Home / Saveti koje niste tražili / Mogu li žene da budu dobre komičarke?
Mogu li žene da budu dobre komičarke?

Mogu li žene da budu dobre komičarke?

Pokušajte da se setite komičarke na ovim prostorima koja bi bila pandan Lenny Bruce ili Kesiću? Teško, zar ne? Tako je u svim zemljama sveta. Zašto je u komediji kao žanru dominacija muškaraca? Da li je Y hromozom zadužen za duhovitost? Da li muškarac treba da bude pametan i duhovit, a žena mlada i lepa? Zašto se od žena ne očekuje dosetka, duhoviti odgovor na datu situaciju? I da li se “ženski humor” obraća samo ženama? O ovoj temi ozbiljno, a ne satirično, ironično ili šaljivo, jer ga piše psihološkinja, psihologistkinja, psihologičarka, psihologica, ……hm,hm…naučnica.

Zloba prema slabijima

Humor bi mogao da se prevede kao “sokovi koji izazivaju smeh”, pošto na latinskom znači tečnost u telu (koja određuje temperament). Sa psihološkog stanovišta humor je složena dimenzija i njegovo tumačenje zavisi od polazne teorije. Preovlađuju dve grupe shvatanja: jedna su poreklom iz filozofije i nastoje da objasne fenomenologiju i druga, od psihoanalize naovamo, se bave dinamikom i mehanizmima.

Iznenađujuća je činjenica da je ozbiljnije bavljenje humorom novijeg datuma. Antička Grčka je smatrala da humor nije vredan izučavanja, da je daleko ispod etičkog i estetskog. Platon ga je video kao zlobu prema slabijima, a Aristotel je govorio da je ružan. Rimljani su tom stavu dodali prezir. Posle renesanse humor stiče legitimitet, ali tek sa racionalizmom počinju pokušaji njegovog objašnjenja. Danas humor ima potpuno drugačiju društvenu i psihološku funkciju nego ikada u prošlosti, što znači da naša sadašnja shvatanja nemaju apsolutnu važnost.

Psihoanaliza smatra da psihološko zadovoljstvo koje stvara vic, komično ili humor proizilazi iz ekonomije inhibicije, reprezentacije i/ili osećanja. I novija psihoanalitička tumačenjima drže se načela da kod humora nesvesni procesi postaju svesni na društveno prihvatljiv način. Tako se ličnost ne remeti, posebno u strukturalnom smislu. Često se govori da humor preuzima ulogu sna, jer se koriste slični mehanizmi. Takođe se ističe da je dinamika humora agresivne prirode. Humor je vid stvaralačkog odgovora na unutrašnje i spoljašnje frutracione izvore.

Teorije učenja naglašavaju da je duhovitost podložna procesima učenja, kako kao individualna osobina, tako i kao društvena pojava. Način ispoljavanja, prijem i način “potrošnje” humora se uči. On zavisi od ekonomskog i obrazovnog nivoa i sredine i pojedinca. Da li zavisi od pola?

Žene (ni)su duhovite

Beba smehom pokazuje zadovoljstvo, ali tek sa razvojem simboličkog mišljenja možemo da govorimo o razumevanju šale, stvaranju i razmeni komičnog. I kod odraslih humor se vezuje za sposobnost simboličkog mišljenja, ali i uz emocionalnu i socijalnu pismenost. Osobe koje teško razumeju humor mogu biti ili one koje nisu visprene, ili one koje su usvojile “zabranu na smeh”(u TA smislu), te su preuzele “glupi” način mišljenja i ponašanja. Još složeniji i rigidniji stav može biti zbog psihotičnog razvoja ličnosti. Načelno, mentalno zaostale osobe i psihotičari ne razumeju humor! Gde se tu nalaze žene? Zašto je rašireno uverenje da su žene nemaju smisla za humor?

Merenje smisla za humor je teorijski težak zadatak, jer sadrži i subjektivne i objektivne atribute. Kod nas nema istraživanja koja se bave ovom tematikom (ko bi finansirao takve istraživačke projekte?), ali u svetu ima. G.Greengross (2011) je radio seriju istraživanja i zaključio da je duhovitost u pozitivnoj korelaciji sa inteligencijom i seksualnom aktivnošću, ali kod oba pola podjednako! Istina je da je duhovitost indikator inteligencije i češće seksualne aktivnosti, ali u eksperimentalnim uslovima nije potvrđena statistički značajna razlika između žena i muškaraca! Međutim, u stvarnom životu razlika postoji i ona se može objasniti različitom motivacijom: muškarci se više trude da budu duhoviti, jer žele tako da impresioniraju žene. Žene ne koriste humor da privuku muškarce, iako bi mogle kada bi to htele. Zašto?

