Home / Kafa sa tetkom / Ipak Alis – priča o ženi koja se ne predaje Alchajmerovoj bolesti
Ipak Alis – priča o ženi koja se ne predaje Alchajmerovoj bolesti

Ipak Alis – priča o ženi koja se ne predaje Alchajmerovoj bolesti

Na jednoj od mnogih konferencija širom sveta na kojima je gostovala Alis, koja je godinama proučavala ljudski mozak i njegove misterije, ne može da se seti jedne reči dok govori pred međunarodnom publikom. Vrlo jednostavne reči kojoj ona zna značenje, ali odjednom ne može da je pronađe u skladištu svoje naizgled beskrajne memorije.

Ovako počinje film Still Alice.

Alis je majka, supruga, lingvistkinja, profesorka na Kolumbija univerzitetu u Njujorku, ima lep život pun uspomena, ali odjednom shvata da se u njenoj glavi dešava nešto što ne razume. Nakon mnogih analiza, dešava joj se za nju nešto nezamislivo, obolela je od Alchajmerove bolesti, odnosno pati od ranog Alchajmera, s bozirom da ima tek pedeset godina.

Elis polako zaboravlja reči, imena, uspomene, sebe. Njena porodica sa njom prolazi sve faze bolesti, raduje se retkim momentima kada se Elis vraća onoj staroj Elis, vrlo kratkotrajnim i, pre svega, uče da je vole na jedan nov način.

Ovaj film je romansirana priča o ženi oboleloj od Alchajmerove bolesti, progresivnoj bolesti koja polako i zauvek oduzima pamćenje, moć govora, svest o porodici, sebi, vremenu i prostoru. U stvarnosti, za razliku od priče u filmu, porodice uglavnom ne umeju da se nose sa bolešću člana svoje porodice, ne uspevaju da vode brigu i staraju se o osobi koja za to sama nije sposobna i takve osobe najčešće završavaju u nekoj od ustanova. Ali, ako knjige i filmovi nečemu služe, to je da promovišu svest o bolesti, brigu i ljubav, baš onako kako Alisina porodica radi i možda će ovaj film uraditi mnogo više nego svi apeli da porodica ostane uz obolelog člana.

a 1

Alchajmerova bolest je jedna od onih o kojima se retko govori i to isključivo u stručnim krugovima ili porodicama koje imaju obolelog člana. Letos je akcija Ice Bucket Challenge uradila na vidljivosti i podizanju svesti o amitrofičnoj lateralnoj sklerozi mnogo više nego bilo šta drugo pre toga, zato ovaj film mnogo može da uradi kada je Alchajmerova bolest u pitanju.

Film je snimljen po romanu Lize Đenove Losing, objavljenom 2009. godine. Knjiga je 40 nedelja bila na listi bestselera Njujork Tajmsa, štampana je u više od 1, 8 miliona primeraka, doživela je 41 izdanje i prevedena je na 25 jezika. Autorka ove knjige živi i radi u Masačusetsu gde je i rođena, diplomirala je neuropsihijatriju na Harvardu a svoj život je posvetila proučavanju mozga i njegovim najmisterioznijim bolestima, kao što je Alchajmer. Ovo je njen prvi roman koji je sama distribuirala od vrata do vrata dok je nije otkupio jedan izdavač kada je postigla međunarodni uspeh.

Zaplet filma, ako se tako može nazvati, vrti se oko gubitka sebe, sposobnosti da se misli, velikom raskoraku sa drugima u kome Alis više ne uspeva da se uklopi sa ostalima, ni u vremenu ni u prostoru. Ovo je tužna priča o ženi kojoj njen sopstveni mozak krade reč po reč, uspomenu po uspomenu. Jedna od najupečatljivijih scena u filmu je kada Alis, već obolela, gleda video poruku koju je snimila samoj sebi, dok je još bila u početnoj fazi bolesti u kojoj sebe savetuje da popije sve tablete a potom legne i zaspi. Paralelno sa agonijom koju prolazi Alis, i njena porodica prolazi kroz svoju agoniju, deca od poricanja do prihvatanja, muž koji odjednom mora da prihvati kraj odnosa sa suprugom koji je do tada imao.

a 3

Džulijan Mur, koja je dočarala lik Alis, od obrazovane, samosvesne i lepe žene do potpuno izgubljene žene sa grimasama karakterističnim za osobu obolelu od Alchajmerove bolesti, za šta je dobila Oskara za najbolju glumicu, izjavila je da je uloga u ovom filmu jedno od najmoćnijih iskustava u njenoj karijeri.

Kako je rekla, bojala se da neće moći da uđe u lik Alis jer niko ne zna kako se obolela osoba nosi sa tim iznutra. Preko Skajpa je razgovarala sa lekarima, rođacima ljudi obolelih od Alchajmerove bolesti, posećivala je udruženja, klinike, grupe za podršku, decu čiji su roditelji oboleli. Pokušavala je da bude precizna u dočaravanju lika. Za nju, uloga u ovom filmu predstavlja način da ljudima pokaže šta je u stvari važno, u porodici i svakodnevnom životu, da porodica treba da bude ona koja će voditi brigu i čuvati obolelog.

a 4

Nisam znala za knjigu, izjavila je Džulijan, kada sam dobila scenario samo sam znala da je zasnovan na romanu. Međutim, kada sam počela da razgovaram sa prijateljima o tome, shvatila sam da je priča već veoma popularna.

Na kraju snimanja, Džulijan je rekla da je još uvek daleko od toga da razume Alchajmerovu bolest, ali da se nada da je uspela da dočara osobu koja polako gubi sebe:

Nedavno sam pročitala naučni izveštaj o Alchajmerovoj bolesti i demenciji koji tvrdi da žena od 60 godina ima dva puta veću šansu da oboli od ove bolesti nego od raka dojke. Do pre trideset, četrdeset godina, rak je bio skoro nevidljivoo zlo, danas se otvoreno priča o ovoj bolesti, tako je i sa Alchajmerom, moramo dati vremena medicini da napreduje.

Fotografije: screenshot YouTube

 

 

 

 

One comment

  1. Nadam se da ce ljudi makar vise razumeti kroz sta osoba kojoj je dijagnostikovana bolest
    kolio god je prijateljima/porodici tesko mislim da osoba koja pati je najvise neshvacena

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*