Home / Saveti koje niste tražili / Putokazi na životnom putu
Putokazi na životnom putu

Putokazi na životnom putu

Razgovor sa direktorkom povodom nezavršenog izveštaja katapultirao me je u detinjstvo, u scenu gde stojim kao miš, a natkrililo me ogromno telo moje majke koja je besna zato što nisam uradila domaći. Psihoanalitičari bi rekli da je došlo do transfera, a transakcioni analitičari (TA) da sam zakačila mamino ljutito lice na direktorkino. Srećom sam ovu situaciju “proradila” kroz ličnu terapiju, te mogu lako da otkačim katapult/projekciju. Većina ljudi “živi prošlost”, a da toga nije ni svesna. Iako životni obrazac (skript, scenario) koji smo odabrali kao deca nije kalup, mnogi ni ne pokušavaju da ga menjaju. Koliko razumemo važnost osvešćivanja svog nesvesnog skripta?

Četiri faktora

Životni put je ono što nam se zaista dešava. Kakav će biti zavisi od četiri faktora:

  1. nasleđa
  2. spoljnih događaja
  3. skripta
  4. autonomnih odluka.

Prva dva faktora su najviše razmatrana kroz istoriju psihologije: neki smatraju da je presudna genetika, neki da je ključna sredina. Bez želje da razrešavamo dilemu, prihvatićemo i nasleđe i spoljnu sredinu kao ograničenja. Ako sam niska, nemam predispozicije za uspešnu košarkašicu. Ako sam alergična na alkalna jedinjenja, ne mogu da biram profesiju farbara. Ako je razorni zemljotres u toku, ne mogu da koristim svoje veštine kvalitetnog življenja, nego preživljavanja…Međutim, činjenica je da nam i nasleđe i spoljna sredina ne ostavljaju non-stop uzani životni prostor. Ne testiramo svaki dan granice životnog prostora. Najčešće se krećemo tako da ne vidimo “ogradu”. Osim, ako nismo odlučili da stalno udaramo glavom o zid.

Šta je to skript?

Erik Bern, otac transakcione analize (TA), definiše skript kao “životni plan donet u detinjstvu” u formi odluke pre razvoja govora kada realnost procenjujemo pre svega osećanjima.

Logika bebe, njeno emocionalno iskustvo “piše” scenario, roditelji ga svojim načinom vaspitanja fiksiraju i mi nastavljamo da ga živimo i kao odrasla jedinka, uporno gurajući realnost u već napravljen šablon. Iako ova teza jedne psihološke škole deluje apsurdno, većina psiholoških pravaca zastupa istu ideju o presudnom uticaju ranog detinjstva na naše oblikovanje.

Svi mi odlučujemo o nekoj mešavini dobitničkog, gubitničkog i učesničkog skripta, retko je to jedna vrsta scenarija. Zato se dešava da je neko uspešan u jednoj oblasti, a gubitnik u drugoj. Kaže se da su skriptovi individualizirani kao i otisci prstiju. Ono što je bitno da prihvatimo je da svako može da osvesti svoj skript, kako ne bi dozvolio da ga vodi neka “nevidljiva sila”. Stručnjak ima alate: skript upitnik, skript vođene fantazije…ali svako može i sam da nađe ključeve od svog skripta. O tome posebno treba da razmišlja kada mu se neuspesi ponavljaju, jer je nepotrebno nastaviti taj trend u budućnosti. Gene i spoljašnje okolnosti možda ne možemo da menjamo, ali skipt možemo. To je samo naša (pogrešna) odluka. Za početak promene dovoljan je uvid da imamo izbor, da ne moramo da odživimo scenario koji smo trasirali kao beba.

Sudnica, ludnica, mrtvačnica

Svaka odluka može biti svesna ili nesvesna. Svesna odluka u određenoj realnoj životnoj situaciji ima prednost nad prepuštanjem nesvesnim obrascima. Ona je prosto bolji alat. Daje nam mogućnost analiziranja, maksimalnog korišćenja resursa, upućuje nas na traženje podrške onih koji nam mogu pomoći…Niko ne tvrdi da je suočavanje sa realnošću ovde-i-sada, donošenje autonomnih odluka lako. Apsurd je da je čak lakše prepustiti se “sudbini”, jer tada hodamo u starim, razgaženim cipelama. Verovatno je to razlog zašto velika većina se drži magijskih uverenja pokušavajući neprekidno da realizuje svoje skriptove “sudnice, ludnice, mrtvačnice”, iako su u krajnjoj instanci gubitnički. Stručnjak će dalje razmišljati da se u održavanje starih skriptova ulaže velika energija, te će mogućnost promene dovesti do energetskog kretanja koje nismo sigurni da ćemo umeti da usmeravamo (čak ni kao terapeuti). Zato i kad prihvatimo da postoji mogućnost promene i izbora novih obrazaca, mi teško obuvamo nove cipele, radije uzimamo stare.

Nesavršen svet

Izlaženje iz skripta znači da prestajemo da verujemo u magijska rešenja, da odustajemo od uverenja da je svet savršen i da smo mi svemogući. Bajkoviti crno-beli svet deteta ima svoje veštice, zmajeve, ali je skript i osmišljen da bi nas izvukao iz tog osećaja bespomoćnosti, da bi nas “uverio” da ako ispunimo taj i taj zadatak, žaba će se pretvoriti u princa, vile će čarolijom pomoći. Nažalost u realnosti to ne funkcioniše tako. Možemo sve besprekorno uraditi i da nas neka nesreća pokosi, da nas neka “nepravda” sustigne. Nema garancije.

Ljiljana Jerinić

Ljiljana Jerinić

Još jedan razlog zašto se odrasli ljudi očajnički drže skriptova je što misle da će tako izbeći veću katastrofu (a dok postupaju po napisanom scenariju, može i magijski dobar ishod da proizađe). Ako odustanu od poznatog i od očekivanja “they lived happily ever after”, od dečje motivacije, čak iako svaki put to ponašanje proizvodi štetu, ko zna kakva bi tek katastrofa mogla da nastane novim odlukama, novim obrascima ponašanja. Zato je u fazi izlaženja iz gubitničkog skripta, koji nam evidentno ne ispunjava potrebe, potrebno i uveravanje da je moguće zadovoljiti potrebe na “odrasli” način, a bez katastrofalnih posledica. Iako nema garancije, veća je verovatnoća živeti dobitnički sa novim, autonomnim odlukama, nego uporno ponavljati provereno gubitničke obrasce. Fizički rast prestaje sa punoletstvom, a psihički traje čitavog života. I odrasli rastu, ako to žele.

Ljiljana Jerinić, psiholog i TA savetnik

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*