Želim da budem šampion – ko je Hilari Klinton

Hilari Klinton, bivša prva dama, bivša senatorka države Njujork, bivša državna sekretarka, želi da ispiše novu stranicu istorije, potvrdivši nominaciju za predsedničke izbore 2016. godine.

Ako bude izabrana, Hilari će postati prva žena predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Uvek na čelu političkog života svoje zemlje, uporna, sada je spremna da se bori za prestižno mesto u oblasti u kojoj su do sada muškarci držali prevlast.

„Pitate me da li je važno imati ženu predsednika. Ja kažem da je apsolutno važno iz simboličnih razloga“ – izjavila je njena ćerka Čelzi, dodajući da je veoma pozitivno što žene trenutno čine 20 odsto Kongresa, ali da to nije ravnopravnost – „Poruka je jasna, ima još mnogo toga da se uradi na putu ka rodnoj ravnopravnosti.“

„Kada je porodica jaka i Amerika je jaka“ – u videu kojim je najavila da će se kandidovati, pojavljuje se slika srednje klase, vlasnici malih preduzeća, gej par, što sasvim jasno pokazuje kome će se u trci za predsedničko mesto Hilari obraćati.

Kako američki mediji pišu, u predizbornoj kampanji tim Hilari Klinton će pokušati da izbegne negativne utiske kampanje iz 2008. godine koju su nazivali carskom, te da će ovog puta najviše biti okrenuta srednjoj klasi i ekonomskoj nejednakosti, da moraju biti veoma obazrivi u prikupljanju sredstava za kampanju koja će biti okrenuta malim donatorima srednje klase koji neće pojedinačno ponuditi velike cifre, ali će poslati poruku jake političke težine.

Ko je Hilari Klinton?

Hilari Rodam Dajana rođena je u Čikagu 26. oktobra 1947. godine, rasla je uz tri brata i još kroz školovanje je počela da osvaja nagrade i ističe se kao lider.

Liberalne ideje koje je danas karakterišu nisu je karakterisale i u mladosti jer je odrasla u konzervativnoj porodici, tako da su joj u mladosti bili bliska republikanska uverenja što dokazuje i to da je bila angažovana u predizbornoj kampanji republikanskog kanididata Berija Goldvatera 1964. godine.

Prekretnicom u njenim političkim stavovima smatra se smrt Martina Lutera Kinga, koga je lično poznavala, kada je polako počela da se okreće liberalnim vrednostima što će je odvesti u redove Demokratste stranke, kada počinje njena velika karijera i život pun uspeha.

Diplomirala je 1969. godine, sa pohvalama, ona je prvi učenik u istoriji Wellesley College koja je na ceremoniji prilikom dodele diploma doživela pravi uspeh, njen govor je dobio ovacije koje su trajale skoro sedam minuta. Školovanje je nastavila na Jejlu, gde je srela Bila Klintona koji će postati njen muž. Tokom studiranja, radila je u Pododboru senatora Valtera Mondale, učestovala je u predsedničkoj kampanji demokratskog kandidata Džordža Mek Governija, bavila se slučajevima zlostavljanja dece i nudila besplatnu pravnu pomoć siromašnima. Diplomirala je 1973. godine na temu prava dece.

Tokom studiranja i nakon što je diplomirala bilo je očigledno da se njen život i politička opredeljenja tesno prepliću sa idejama Bila Klintona i oni stupaju u brak 1975. godine. Uvek bliska pitanjima ženske emancipacije Hilari rešava da zadrži i svoje prezime.

Danas mediji pišu da sve uspehe Hilari Klinton nije moguće nabrojati. Između ostalog, postala je 1979. godine partner u jednoj od najprestižnijih advokatskih firmi, kao što možete pretpostaviti, bila je prva žena kojo je to pošlo za rukom.

Kada je odlučila da napusti svoju karijeru advokata i uda se za Bila Klintona, prijatelji su joj govorili da je poludela. Međutim, odluka da svoju karijeru veže za Bilovu dovela je do toga da postane jedna od najuticajnijih prvih dama Sjedinjenih Američkih Država. Ono što je razlikovalo od prethodnih prvih dama je to što nije živela u senci svog muža nego uz njega, ona je prva dama u istoriji koja je imala diplomu i uspešnu profesionalnu karijeru. Imala je tako jak uticaj na svog supruga da su im protivnici nadenuli nadimak “Billari”.

Kraj idile, ali ne i kraj bračnog para Klinton, desio se sa skandalom “Levinski”. Kada su novinski stupci bili prepuni priča o incidentu koji se dogodio u Beloj kući, Hilari je prvo negirala incident svodeći ga na zaveru protivnika, ali kada su dokazi bili neoborivi, odlučila je da ipak, uprkos problemima, oprosti svom mužu, podignute glave se suoči sa kritikama, bude gluva za glasine i nastavi da radi na svojoj karijeri. Pokazala se veoma hrabrom u jednom od najvećih skandala koji je potresao SAD.

Nakon predsedničke trke u konkurenciji sa Barakom Obamom, takođe demokratom, Hilari je 2008. godine prihvatila funckiju državnog sekretara koju joj je ponudio predsednik, bila je četvrta zadužena u liniji sukcesije američkog predsedništva, ali napušta kancelariu 2013. godine.

Ovog aprila, zvaničnim saopštenjem se vratila u trku za predsednika. Ova uspešna žena, majka i supruga, želi da pokuša ponovo i postane prva žena na poziciji predsednika SAD. Ostaje nam da sačekamo 2016. godinu.