Smehom do kreveta

Biološki, evolucionistički, antropološki orijentisane teorije objašnjavaju da je duhovitost poželjna osobina kod muških primeraka, jer oni u reprodukciji treba da “dokažu” svoju podobnost za oplođavanje i podizanje potomaka, a humorom ističu svoju pamet i moć. Mužjačko takmičenje u dosetljivosti je tako samo takmičenje u privlačenju pažnje ženke i uveravanju da će biti dobar partner. Da li ženama treba humor ili samo dobra “karoserija”?

I ženama je važan smeh. Kako? Odgovor daje naučnica N. Gueguen (2011), koja je testirala reakcije muškaraca u trenutku kada žene ulaze u kafić. Žena koja ulazi sa osmehom, bez obzira na izgled, pet puta ima veće šanse da bude primećena, ali i da se interesovanje muškaraca na njoj zadrži. Osmeh je važan signal kojim žena pokazuje svoju zainteresovanost za upoznavanje, kažu evolucionisti.

I tako, vekovna formula glasi: žena bira muškarca koji može da je zasmeje, a muškarac bira ženu koja se smeje njegovim šalama!

Težak posao komičara

Humor može da se posmatra kao varijabla u partnerskim odnosima, ali i kao deo slobodnog vremena, opuštanja i zabave svih generacija oba pola. To je i ozbiljan biznis u kome zaista ima mnogo manje žena nego muškaraca. A.Samson i O.Huber (2007) su analizirali 1519 ilustratora stipova iz preko 60 zemalja i zaključili su da je samo 9% žena koje se bave ovom profesijom. Šta tek reći za profesiju karikaturiste ili aforističara! Ne poznajem nijednu ženu koja se time bavi. Sampson i Huber su takođe zaključili da se razlikuje i vrsta humora u stripovima po polu. Žene koriste više inkogruentan humor koji se bazira na neuklapanju elemenata situacije. Muškarci više koriste komične besmislice (nonsense).

I u stand-up nastupima ima žena, ali su retke i manje uspešne. Posebno je primećeno da su, u želji da se približe uspehu muškaraca, neke komičarke upropastile karijeru imitiranjem muškog stila (grub,agresivan ili humor sa muškim seksualnim aluzijama). Takođe težak životni stil komičara, počev od mnogo putovanja i odvojenosti od porodice, do plus-minus oscilacija scena-privatnost, očigledno nije dovoljno privlačan potencijalnim komičarkama.

Ljiljana Jerinić

Ljiljana Jerinić

Možemo da zaključimo da žene imaju kapacitet da razviju duhovitost u istoj meri u kojoj to mogu i muškarci, ali im treba motivisanost da je koriste u interpersonalnim komunikacijama. Bilo da je to u svrhu privlačenja partnera ili kao profesionalna aktivnost, žene moraju više da traže svoj autohtoni izraz koji nije onaj koji su vekovima razvijali muškarci. U budućnosti svi tek treba da se naviknemo na “ženski humor” kako bi u njemu mogla da uživaju oba pola. A sigurno svako može da bude smešan na svoj način. Da bismo mogli na različitim nivoima da se šalimo, potrebno je da se bolje poznajemo. Možda je to prostor koji industrija zabave tek treba da osvaja. Možda treba da da šansu komičarkama i tako da omogući da širi auditorijum se navikne na nove vidove humora! A ako dopuste da ih žene zasmejavaju, možda će i muškarci sa manje grča umeti da plasiraju svoje dosetke i svi će biti zadovoljniji i opušteniji. Stereotipi koje imamo o duhovitosti žene i muškaraca nisu apsolutne istine. Sve je podložno promenama, samo treba da promenama damo dozvolu da se dešavaju. Komičarke, red je na vama da nas uspešnije animirate! Svetlo, ton, akcija!

Ljiljana Jerinić, psiholog i TA savetnik

Foto: rentakultura.com

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*