Home / Saveti koje niste tražili / Simbolika boja
Simbolika boja

Simbolika boja

Boja ispunjava naš svet. Interdisciplinarni je predmet čovekovog izučavanja: deo je fizike, hemije, fiziologije, umetnosti, ali i psihologije. U psihologiji boje se pre svega proučavaju u okviru fenomena opažanja. Psihološka objašnjenja pokušavaju da klasifikuju osećaje boja, da odrede odnos stimulacije i osećaja, naročito u posebnim psihološkim stanjima, da rasvetle univerzalne zakone (konstantnost boja, Purkinjeov efekat…).Psihologija se bavi i nedostacima u viđenju boja. Razvojna psihologija opet govori kako pravilno integrisati boje i oblike. Ali, pošto čovek može boju da doživi emocionalno i misaono, zanimljiva su i psihološka saznanja o nivoima značenja boje, o njenoj simbolici. “Ko pokaže svoje boje, svoju zastavu boja, otkriva partiju kojoj pripada”, kaže Maks Lišer. Koje boje vi volite više od drugih? Da li to nešto govori o vama, a da nije nenaučna improvizacija?

Ekspresivno slikanje

Široko je rasprostranjen metod dijagnostikovanja na osnovu preferencije i upotrebe boje. Fehner je to davno započeo, a Gudinaf je razradila za analizu dečjih crteža test na osnovu crtanja ljudske figure. Mahover je dalje razrađivala koncept proučavanja ličnosti deteta i emocija. Poznati projektivni Roršahov test sa mrljama mastila i u boji, posebno analizira razvoj faza oblika i boje do njihove integracije. Možda je najinteresantniji ipak Anton Trstenjak, slovenački psiholog, koji smatra da boja otkriva dečji emocionalni život.

Na predškolskom uzrastu sa većim uživanjem boje koriste devojčice. Upotreba hladnih i toplih boja govori o načinu vaspitanja deteta. Tople boje otkrivaju spontanost, prijateljstvo, iskrenost i emocionalnu vezanost, decu koja dolaze iz “toplih” sredina. Hladne boje radije upotrebljavaju deca koja dolaze iz porodica koje ih suviše kontrolišu, tako da su naviknuta da potiskuju svoje emocije. To su često povučena, manje spontana, ali i osvetoljubiva deca.

Preterana upotreba crvene boje može biti znak uznemirenosti i agresije. Žutu koriste srećna deca, ali ako koriste samo žutu, to je znak infantilnosti. Sa rastom inače upotreba crvene i žute generalno opada. Sve više se koristi plava, kao znak društveno kontrolisanog karaktera. Ipak previše plave na ranom uzrastu može biti i znak noćnog mokrenja. Zelena boja ukazuje na nedostatak iskrenosti, prikrivanje emocija. Deca koja preferiraju ovu boju su uzdržana, vole da se pokoravaju, neupadljiva su i disciplinovana.

Interesantna je upotreba smeđe kao dominantne. Obično je vezana za analni karakter, te može da ukazuje na problem kontrolisanja sfinktera (enkomprezu), ali svakako daje sliku fiksacije na higijenske zahteve i želju za prljanjem. Povećana upotreba crne je alarm da postoji pomanjkanje drugih emocija, ali je izražen strah. Ova deca su često usamljena, iz okolina sa visokim etičkim i socijalnim zahtevima. Rado upotrebljavaju samo linije i figure bez bojenja, pa iznenadna upotreba boje može čak da bude znak krize.

Kultna simbolika

I kod odraslih boje imaju posebna značenja, ali obično jedna boja ima ne samo jedno, nego više značenja i veće su varijacije od individue do individue i od jedne do druge kulture. Takođe su i tvrdnje manje koherentne.

Gete je smatrao da plava boja pripada melanholiku, žuta sangviniku, zelena flegmatiku, a crvena koleriku. Iako je teško zamisliti da se jedna boja svede na jedno značenje, ipak se mogu izvući neke dominacije i tendencije značenja.

