Home / Saveti koje niste tražili / Garantovan gubitak
Garantovan gubitak

Garantovan gubitak

Raste popularnost onlajn kockanja. Sofisticirani softveri sa integrisanim e-cash sistemima i sve većim “realizmom” zahvaljujući web kamerama i avatarima, pojačavaju doživljaj zadovoljstva pobedom u među-kockarskim takmičenjima. Ne samo web-poker i lutrije, nego i loto, “greb-greb”, kazina, sportske kladionice u stvarnom svetu – sve je legalizovano i lako dostupno. Legalizacija je kocku učinila najunosijim biznisom, ali se pokazalo da što mlađi neko kreće sa kockanjem, to pre stigne do patološkog kockanja. Zašto se uopšte kockamo? Kada razonoda preraste u mentalni poremećaj? I ima li nade za izlečenje?

Terminologija

Poslednjih sedamdeset godina se u stručnoj literaturi kockanje opisuje kao: neurotično, kompulzivno, zavisničko, impulsivno, patološko, problematično…. Najnovija formulacija je „kockarski poremećaj“, ali još nije prevladala u upotrebi.

Još je Frojd 1928. opisujući Dostojevskog i njegovo polu-autobiografsko delo Kockar, upotrebio termin „kompulzivno kockanje“. Danas se podrazumeva kovanica opsesivno-kompulzivno, gde se naglašava da se kod opsesivnog stanja abnormalno ponašanje doživljava kao strano (ego-distono). Kockanje, opet, ima heterogenu prirodu, te velika većina kockara nema tu opsesivnu dimenziju. Takođe je kontrola impulsa drugačijeg tipa nego kod drugih poremećaja.

Osamdesetih-devedesetih godina prevladao je termin „patološko kockanje“, koje je i dalje dominantno u stručnim krugovima na ovim prostorima. Patološko kockanje je poseban mentalni poremećaj kod koga je došlo do: zaokupljenosti kockanjem, tolerancije-stalno se povećava ulog da bi se dostiglo željeno uzbuđenje, neuspeli su pokušaji kontrolisanja ili prestanka kockanja, stalno se juri gubitak-sledećeg dana po gubitku se kocka da bi se vratilo izgubljeno, kriju se razmere upletenosti u kockanje, čine se krivična dela da bi se finansiralo kockanje, dovodi se u opasnost ili gubljenje značajnih veza, posla ili prilike za obrazovanje.

Epidemiologija

Za većinu populacije kockanje nije ozbiljan problem, čak u nekim subsredinama se posmatra sa simpatijama. To je popularni način provođenja slobodnog vremena, posebno ako ste muškarac (odnos je 5:1, iako postoji rast u ženskom delu populacije), ako vam je jedan od roditelja patološki kockar, ako ste „single“, lošeg zdravlja, ako imate niska primanja ili ste nezaposleni, ako ste niskog obrazovnog nivoa. Čak iako niste tog profila, kockanje će vas dovesti u tu kategoriju, jer je to sigurna gubitnička mašinerija.

Za razliku od alkoholizma gde vas odaje zadah, ili zlopotrebe PAS gde vas odaju ubodi iglom, kockanje je tihi ubica. Treba razviti senzibilitet za „upozoravajuće znakove“ zaposlenog kockara: mistični nestanci, kašnjenje na posao, raniji odlazak sa posla, neobični raspored odmora, čudna bolovanja, sve do zloupotrebe telefona i interneta. Ko reskira, profitira je moto mnogih menadžerskih profesija, ali i patološkog kockara.

Problem stava društva prema kockanju je što je to veliki biznis, možda najunosniji za državu, te u Srbiji ne možete ni naći pouzdane epidemiološke podatke o rasprostranjenosti ovog ponašanja i zaradi koju imaju pojedinci i država.

Etiologija

I dalje preovlađuje literatura koja je psihoanalitički orijentisana. Od Frojda i veze dečjih fantazija o masturbaciji sa incestuoznim željama do Fenihela koji naglašava magijski karakter kockanja, kojom se pokušava da „natera sudbina“ da vrši svoju dužnost. Bergler postulira psihički mazohizam: nesvesnu želju za gubitkom, koja je opet sredstvo pomoću koga stalno možete da budete odbijani i da doživljavate patnju. Greenson smatra da je sudbina/sreća zamena za roditeljski par. Bolen i Boyd su sumirali psihonalitičko sagledavanje patološkog kockanja, kao zadovoljavanje brojnih libidinoznih i agresivnih intrapsihičkih težnji, gde osećaj krivice,zahvaljujući gubitku, nestaje za tren i vraća osobu u psihičku ravnotežu. Zato je kockanje nepogrešiva mašinerija koja proizvodi gubitak.

Psihoanalitička tumačenja uzroka imaju svoje protivnike, uglavnom one koji kockanje vide kao bolest nehemijske zavisnosti. Kockar beži od neprijatnosti realnog života u svet mašte: potreba za snom, hranom, seksom, ljubavi i druženjem, polako se sklanja u stranu, a igra postaje dominantna realnost kojoj se sve podređuje (Custe). E.Hoffman smatra da je kockanje borba sa koscem (smrt), da kockar izaziva sudbinu kako bi povratio infantilni osećaj svemoći i obezbedio besmtrnost.

Ljiljana Jerinić

Ljiljana Jerinić

Klinička slika i lečenje

Patološko kockanje počinje sve ranije u doba mladalaštva.

Počinje sa pobedničkom fazom koja može da traje godinama. Obojena je uzbuđenjem i novčanim dobicima, te se sve jasnije razvija zavisnost od „akcije“. Sledeće faza je gubitnička, dugovi rastu, jure se gubici, pozajmljuje se novac –„još samo ovaj put“, hroniciraju se porodični i poslovni problemi. Faza očaja u kojoj ga svi osuđuju vodi kockara u kriminalno ponašanje, ali i suicid.

Postoje razlike po polu kod razvoja patološkog kockanja. Muškarci kreću ranije, kontrolisano kockanje traje duže, do deset godina. Žene kasnije počinju sa kockanjem, ali brže stižu do patološkog oblika.

Lečenje je individualno, porodično i grupno, medikamentozno i psihoterapijom. „Lekcije“ o kockanju treba da usvoji ne samo kockar, nego i porodica i njegovo okruženje „mreža saradnika“. Što se društva tiče, nije dovoljna kaznena politika kriminalnog ponašanja kockara i razvoj programa za lečenje (o primarnoj prevenciji niko nije nikada ni razmišljao). Potrebno je osvestiti koliko je legalizacija kockanja doprinela porastu patološkog kockanja, naročito kod adolescenata. Država treba da se odluči da li je važnija zarada ili mentalno zdravlje čitave populacije, posebno mladih. Bojim se da svi znamo kakav je odgovor.

Ljiljana Jerinić, psiholog i TA savetnik

Ilustracija: FreeDigitalPhotos.net

One comment

  1. Nisam pristalica online kockanja, mislim da je tekst dobar i poučan i treba upozoravati javnost o opasnosti ovih programa.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*