Home / Tetkina Kuhinja / Humus – namaz iz Hiljadu i jedne noći
Humus – namaz  iz Hiljadu i jedne noći

Humus – namaz iz Hiljadu i jedne noći

Humus je jelo koje vodi poreklo sa Bliskog istoka, preuzeli su ga mnogi narodi, i kada ga poslužite, na sto iznosite i magičnu atmosferu bliskoistočnih zemalja.

Nije baš sasvim poznato kako je nastao ovaj čarobni namaz, ali legenda kaže da je nastao u vreme krstaških ratova, u 12. veku, kada je prvi put pripremljen za muslimanskog vojkovođu Saladina. Danas je humus najpoznatiji kao nacionalno jelo u Izraelu, Libanu i Palestini, pa sve tri zemlje tvrde da je kod njih i nastao. Poznati izraelski pisac Meir Šaiv kaže da se humus pominje u Starom zavetu.

Recept za humus je vrlo jednostavan, sastoje se od leblebija, susamove paste, belog luka, soka od limuna, maslinovog ulja, peršuna i vode, od čega se pravi kremasti namaz savršenog ukusa. Ovaj namaz se obično služi uz beskvasni hleb, kao meze, i njegovo puno ime je “humus bi tahini”, što znači – leblebije sa pastom od susama, a ime vodi poreklo iz arapskog jezika.

Leblebije su bogate proteinima, vlaknima, omega 3 masnim kiselinama, sadže vitamine iz grupe B i minerale – fosfor, magnezijum, kalcijum i kalijum. Zahvaljujući svojim nutritivnim karakteristikama regulišu rad creva, kontrolišu krvni pritisak i dobar su borac protiv takozvanog lošeg holesterola. Susamova pasta koja se dodaje leblebijama da bi se dobio humus je takođe odličan izvor vitamina B, oelinske kiseline i vitamina C koji je odličan u prevenciji osteoporoze. Humus u iskrani mnogo koriste vegetarijansi i vegani, u kombinaciji sa žitaricama i mahunarkama.

Prvi pisani recept za jelo slično humusu zapisao je jedan kairski kuvar u 13. veku, opisan je kao pire od leblebija napravljen sa hladnim sirćetom, limunom, začinima i lekovitim biljem. Tek u kasnijim receptima pojavili su se beli luk i tahini pasta, odnosno pasta od susama.

Humus se obično služi kao predjelo, ali i kao deo obroka uz falafel, grilovanu piletinu, ribu ili plavi patlidžan. Van Bliskog istoka uz humus često služe tortilje ili krekere. Naravno, kao i svaki recept, i ovaj ima varijacije pa humusu često dodaju luk, pečurke, čili, papriku, masline, kisele krastavce, pinjole. U svim varijantama, humus je jedno od najpopularnijih i najpoznatijih bliskoistočnih jela, čak i među migrantima.

U Izraelu je humus deo svakodnevnog obroka jer se pravi od sastojaka koji ne ruše stroga pravila jevrejske ishrane i može se kombinovati sa drugim namirnicama. Kao rezultat toga, humus nazivaju simbolom nacionalne ishrane jer ga u Izraelu konzumiraju duplo više nego u okolnim arapskim zemljama koje se smatraju postojbinom ovog jela.

DSCN8470

Za Palestince i Jordance, humus je dugo bio osnovna hrana, često su ga služili topao, s ahlebom za doručak, ručak ili večeru, obično petkom. S obzirom da se svi sastojci za humus mogu naći u njihovim baštama, ovo je uveliko doprinelo njegovoj popularnosti.

Iako se već vekovima jede širom sveta, humus je postao popularan tek krajem 20. veka kada su ga Amerikanci uveli u restorane, statistike pokazuju da danas preko 15 miliona Amerikanaca svakodnevno konzumira ovo jelo, a popularizovali su ga, naravno, Jevreji.

Udruženje libanskih industrijalaca 2008. godine poslalo je Ministarstvu ekonomije i trgovine Libana peticiju kojom su tražili da humus dobije status zaštićenog libanskog jela, kao jedinstvena hrana sa zaštićenim geografskim poreklom. Naglasili su da su ovo jelo Jevreji “uzurpirali”, odnosno izvršili pljačku njohovog nacionalnog jela, na šta nemaju pravo jer je Liban prva zemlja koja je još 1959. godine počela da izvozi humus. Na ovo je jedan izraelski novinar koji piše blog o humusu rekao da je to isto kao kad bi neko tražio autorska prava na proizvodnju hleba ili vina, da on jeste arapsko jelo ali da pripada celom regionu.

U maju 2010. godine, napravljen je najveći humus na svetu i ušao je u Ginisovu knjigu rekorda. Kuvalo ga je 300 kuvara u selu Al Finar, u blizini Bejruta, i težio je 10 tona i 45o kilograma, čime su oborili prethodni svetski rekord humusa koji je težio 4 tone i 100 kilograma. Prema pisanju lokalnih medija, humus rekorder pripremljen je od 8 tona leblebija i dve tone tahini paste, dve tone limunovog soka i 70 litara maslinovog ulja.

Recept za humus je jednostavan, leblebije treba staviti u vodu, dodati malo soli i ostaviti da stoji 24 sata a zatim kuvati oko 2 sata. Leblebije zatim treba izmiksovati u blenderu, mada se tako dobro skuvaju da ih možete izgnječiti i pasiralicom za pire, dodate im tahini pastu, kim, beli luk, sok od limuna, so i maslinovo ulje. Možete dodati i malo vode u kojoj su se kuvale leblebije kako bi pasta bila kremastija. Na kraju dodajte seckani peršun a razmere potražite u nekom receptu na Inernetu, sve zavisi od toga koliko humusa želite da dobijete.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*