Home / Saveti koje niste tražili / Mnogo čitam, ništa ne pročitam
Mnogo čitam, ništa ne pročitam

Mnogo čitam, ništa ne pročitam

Završio se i ovogodišnji sajam knjiga. Pune hale, preko dve stotine izdavačkih kuća, reka posetilaca, medijski odjek, daju varljiv utisak da je nepismenost u Srbiji prošlost. Ako izuzmemo trend pada u izdavaštvu najšire posmatrano, često se u intervjuima povodom sajma najglašava da je čitalačke publike sve manje. Naročito, kod mlađe populacije jer internet navike čine da knjige postaju suvišne. Hteli to da priznamo ili ne, miran, usredsređen, dubinski, linearni čitalački um će nepovratno izumreti sa sredovečnom generacijom. Da li smo svesni pozitivnih, ali i negativnih posledica mrežnog, staccato, površnog čitanja koje postaje naša mentalna navika?

Proces čitanja

Sam proces čitanja samo počinje opažanjem slovnih znakova. Kada ne znamo jezik, a poznajemo slova kojima je zabeležen, ne kažemo da čitamo ono što je napisano. Čak iako povežemo slovne znakove u reči i shvatimo značenje pojedinih reči, ne zovemo to čitanjem. Suština je u razumevanju smisla poruka čitavih kompozicija rečenica. Dubinsko čitanje je svojesvrstan napor ne samo na nivou percepcije, nego pre svega, mentalne obrade opaženog. A nismo ni dodirnuli pojam funkcionalne pismenosti, jer je to kvalitet više. Internet kao medij nije knjiga u elektronskom obliku, niti mi umesto u običnu biblioteku, odlazimo u elektronsku, kada “čitamo” sa monitora. Logika interneta je neprekidni protok malih čestica informacija, koje ne trpe zadržavanje, udubljivanje, jer stalno pristižu nove. Termin surfing – klizanje na površini talasa (informacija) u stojećem stavu bolje opisuje našu mentalnu radnju, umesto termina čitanje na internetu.

Disleksija

Kod internet imigranata, generacija rođenih pre nego što je Tim Bernes napisao softver za World Wide Web, tretirane su kao poremećaj čitanja (disleksija) oštećene sposobnosti shvatanja onoga što je pročitano. Naglašavano je da inteligencija i memorija ne moraju biti tada ugroženi, jer su uzroci u urođenim ili stečenim oštećenjima ili nedostacima funkcionisanja pojedinih moždanih centara. Da li su internet domoroci (“generacije Net”) disleksični po definiciji? Nema dileme u psihologiji da saznanja oblikuju naš unutrašnji saznajni sistem, ne samo na kognitivnom, nego i na neurološkom nivou. Ćelije našeg mozga se razvijaju i rastu sa upotrebom, a atrofiraju kod neupotrebe i ta plastičnost se zadržava čitavog života. Kako će se odraziti svakodnevno surfovanje umesto dubinskog čitanja sa razumevanjem, na procese mišljenja, osećanja i ponašanja, ali i na fiziologiju nervnog sistema?

Kritičko mišljenje

Jedan od problema koji psihologija mora da reši je kako da se razvijaju sposobnosti kritičkog mišljenja kod internet domoroca. Jedna od jednostavnijih definicija ove sposobnosti je da je to logički ispit podataka i činjenica gde se izbegava lažno suđenje i emocionalna osnova suđenja, a ispoljava se kao proces evaluacije ili kategorizacije odnosa i uslova nekih ranije usvojenih uzora ili standarda. (Bojim se da će ova definicija “rasterati” čitaoce navikle na internet surfovanje, jer oni inače ne čitaju cele tekstove, posebno one koje traže promišljanje.)

Naše internet ponašanje je u negativnoj korelaciji sa sposobnostima kritičkog mišljenja, to je činjenica, ne hipoteza. Kritičko mišljenje podrazumeva: razlikovanje relevantnih od irelevantnih činjenica i pojava, bitnog od nebitnog; prepoznavanje lažnih predpostavki; prepoznavanje predrasuda i emocionalnih ocena; sposobnost dokazivanja, kao i sposobnost kontrole logičke povezanosti i doslednosti; sposobnost generalizacije i donošenja zaključaka na osnovu opravdanih razloga itd. Surfovanje, prelaženje pogledom po kratkim pasusima, “lovačke veštine”, brzi gubitak pažnje i interesovanja u kombinaciji sa površnim znanjima kao reperima, su suprotni mentalni mehanizam od kritičkog mišljenja. Džabe je Sokrat ispijao otrov da bi dokazao da je život bez slobode i odgovornosti besmislen i da je čovek bez kritičkog duha stvar među stvarima! Male sposobnosti opšteg rezonovanja, ne samo kritičkog mišljenja, su samo spoljna manifestacija slabo razvijenog i neizdiferenciranog unutrašnjeg saznajnog sistema današnjih internet domorodaca.

