Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama – mi ne pričamo o tome

Statistike pokazuju da je jedna od tri žene u svetu što čini 35% ukupne ženske populacije, bar jednom u životu pretučena, primorana na seksualni odnos ili zlostavljana na neki drugi način. Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, koji se od 1999. godine obeležava svakog 25. novembra, treba da podseti kako nasilje ostavlja teške posledice na ženu ali i na decu koja su često svedoci tog nasilja.

Od svih ubistava u svetu, 13% čine ubistva žena koja su izvršena iza zidova onoga što nazivamo toplim domom ili porodičnim gnezdom, u kući, učinili su ih njihovi partneri.

Margaret Čen, generalna direktorka SZO, rekla je da rezultati najveće studije o nasilju nad ženama koja je obuhvatila 141 zemlju, šalju snažnu poruku – da je nasilje nad ženama svetski problem i da poprima oblike epidemije.

Nasilje koje se najčešće dešava u prodici nije samo fizičko nasilje, ono obuhvata i seksualno nasile ali često može biti i psihiloško, mogu se dešavati pretnje, zastraživanje, uznemiravanje, prinuda, zabrane, ponižavanje, ponekad i ekonomsko nasilje koje se ogleda u uskraćivanju finansijskih sredstava za nabavku odeće, hrane, lekova, dešava se čak i prisvajanje ženinih prihoda. Nasilje u porodici može imati razne oblike.

Nasilje nad ženama najčešće počini partner, muž ili momak, 38% svih žena koje su preminule od posledica nasilja, umrle su na rukama svojih partnera. Od svih žena koje su pretrpele neki oblik nasilja, samo 42% njih su i prijavile svoje nasilnike.

Violenza-sulle-donne-silenzio_full

Ovaj izveštaj pokazao je da je nivo nasilja svuda veoma visok, ali i da većina ljudi smatra da je nasilje koje se dešava stvar porodice, ne žele da se mešaju i to ide dotle da čak ni bliski članovi porodice, kao što su roditelji ili braća i sestre ne čine ništa kako bi pomogli zlostavljanoj ženi.

Studija je takođe pokazala da su žene koje trpe nasilje podložnije depresiji i alkoholizmu, dva puta više nego žene koje ne trpe nasilje, da češće imaju polno prenosive bolesti, češće imaju abortus, a deca koju rode u ovakvim zajednicama u mnogo slučajeva imaju problema sa zdravljem.

U Evropi, 25% od ukupnog broja žena trpi neki oblik fizičkog, seksualnog ili mentalnog nasilja od strane svog partnera.

Iz Svetske zdravstvene organizacije, upozoravajud da zajednice moraju učiniti sve kako bi nasilje nad ženama bilo smanjeno i prestalo da bude društveno prihvatljivo.

U domaćem zakonodavstvu, prema Porodičnom zakonu, nasilje u porodici predstavlja „ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice“,član 197. stav 1 (preuzeto iz Nacionalne strategije za spečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima, objavljene u „Sl. glasnik RS“, br. 27/2011.)

violenza-donne1-650x478

U mnogim zemljama sveta žene trpe nasilje na osnovu polne diskriminacije, sprečene su da učestvuju u društvenom životu, trpe diskriminaciju zbog svoje etničke pripadnosti, statusa ili invaliditeta.

Nasilje nad ženama je globalni problem, skoro svaka treća žena u svetu trpi neki oblik nasilja, pretučena je, preživela je seksualni napad, u braku ili van njega. Podaci Svetske zdravstvene organizacije govore da skoro 90% žena koje su pretrpele neki oblik nasilja nikada nisu ni od koga zatražile pomoć niti nasilje prijavile policiji.

U svetu je više od 60 miliona devojčaca prinuđeno na udaju pre punoletstva, milioni žena su podvrgnuti ušivanju genitalija, 600 000 žena su žrtve seksualne ekspolatacije, 70% onih koji žive u ekstremnom siromaštvu čine žene.

U Srbiji, po statistikama, svaka treće žena trpi neki oblik nasilja a svaka druga je u nekom trenutku bila žrtva nasilja. Nasilju su izložene žene svih starosnih grupa i svih nivoa obrazovanja, kako u ruralnim tako i u urbanim sredinama. U većini slučajeva, preko 90%, žene su žrtve svojih partnera, kako bračnih tako i vanbračnih. Žene se još uvek veoma retko odlučuju da prijave nasilje koje trpe, razlozi su brojni, strah od nasilnika (strah da će sprovesti neku od svojih pretnji da će nauditi nekome od članova porodice, oduzeti decu), strah od osude porodice i sredine, ekonomska nesigurnost, i na kraju neiformisanost kome se treba obratiti u slučajevima porodičnog nasilja.

Teritorijalno, žene su u našoj zemlji žrtve nasilja najviše u centralnoj Srbiji i Vojvodini a nasilnici su uglavnom partneri.

Fotografije: nuovolevantino.it, paesesera.it, urbanpost.i

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *