije!

Interaktivne teorije upravo fokus stavljaju na osobine članova grupe, njihovu dinamiku, strukturu i aspiracije. Osobine vođe tako zavise od vrste i obima grupe i njenih psiholoških karakteristika. Sanford navodi da autoritarno orijentisani članovi grupe više vole strogo direktivno rukovođenje i te osobine kod vođa su presudne za odabir. Nasuprot tome, članovi grupe koji su egalitaristički orijentisani, više cene vođu koji ume da održava dobre međuljudske odnose.

Situacione teorije podvlače uticaj situacije u kojoj se grupa nalazi. U ekstremno povoljnim i nepovoljnim situacijama, bira se vođstvo usmereno na „zadatak“, a u srednjim uslovima vođstvo usmereno na „čoveka“.

Eklektička shvatanja koja uzimaju u obzir sve uglove sagledavanja vođstva su, ipak, danas najbrojnija.

Bolesna kompeticija

Često se naglašava da smo mi društvo koje sve bolesnije grupno funkcioniše svuda, pa i u poslovnom okruženju. Sa ekonomskim problemima i nalaženjem sve većeg broja stanovnika u zoni preživljavanja, vratili smo se evolucijski „korak unazad“ po načinu ponašanja. Destruktivnost, nepoštovanje i mržnja, kao i sirovo, nekultivisno ponašanje je sve masovnije. Ako važi pravilo da svaka grupa funkcioniše na nivou najnižeg člana, i da grupa definiše osobine rukovodioca, onda treba očekivati da će nam i vođe, šefovi, menadžeri, lideri biti sve „bolesniji“.

Radna sredina u kojoj zaposleni nemaju izgrađen identitet neće shvatati ni timski rad, ni odgovornost pravilno. Biće sugestibilna, kao „deca“ tražiće vođu koji će da ih „spasava“. Postavljaće grandiozne, nerealne ciljeve, te vođa grupe, koji pristane da te osobine pokupi u svoj profil, ispoljavaće poremećaje ličnosti, agresivnost, abnormalne obrasce ponašanja.

I u mišljenju laika i u teorijama postoji veza između pozitivaca i negativaca sa visokom energijom. Satanističke vođe, ideolozi zla, prestupnici svake vrste imaju tu visoku energiju kao i duhovne vođe, menadžeri i preduzetnici. Babiak, Hare i Neumann su 2010. radili istraživanje koje je trebalo da proveri tezu da je među menadžerima veća učestalost psihopatske strukture ličnosti, nego što je u ostaloj populaciji. Ispitivali su studente menadžmenta (203) i utvrdili da je tu prevalenca 3% (u total populaciji je 1%, a u zatvorima je 15%). U moru istraživanja, ovo je potvrdilo hipotezu, ali je ona više obojena strahom, nego što se u praksi zaista dešava. Izmenjena struktura ličnosti: egocentrizam, grandioznost, manipulativnost, nedostatak empatije, svesnosti i etike, čak iako je u kombinaciji sa harizmom ne može da opstane na bilo kom segmentu tržišta. Dobitna poslovna organizacija danas zahteva humanizaciju energije.

Umetnost rukovođenja

Ljiljana Jerinić

Ljiljana Jerinić

„Upomoć, moj šef je nekompetentan!“ – gotovo trećina zaposlenih ovo misli, pri čemu se ređe govori o strukovnim, već o meta-sposobnostima rukovodioca. Upravljanje, menadžment, bilo kojim poslovnim procesom zahteva razumevanje, motivisanje i komunikaciju sa saradnicima i klijentima. Zato su emocionalne, socijalne, komunikacijske veštine onaj segment profila, koji rukovođenju daju notu umetnosti.

Pošto su stručnjaci koji proučavaju, usvajaju i podučavaju ljude humanijim načinima života, da li su onda psiholozi idealni šefovi? Ne. Kao i svi ljudi, i psiholozi, imaju lepezu profila ličnosti: neki imaju liderske sposobnosti i aspiracije, a neki ne. Ali, su kvalifikovani da drže radionice i savetuju, da prenesu svoja znanja o liderskim profilima.

Rezime

Agresivnost kao odbrambeno i kreativno ponašanje je poželjno i kod vođe i kod sledbenika (Fromova benigna agresivnost). Međutim, zauzimanje za sebe u grupnom procesu posebno zahteva da se šef zauzima i za svoj kolektiv, da poštuje i svoja i tuđa prava. Asertivni, a ne psihotični, vođa je tako idealan šef! Stabilna poslovna atmosfera, zdravo socijalno funkcionisanje grupe, jasna volja, snaga, identitet i dostojanstvo svih zaposlenih su idealna poslovna sredina. Umesto ajkule u poslovnom odelu, šef je žirafa, koja samo visoko sedi i dalje vidi.

Ljiljana Jerinić, psiholog i TA savetnik

 

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*