Plava boja neba, visine, istine, slobode i budućnosti, kao da nije boja ovoga sveta. Kandinski misli da ona budi želju za beskonačnim, žeđ za čistotom i metafizičkim.Plava okolina smiruje, u njoj osećamo svečani mir i nadzemaljsku ozbiljnost. Za neke je to boja ravnoteže, sublimacije i oduhovljenja. Za druge opet, poziv ka introverziji, ka melanholiji.

Crvenu boju izbegavaju šizofreničari, prema istraživanju Petera Hartviga. A deca je prvu otkrivaju i mnogi narodi je vezuju za život, strast, snagu, moć, rat. U psihologiji je takođe konstatovano da temporalni epileptičari su opčinjeni crvenom bojom, da je često haluciniraju i rado upotrebljavaju, ako se bave slikarstvom.

Teško je odrediti značenje zelene boje. To je boja biljnog sveta, svežine i hlada, te se asocira sa životom. Za neke je to boja tišine i relaksacije, za druge je znak nostalgije. Nekada je simbol mladosti, veselja, otvorenosti i kontakta, boja nade u postojanje i rast. Ali nekada je znak nezrelosti i neiskustva. Nekima je čak dosadna, jer se nikuda ne kreće. Takođe se može asocirati i sa nečim neprijatnim “kad neko pozeleni”, kažemo. Lepeza značenja je vrlo široka.

Žuto je puno sunca, svetlosti, radosti. To je boja zrelosti, ali i bogatstva (zlata). Za Kandinskog je to tipična zemaljska boja i asocira na trenutak, lepršavost, preduzimljivost. Za druge je to simbol razumevanja, hladne ekstravertnosti. Nekada je boja opasnosti i ljubomore, nesigurnosti, ali i trajanja, večnosti. Interesantno je da je šizofreničari rado koriste, iako je teško odgovoriti zašto: da li zbog strahova, agresije, erotskog naboja…

Ljubičasta se smatra suicidnom, ali i prefinjenom, tajanstvenom i veličanstvenom.

Sivo, crno i belo su sa aspekta simbolike takođe veoma važne. Sivu i crnu manje upotrebljavaju šizofreničari, ali depresivni preferiraju ahromatsko izražavanje.

Ekart Ilajmendal govoreći o magiji boja, naglašava kultnu simboliku kao istorijski primarnu, jer se iz nje izvode ostali novoi značenja, simbolika običajnosti, psihološka i estetska simbolika boja. Umesto što nastojimo da određena značenja fiksiramo za određene boje, bolje je da tražimo vezu sa geografskim područjima, duhom sredine, tradicijom, godišnjim dobima, godinama starosti i posebnim psihološkim stanjima.

Interpretacija slike

Interpretacija crteža, posebno kod dece, prolazila je kroz slične metodološke faze kao i interpretacija sna. Početkom dvadesetog veka preovlađivala je klasična psihonalitička simbolika. Kasnije je uvedeno šire shvatanje simbola, te su značenja relativizirana prema individualnom slučaju, a za tačnu analizu i dijagnostiku i u terapeutske svrhe je nužno kombinovati sa iskazima subjekta.

Ljiljana Jerinić

Ljiljana Jerinić

Zanimljivi su rezultati mnogih istraživanja, sama tema boja je nama uvek prijatna za razmišljanje, ali je potrebno uvek imati otklon kod generalizacija. Iako većina crteža i dece i odraslih ima neki svoj unutrašnji dinamički princip, ne mora to biti obavezno duboko nesvesne i skrivene prirode i ne mora da svedoči o afektivnim i/ili nekim drugim teškoćama autora. Ne treba prejudicirati značenje i neku patologiju, bez detaljnog pregleda. Ne moramo da se zovemo Ričard Dokins da bismo izrazili sumnju “Da li tvoja crvena isto miriše kao moja?”, jer nesumljivo moje “crveno” nije isto u bilo čijoj drugoj glavi. Zato ne treba davati boji van konteksta autonomno značenje, jer su onda lako moguće greške.

P.S. Sugestija za dalje čitanje: Vladislav Panić, Psihologija i umetnost, Zavod za udžbenike, Beograd, 2012.

Ljiljana Jerinić, psiholog i TA savetnik

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*