Home / Saveti koje niste tražili / Brine me to što…..
Brine me to što…..

Brine me to što…..

Postoji „zabrinuti model“ ljudi. To je njihov životni stil. Povremeno se žale kako su napeti, srce im lupa, dah izdaje, znoje se i tresu. Povremeno su preumorni i slabi. Sebe zovu kritičarima i realnim pesimistima, ali nikada neće priznati da je to nešto negativno, jer „život je stalna borba“ te tako mora i da se živi. Da li je brižnost normalno čovekovo stanje? Zašto onda neki ljudi više brinu od drugih? Šta je suprotno od brižnosti? Kada zabrinutost preraste u poremećaj?

Definicija

Zabrinutost Milivojević u svojoj najboljoj knjizi „Emocije“(Prometej, Novi Sad, 1993.) definiše kao: „strah koji se oseća kada procenjujemo da bi nekakva okolnost u koju nemamo uvid i/ili nad kojom nemamo kontrolu, mogla da ugrozi nešto nama važno ili nekoga za koga se osećamo odgovornim“(str.492). Odgovornost, opet, osećamo prema stvarima i bićima koje smo obuhvatili svojom ego-granicom.

M.Kostić u „Psihološkom rečniku“ naglašava da brižnost ne treba da se poistovećuje sa anksioznošću, iako je njen pratilac, jer je brižnost neodređenija, manje mučna, šira i obuhvatnija.

Brižnost je širi pojam i od opreza koji je vrsta uzbuđenosti (bliska strahu) niskog intenziteta u situaciji koju procenjujemo da je opasna i/ili da ne možemo da je kontrolišemo, pa je potrebno da se pripremimo za brzu akciju.

U formi ponašanja briga je više pažnja, vođenje računa o nekome, sa naglašenom afektivnom i kognitivnom komponentom. Briga je negativna mentalna predstava, očekivanje negativnog ishoda. U istom smislu su želja i nada očekivanje pozitivnog ishoda. Po analogiji, ako je želja-aktivna pozicija, a nada samo pasivna želja, i zabrinutost može biti aktivna i pasivna. Aktivnu zabrinutost artikuliše pitanje „Šta bih ja tu mogla da učinim?“, a pasivnu rečenica „Nadam se da se to neće dogoditi“.

Naravno, izvor zabrinutosti nije uvek spoljna sila, može biti i unutrašnje stanje (npr.bolest).

Adekvatno/neadekvatno

Već smo shvatili osnovni princip zdravlja: emocije su naš adaptavni odgovor i bez obzira da li su nam prijatne ili neprijatne, imaju smisla, ali samo do granice adekvatnosti. I zabrinutost tako ima svoju korisnost kada postoji objektivni razlog i možemo nešto da preduzmemo. Ukoliko nismo u stanju sami da procenjujemo ugrožavajuću situaciju, dobro je da se konsultujemo sa nekim od poverenja i/ili sa terapeutom. Ključno je da ispravno procenimo svoje moći u odnosu na situaciju i da:

-promenimo ono što možemo (a ne da sve nekritički pasivno prihvatamo),

-kao i da prihvatimo ono što ne možemo da menjamo (a ne da se trošimo u uzaludnim naporima da menjamo nepromenljivo i nepovratno).

To je umetnost adaptacije i formula mentalnog zdravlja.

Mehanizmi odbrane

I prijatne i neprijatne emocije su naše zdravo životno treperenje, te i povremena zabrinutost ima svoju ulogu. Zato kada se javi je pogrešno:

  • otpisati brigu: „Nema ničeg o čemu treba da brinem“;
  • pobeći od brige: „Ne moram da se suočavam sa neprijatnostima, vešto ću manevrisati i izbeći“;
  • potiskivati brigu: „Ovo neprijatno osećanje zabrinutosti ću gurnuti pod tepih, pošto je besmisleno“;
  • magijski tumačiti: „Ako nastavim intenzivno da brinem, probem će nestati magično“, ili još gore: „Ne smem da budem vesela, jer ću tako prizvati nesreću i brige“.

Kod pojave osećaja zabrinutosti pomaže nega: zagrljaj voljene osobe i negujući unutrašnji glas: „Sve je to prolazno, uskoro ćeš biti bolje“, ali samo kao priprema za suočavanje sa brigom. Ključna emocionalna veština je da svaku emociju prihvatimo sa dobrodošlicom, da je prepoznajemo i slobodno izažavamo i da promišljamo zašto to osećamo, kao i šta mi možemo da preduzmemo u vezi toga. Odgovaramo na četiri pitanja: U čemu je problem? Šta je uzrok? Koja su moguća rešenja? A koje rešenje je najbolje za mene? I menjamo šta možemo, a prihvatamo nepromenljivo. I tada zabrinutost prestaje.

Talasi naših različitih emocionalnih reakcija su odraz naše životnosti i zdravlja. Stalna veselost ili mir nije zdravlje, ali ni stalna zabrinutost. Kada zabrinutost postaje preterana?

Preterano

Ljiljana Jerinić

Ljiljana Jerinić

Da li je ovaj mladež maligni? A šta ako neko otme moju decu na putu do škole? Uh, ovaj avion će se srušiti!…Neki ljudi u svakoj situaciji detektuju samo rizike, mentalizacija im je katastrofirajuća i to im postaje crta ličnosti koja ne samo da ne pomaže, nego i iskrivljuje stvarnost. Realnost nije ni neprijateljska ni prijateljska u svojoj suštini, mi smo ti koji joj dajemo tu dimenziju u odnosu na nas (i one koji su deo nas, jer smo ih uključili u svoju ego-granicu). Zabrinutost je samo u nekim situacijama produktivna, kada nas zaista nešto ugrožava. Infantilno magijski je doživljavati sebe kao centar sveta i kako se sva vasiona urotila protiv nekog tako malog i nemoćnog. Življenje nije non-stop opasno, nekada nam prilike čak idu na ruku, glatko ostvarujemo željeno, ali takve situacije zaboravljamo, umesto da ih negde arhiviramo u muzej pozitivnih iskustava. Život je dovoljno dug da svima bude nekad dobro, nekad loše i to je OK.

Patološku zabrinutost razvijaju anankastične ličnosti, pasivno-agresivne, opsesivno-kompulzivne. Postoji i oblik „ljubav-briga“ koji ima pozitivnu konotaciju, a nije adekvatno osećanje. Roditelji, posebno majke, na ovim prostorima smatraju da se ljubav sastoji od brige, čak do te mere da se plaše da ako ne budu brinule, to će značiti da i ne vole svoje dete. Uz pomešano magijsko mišljenje, majka veruje da ako ona bude uporno brinula, detetu se neće ništa desiti. Naravno da to nije ljubav. U pitanju je pogrešno uverenje, emocionalna nepismenost, a možda i reaktivna formacija. Preterana zabrinutost, po psihoanalizi, krije nesvesnu želju da deteta nema, da umre, kako bi majka mogla da živi slobodno, punim životom. Preispitajte svoj osećaj zabrinutosti, ne dozvolite da vas vodi pogrešno uverenje. Promenite promenljivo, prihvatite nepromenljivo. I negujte muzej prijatnih, uspešnih iskustava.

Ljiljana Jerinić, psiholog i TA savetnik

Foto: FreeDigitalPhotos.net

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*