Home / Saveti koje niste tražili / Dve strane pohvale
Dve strane pohvale

Dve strane pohvale

Da li se sećate najboljeg komplimenta koji ste dobili? A najgoreg? Pohvale su deo socijalnog života. Kada su date u pravom trenutku, na pravi način, gotovo su magične. Ali, kada su neodgovarajuće, sarkastične, dvolične, otkrivaju svoju mračnu stranu. Opet, nije sve ni u umeću onoga ko pohvaljuje. Kada ne uspe pohvala, možda je problem u onome ko je prima. Zašto neki ljudi uvek očekuju pohvalu, čak i kada je ne zaslužuju, a drugi je mrze? Da li je sramota tražiti pohvalu kada izostane i da li takva iznuđena pohvala uopšte vredi? Izgleda da više pažnje obraćamo kritikovanju, a zapostavljamo umeće pohvaljivanja i primanja pohvala, iako su i to važne socijalne veštine.

Norme pohvaljivanja

Za uspešno pohvaljivanje je potrebna i socijalna svesnost i spretnost. Svesnost znači da smo u stanju da vidimo pozitivno i napredak, a spretnost znači da umemo da komuniciramo pohvaljivanje. Šta treba izbegavati kad pohvaljujemo?

  1. Ambivalentnost: slanje duplih poruka:”Odlično si obavila taj zadatak, što je za tebe retkost”;
  2. Neodgovarajuće (u odnosu na situaciju ili ličnost): šefu dok daje dnevna zaduženja reći:”Gde ste kupili cipele, strava su?”, ili hvaliti mamine palačinke pred ženom;
  3. Neiskrene: jedno govorimo, samo laskamo, a drugo mislimo;
  4. Sa skrivenom namerom: očekujemo od pohvale korist, položaj, novac, zavođenje…;
  5. Sarkazam: “Baš si dobar posao obavio!”, rugajućim tonom;
  6. Predstavljeno kao očekivanje: “Od tebe se ništa drugo nije ni očekivalo” nije pohvala;
  7. Na grub, nekulturan način: bez citata…

Pohvaljivanje je komunikacija u kojoj imamo odmah povratnu reakciju, nažalost ne uvek pozitivnu. Moguće je da iskrenu pohvalu:“Izgledaš divno!”, devojka primi sa ansioznošću koja joj pokvari dan, iako je čeznula za tom izjavom. Kako to? Devojka je nesigurna i ne vidi se kao lepa, te joj pohvala deluje neautentično. Njen standard se ne poklapa sa socijalnom normom, a obično, očekujemo da okolina vrati sliku koju imamo o sebi, kao kakvo ogledalo.

Osnovni savet kada nas neko pohvaljuje je da nikako ne pokažemo neslaganje sa pohvalom. “Hm, nisam se noćaš naspavala, pa su mi podočnjaci do poda, kako mogu da budem lepa?”, ili “Tu haljinu imam sto godina, još od srednje škole i baš mi grozno stoji!” i sl. Pohvala se ovako prima:

  1. Hvala! (eventualno , hvala na komplimentu, ljubazno od tebe) i tu je kraj! ili
  2. Hvala u ime tima! Uz: cenimo to što ste primetili naš trud!
  3. Ceremonijalno: pružamo levu ruku, primamo pohvalnicu, a desnom se rukujemo;
  4. Paziti na neverbalne kanale komunikacije: kontakt očima, malo (ne mnogo) nagnuti se napred… nikako skrštene ruke, nos u vis i nagnuto unazad, jer time izražavamo nevericu;
  5. Bez degradiranja: “Ma, nije to ništa, tu sam prezentaciju sklepala za dva minuta” (čak iako je tako);
  6. Bez uzvraćanja: ako si primila pohvalu, ne trči da što pre uzvratiš istom merom, to se doživljava kao vrsta nezahvalnosti;

Banka pohvala

Veština davanja i primanja (ili uzimanja) pohvala je deo opšte sposobnosti razmenjivanja pozitivnih i negativnih poruka (stroukova, kako bi TA stručnjaci rekli). Naš profil sposobnosti komuniciranja zavisi od toga:

  • koliko često dajemo pozitivne i negativne poruke drugima;
  • koliko lako i koliko vešto uzimamo pozitivne i negativne poruke od drugih;
  • koliko često tražimo da nas pohvaljuju (ili grde);
  • kao i koliko često odbijamo da damo pohvalu ili kritiku.

Istu analizu treba da napravimo i za naše najbliže. Moguće da će nas iznenaditi rezultati. Moguće je da je naša okolina topla, darežljiva, ali mi otpisujemo ( ne umemo da primamo) pohvale. Zašto?

Ljiljana Jerinić

Ljiljana Jerinić

Svi mi imamo u memoriji deponovanu banku pohvala, čiji je izgled i kapacitet baždaren u detinjstvu. Ako nismo kao dete primali dovoljno pohvala na biće, verovaćemo da ne zaslužujemo pohvale, pa nećemo umeti ni da ih primamo kao odrasli ljudi! Pohvale na biće: “Pametna si”. “Lepa”. “Sposobna” i sl., formiraju našu zdravu samoljubav i samopoštovanje. Takođe je važno da razdvojimo biće i ponašanje i da dobijamo dovoljno i baš kada treba pohvala na konkretno ponašanje (kao i kritika na ponašanje): “To si dobro/loše uradila!”, kako bismo znali da pravilno vrednujemo i uspeh i pogrešku.

Ako iz detinjstva izađemo sa praznom bankom pohvala, potrošićemo puno energije da je punimo kao odrasli i stalno ćemo strahovati da nismo zaslužili da nas hvale. Možda ćemo ići i u drugu krajnost i pošto ne dobijamo pozitivne jedinice socijalnog prepoznavanja, tražićemo i da nas grde ili kažnjavaju, jer je i to bolje od ignorisanja. I biraćemo pogrešne ljude, koji su grubi, nenegujući, pošto nismo “zaslužili bolje”.

Ako, prvo roditelji, pa posle i ostali bližnji, napune našu banku pohvala, sebe ćemo doživljavati kao vredno ljudsko biće i pohvale će nam zvučati autentično. Takođe ćemo spontano i na način baš kako treba, umeti da pohvaljujemo druge. Udisaćemo svi pozitivnost pohvala, to će nas inspirisati da budemo još bolji i uspešniji. Umećemo i da tražimo pohvalu kada verujemo da smo je zaslužili.

Naše zdravlje zavisi od toga da li smo proveli detinjstvo i sada smo se vezali za ljude koji su sposobni za uzajamno pozitivno podsticanje, koji umeju i da pohvale i da prime pohvalu!

Ljiljana Jerinić, psiholog i TA savetnik

Foto: infonetworkmarketing.org

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*