Home / Saveti koje niste tražili / Od divljih zveri do ljubimaca
Od divljih zveri do ljubimaca

Od divljih zveri do ljubimaca

Neke životinje volimo, nekih se smrtno plašimo, neke jedemo, neke koristimo, protiv nekih se borimo… Kako čovek vidi druge životinje? Da li smo mi jedine životinje koje imaju ljubimce? Da li nas držanje ljubimaca čini zdravijim? Da li vredi više ljudski život od životinjskog? Da li stari ljudi, koji će verovatno umreti pre ljubimaca, treba da ih imaju? Zašto su emisije o životinjama popularne da čak imamo TV stanice kojima je to osnovna delatnost? Koliko je dokazanih naučnih činjenica, a koliko zabluda o životinjama?

Statistika

Ne znam podatke za Srbiju, ali u SAD 2013. godine bilo 86 miliona mačaka, a 78 miliona pasa. Interesantno je da je ipak više domaćinstava koje imaju pse (39%), nego mačke (33%), jer je uobičajeno da se ima više mačaka, a ne samo jedna. Ljubimci se doživljavaju kao članovi domaćinstva, te 58% vlasnika ih sahranjuje u svom dvorištu i tu opet dominiraju psi, a ne mačke (Stenley Coren). To pas-mačka „rivalstvo“ izvor je uverenja da se razlikuje i mentalni sklopovi vlasnika koji preferiraju jednu vrstu ljubimaca. Pas zahteva veću pažnju, ali i više uzvraća vlasniku, a mačka je samostalnija i ne vezuje se toliko. To je inspirisalo istraživanja, koja su savetovala, na osnovu rezultata, da je bolje birati za partnera vlasnika psa, a ne mačke. Čak su se izvodile predikcije da će vlasnik psa potrošiti dva puta više novca na prvom izlasku od vlasnika mačke, jer je darežljiviji. Da li je takva korelacija naučno dokazana? Nije, ali kada su u pitanju životinje, skloni smo zabludama, predrasudima, klišetiranom načinu mišljenja, jer je kompleksan naš odnos sa tim delom našeg okruženja.

Opasne životinje

Opasnost često nerealno procenjujemo. Mnoge životinjske vrste su optužene da su ljudožderi: lavovi, tigrovi, vukovi, medvedi, ajkule… Iako su ozbiljnije studije dokazale da nijednoj životinjskoj vrsti nismo „glavno jelo“ i da samo u ekstremnim situacijama, kada su ranjene, bolesne, izazvane ili u samoodbrani, zamenjuju prirodnu hranu ljudskim mesom, naša fiksacija je jača od činjenica. Neke smo životinjske vrste gotovo istrebili u strahu da će one zauzvrat istrebiti nas. Apsurd je da smo od praistorijskih lovaca koji su se hranili raznovrsnim životinjama, evoluirali. Opredelili smo se za nekoliko vrsta životinja, koje smo proglasili domaćim, pa ih sistematski gajimo i jedemo svakodnevno.

Druge smo proglasili štetočinama – insekte, parazite, ptice… i vodimo biohemijski rat, koji će verovatno pre uništiti nas, nego njih. Naše fobije takođe potkrepljuju lažna uverenja. Fobije od zmija i paukova neće dopustiti da uopšte razmatramo činjenicu da te vrste neće bacati svoje oružje – otrov, ako ih ne izazovemo.

Antropomorfni pristup životinjama imamo i kada im dajemo status simbola, bilo da ih proglašavamo bogovima ili da imaju ulogu u basni.

Čovekovi prijatelji

Sa mnogim životinjama živimo u simbiozi i u savremenim uslovima. Psi su naši partneri u lovu, ali i šetnji parkom. Mačke nam uništavaju glodare, ali i predu u krilu. Konji još vuku teret ili nas nose. Krave nam daju mleko, ovce vunu, pčele med…Golubovi se još uvek dresiraju da budu pismonoše, makar iz sportskih razloga. Akvarijumi ribica nam ukrašavaju stan.

Uvereni smo da je naše ponašanje prema životinjama autohtono. A onda pročitamo kako i druge životinjske vrste mogu da „drže ljubimce“. Poznate su priče o prijateljstvu gorile i mačke, nosoroga i kornjače, slona i psa. Neki opovrgavaju mogućnost ovakve dugogodišnje vezanosti među pripadnicima različitih vrsta u divljini, jer su gore navedeni primeri iz rezervata, mesta koje je čovek veštački napravio, pa to hipotezu dovodi u pitanje. Još jedan nepouzdan odgovor na pitanja iz antropozoologije, nauke koja se bavi proučavanjem relacija različitih životinjskih vrsta. Takođe su diskutabilne i emisije o životinjama koje čovek snima, režira i tumači. Koliko su dokumentarne, nije nam važno kada ih gledamo iz fotelje.

Kada su u pitanju pozitivne emocije ka životinjama, interesantno je istraživanje D. Morisa da manja deca više vole velike životinje (slona, žirafu), a veća deca i odrasli vole više male životinje (pas, lane). Moris to objašnjava time da je maloj deci životinja zamena za roditelja, a većoj deci i odraslima je zamena za decu. Inače su nam draže životinje sa humanoidnim licem (kao lav recimo), jer smo mi „kraljevi džungle“. Između ostalog i zato manje volimo gmizavce ili insekte, jer ne liče na nas.

Ljubimac efekat

Iako je rašireno uverenje da nas držanje ljubimaca čini mentalno i fizički zdravijim, nema konzistentnosti u naučnim istraživanjima. Ostaje da birate ona istraživanja koja će potvrditi vaše uverenje.

Oni koji imaju ljubimca, ili bi voleli da ga imaju, lako će naći istraživanja koja će govoriti da je vlasnicima niži pritisak i nivo stresa, da manje boluju i izostaju sa posla, da imaju bolji san, manje su usamljeni i depresivni.

Ljiljana Jerinić

Ljiljana Jerinić

Ali i oni koji ne vole životinje naći će istraživanja koja će potkrepljivati njihove stavove, da je od ljubimaca moguće imati štete: ujedi, padovi dok jurite za ljubimcem, salmonela, toksoplazmoza… i drugi, uglavnom epidemiološki podaci. Takođe će isticati kako vlasnici više vole životinje, od ljudi, a nije moguće uporediti vrednost njihovih života? Jedno istraživanje ipak potvrđuje tezu da je moguće da neko stavlja život životinje ispred čovekovog: tražilo se da se ispitanici opredele koga bi birali u katastrofičnoj situaciji i žene su izjavljivale da bi pre spasle svog ljubimca nego nepoznatog muškarca! Objašnjenje je bilo da su žene sklonije emotivnim procenama, a ljubimci su deo porodice, gotovo kao deca. Istraživano je i da vezanost za decu i ljubimce inerviše iste zone u mozgu i ima istu neurofiziologiju. U ekstremnim situacijama, opet spašavamo prvo sebi bliske osobe, bile one ljudi ili životinje.

Bilo kako bilo, sve je više usamljenih ljudi, čak iako živimo u sve skučenijem prostoru i u gomili. Mnogi bez dece ili prijatelja mogu da nađu oslonac u vezanosti za ljubimca, makar to bilo proglašeno nenaučno, romantično ili iracionalno.

Ljiljana Jerinić, psiholog i TA savetnik

Foto: FreeDigitalPhotos.net

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*