Home / Saveti koje niste tražili / Snajperista kao internacionalni junak
Snajperista kao internacionalni junak

Snajperista kao internacionalni junak

Da li je i vas zaveo trejler Klint Istvudovog filma “Snajperista“? Govori o marincu iz Teksasa koji je za vreme svoje vojne karijere ubio 150 do 255 (podaci se razlikuju) i koga su saborci zvali Legenda. Da nije knjige i filma, to bi bio lokalni junak, a ovako je nacionalni ili čak internacionalni. Kajl (takvo mu je prezime) je izjavljivao da je ubijanje „nešto što voli“, ali i da je treniran „ne ostavljaj ništa iza sebe“. Da li je snajperista psihopata, serijski ubica? Ili je samo posvećen, dobar vojnik? Iako ne sumnjam da je oskarovac Istvud se potrudio da umetnički prikaže moralno ambivalentan lik, a ne crno-beli, kako bi neko takav mogao da ima oreol našeg heroja? A možda žene generalno imaju problem sa žanrom ratni film, te ne mogu da shvate zašto ovaj film puni bioskope u Srbiji? Možda samo muškarci znaju zašto?

Ubistvo na filmu

Film nije stvarni život. Nanošenje povrede drugom licu sa smrtnim ishodom je česta tema filmova. Nekima i omiljena. Pored seksa, zločin i agresija uopšte su skoro nezaobilazni elementi savremene filmske produkcije. Serijsko ubijanje je čest motiv zapleta i filmova i serija. Šta onda smeta kod filma „Snajperista“, ako su drugi zločinci čak maligniji i odvratniji? Zar snajperista nije sofisticiran ubica, u rukavicama? Pa upravo je iritantno to što se ubica tretira kao superheroj.

Agresivnost u životu

Pojam agesivnost istovremeno označava borbenost, energičnost, preduzimljivost, potrebu za ekspanzijom i samopotvrđivanjem, ali i nagon za razaranjem, povređivanjem i ponižavanjem drugih. U psihologiji je još aktuelna tema koliko je agresivno ponašanje nasledno programirano, instinktivno, a samim tim i ne isprovocirano, što ga upravo i čini opasnim.

I sam Frojd je promenio mišljenje o čoveku videvši razaranja u svetskom ratu. Do tada je mislio da je agresivnost samo jedna komponenta libida (čitaj životne energije). U delu S one strane principa zadovoljstva 1920. godine je postulirao pojam nagona smrti, te je agresivnost potpuno drugačije sagledao. Od 1923. sve više koristi sinonimno izraze nagon smrti i nagon agresivnosti (destruktivnosti). „Varaju se svi kada čoveka vide kao primarno dobrog i da se agresivno ponašanje javlja samo kada je ugrožen“, kaže otac psihoanalize, „pod određenim okolnostima, agresivnost se ispolji i spontano i razobliči čoveka kao divlju zver, koja ne štedi sopstvenu vrstu“. Da li je rat dovoljna provokacija svirepe agresije?

Istina je da su ne samo humanisti, marksisti i teolozi, nego i sami psihoanalitičari (Rajh, Hornaj, From) osporavali ovu Frojdovu tezu da je agresivnost primarna i urođena nagonska potreba. Sa druge strane, opseg, učestalost i razornost destruktivnog ponašanja savremenog čoveka stalno daju aktuelnost pitanju o korenima ljudskog zla.

Ubistvo u životu

Nema zemlje u kojoj homicid nije krivično delo. Ipak postoje velike psihološke razlike između pojedinih vrsta ubistava: na mah, sa predumišljajem, u samoodbrani, u ratu. Ali, problem ideologizovane i institucionalizovane agresije se više odnosi na mehanizme prerušavanja nesvesnog Tanatosa u racionalizovano ruho objašnjenja, nego na analizu pojedinačnog slučaja.

Svaki vojnik se trenira da ubija. Njegova uverenja o vlastitoj agresivnosti se kroz obuku tranformišu. On mora da postane slep za ljudske aspekte svoje mete. Da bi mogao da povuče oroz, mora da postane „imun“ na „optužujuće oči“ žrtve. Još je interesantnije da se vojnik trenira tako da ne ukine potpuno ljudski aspekt, da ne tretira druge ljude kao životinje, ili kao predmete, jer onda nema motiv herojstva. Ko je još dobio orden što je pobio 255 bubašvaba? Čak je i Hajnrih Himler, obraćajući se SS jedinicama, priznao da ubijanje Jevreja u logoru nije isto što i ubijanje pacova (iako je nacistička propaganda izjednačavala ratnog zarobljenika i pacova). Zašto? Zato što je „herojskije“ da zlostavljate ljude. Životinje ne bi nikada bile zlostavljane na isti način.

Možda je čak i maligna agresivnost urođena, ali u ratnim uslovima je sigurno naučeno ponašanje da se neprijatelj tretira kao niže ljudsko biće. Nacističko obrazovanje je dovelo do toga da se Jevreji i Cigani vide kao niža bića, bića sa žigom, koje treba izbaciti iz ljudske porodice. Američko obrazovanje je dovelo do toga da je snajperista video Iračane kao „loše divljake“. Bez želje da politiziram, pitam se šta je tu herojsko? Kajl u filmu ima dilemu; ali ne u vidu krivice što je ubijao, nego da li je dovoljno ubio da zaštiti američki narod. Koga Kajl štiti? I zašto mi u Srbiji vidimo Kajla kao heroja?

Ljiljana Jerinić

Ljiljana Jerinić

Ideja herojizma

Za decu su heroji imaginarni likovi iz crtanih filmova, stripova, priča za decu ili u životu mame, tate, možda doktori i učitelji. Otkuda nama odraslima uverenje da vojnici, elitni komandosi mogu da rade šta hoće, jer, zaboga oni nas čuvaju od neprijatelja? Zar vojnički posao nije samo posao? Zašto bi vojnici bilo kog roda vojske bili veći heroji od drugih profesija? Kada će se snimiti svetski hit o kardiohirgu koji je 255 stentova ugradio za nekoliko godina doktorske karijere?

Nisam sigurna ni da li se herojstvo trenira? Ni da li je čežnja da se bude superheroj mentalno zdrava fantazija? Ili se samo pošteno radi svoj posao i živi svoj život, pa se postane heroj u trenutku kada se pojavi opasna situacija i ti ne ustukneš, nego nekoga (i sebe) spasiš? I nisam sigurna da bih ja tek tako ubila jednu osobu, da bih, navodno, spasla pet? A ne dvesta pedeset petoro. A vi?

Ljiljana Jerinić, psiholog i TA savetnik

2 comments

  1. Samo napishite: kako je moguce da je ubistvo kaznjivo kod kuce, a propagirano vani?

  2. Данко Б. Марин

    Наредни филмски хит ,,Кољач“ -уз прецизна упутства ….

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*