Ljiljana Jerinić

Ljiljana Jerinić

Prijemčivost na delovanje propagande

Jedna od posledica nerazvijenog kritičkog mišljenja je prijemčivost na delovanje propagande bilo koje vrste, ne samo ekonomske, uopšte nekritička reakcija na pritisak ili odbijanje pritiska grupe. Ličnosti koje su podložnije uticaju grupe, sem emocionalne nestabilnosti i nezrelosti, ispoljavaju odsustvo individualnosti i samostalnog odlučivanja, te nemaju razvijeno kritičko mišljenje i nesposobne su za preduzimanje nezavisnih akcija. Nezavisnost i sposobnost uzdizanja iznad strasti grupe su osobine koje se moraju vaspitanjem i obrazovanjem odnegovati. Snaga društvenog pritiska ne proizvodi nužno nekritičko pokoravanje. Ne možete da menjate nečiju ocenu situacije ili predmeta, a da se pre toga nije promenilo znanje i prepostavke o tome. Kako postići razvijen mentalni alat kod internet domorodaca, ako se oni ne udubljuju u materiju, ukoliko im svaka “duža” tema izaziva dosadu, a svaka “dublja” monotoniju i osećaj besmislenosti? Psiholozi su pozvani da odgovore.

Ljiljana Jerinić, psiholog i TA savetnik

 

 

 

3 comments

  1. Зорица Пелеш

    Драга Љиљо,
    Хвала за овај сјајан текст, који на жалост, тешко може да се удоми у мозгове већине интернет домородаца. И не само њих. Годинама узалуд покушавам да дозовем све заспале и све површне читаоце. И годинама се питам где се денуше ти силни читаоци свих наводно прочитаних књига.Ми смо у бившој СФРЈ имали завидну издавачку продукцију и нараод је куповао књиге и књиге и ја се стварно често питам да ли су их сви ти, што су их купили, прочитали. И ако су их прочитали зашто су их прочитали, када никавог видљивог учинка не беше од тога. Већина је куповала књиге на метар, да украси своје витрине. Укус читалачке публике већ годинама тапка у месту и то је поражавајуће. Нема више Данила Киша и неког новог, правог, књижевног анатома , који би имао храбрости да направи рез на трулом телу нашег књижевног стваралаштва. Поражавајућа је и чињеница да интернет домородци више воле сликовнице без , или са врло мало, текста. И ово јесте све питање за психологе, али наш ментални склоп не дозвољава озбиљан приступ психологија. Чини ми се да смо сада још више удаљенији од психологије и да у већини нас не постоји ама баш никаква жеља за преиспитивањем себе и свог понашања. Површност је присутна свуда и где год се само мало загреба она је одмах тако болно уочљива.

  2. Драга Зорице,

    Хвала за писмени, лепо артикулисан коментар. Пишем рубрику у жељи да буде интерактивнија, да изазове сукобе мишљења, да натера и мене да се преиспитујем поново…Како време одмиче, јасније ми је да мали број прочита текст у целости, те нема ни став о теми, или жељу да полемише. Искрено, брине ме опадање способности општег резоновања код „отуђеног човека кибернетичког друштва“, како би се архаично рекло. Неретко се зачудим како се слепо верује у грешке у генерализацијама, (сваки дан их уочим на мрежи), али онда болно схватим да је то зато што нема унутрашњих сазнајних мапа, које би измериле ваљаност ставова. Та несрећна плиткоћа ће нас вратити у праисторију! За наредни четвртак пишем тему: Да ли смо паметнији од наших предака?, што показује да ме брине ментални склоп савременика.

    Желим вам пријатну свакодневицу.

    Поздрав уз осмех, Љиљана.

  3. Na internetu imamo svašta, ali vremenom će kvalitet da izbije na površinu, čestitiam….

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*