Home / Saveti koje niste tražili / Ne hranite trolove!
Ne hranite trolove!

Ne hranite trolove!

Trolovanje (trolling) je internet sleng za osobu koja se neetički ponaša u dužem vremenskom periodu u sajber svetu.U pitanju je vrsta elektronskog mobinga, a internet je samo još jedno igralište za mobere. Pošto je svako od nas ko se kreće po internet prostoru potencijalna žrtva, potrebno je da povećamo stepen svesti o toj pojavi. Ko su trolovi? Kako da ih prepoznamo?

“Ružna psiha”

Urban Dictionary definiše trola kao osobu koja postavlja kontraverzne, zarazne, nevažne ili van-teme poruke u online zajednici izazivajući emocionalni odgovor ili jednostavno prekidajući normalni tok komunikacije. Jedini cilj takve osobe je traženje “žrtve” sa kojom bi da se polemiše o trivijalnim stvarima, sa željom da se ona iznervira, namuči, uznemiri, iritira. Kada se postigne ciljano, trol uživa.

Protivnici haj-tek kulture će reći da je to očekujuće, pošto je digitalna tehnologija svojevrstan test za mentalno zdravlje. Međutim, trol je samo prototip sadiste i nije bitno da li deluje u sajber ili u stvarnom svetu. On je osoba sa “ružnom psihom”, nesrećni čovek koja uživa u nesreći drugih.

Trolovi se prave kod kuće

Kao i svi ostali profili ličnosti, tako i “trolovski” profil, proizvod je pre svega rane porodične dinamike. Roditelji su “zaslužni” za negovanje tetrade crta ličnosti: sadizam, psihopatija, narcizam, makijavelizam.

Ponavljani roditeljski stavovi: “Svako ko veruje ljudima, sam traži nevolju”, ili “Dobar i glup su braća”, ili “Prevario sam ga da mi da novac”, ili “Budi nemilosrdan, život je borba”, ili “Ljudi su pilići; pridaviš ih i oni cviče”, do negovanja detetovog “ Ja sam centar pažnje” i “Ja sam buntovnik sa razlogom, ali i bez razloga”, stvaraju odličan teren za budućeg zlostavljača. Kada se uverenja formiraju, ona se ne vide kao pogrešna, kao kontaminacije, nego kao “istine” koje mi živimo. Čovek sa “ružnom psihom” veruje da je to “normalno” psihičko funkcionisanje i ne traži pomoć da se promeni. On misli da je OK, a da drugi nisu OK. Psihoanalitičar će naravno dokazati da to nije tako, ali običnom čoveku koji dolazi u internet kontakt sa trolovima, to ništa neće pomoći.

Devijantna ličnost može i u stvarnom svetu da odživi život, a da ne bude sankcionisana. Na društvenim mrežama je to još lakše, jer je komunikacija sa jedne strane masovnija, a sa druge, iako smo na “javnom trgu”, imamo varljiv osećaj da smo sami sa moberom, bez mogućnosti da nam neko pomogne. Internet prostor je problematičan i zato što ne postoji jasna zakonska zaštita, jer je informacijska etika kao teorija i praksa u povoju.

Informacijska etika

Telekomunikacije omogućavaju sve veću povezanost među ljudima, omogućavaju digitalnu povezanost celog čovečanstva. Mnoge vrednosti naučne tehnologije mogu da dovedu do opasnih etičkih problema, komercijalizacije, zloupotreba i manipulacija, što otvara pitanja odgovornosti svih korisnika.

Nova platforma života, nov pogled na etiku. Većina bi se složila da je krasti nemoralno. Ali, kada je reč o softveru nekada je teško odrediti šta je protivpravno prisvajanje, jer se autorska prava ne poštuju masovno i bez osećaja krivice. Tu su i pitanja lične privatnosti i privatnosti podataka, kao i vlasništvo nad informacijama. Previše je proizvoljnosti u pristupu informacionim tehnologijama.

Etički principi u sferi interneta počivaju na ličnom moralnom izboru. Ključni su principi: zlatno pravilo, kategorički imperativ, pravilo klizave padine, utilitarno pravilo i pravilo “nema besplatnog ručka”.

Zlatno pravilo svoje uporište nalazi u religiji, koja kaže da iste principe ponašanja treba primeniti prema sebi i prema

Ljiljana Jerinić

Ljiljana Jerinić

drugima, kao i da treba poći od kategorije dobra. Kantov kategorički imperativ kaže: etičko je ono ponašanje koje odgovara svima. Pravilo klizave padine govori da je nužno zaustavljati one aktivnosti koje dovode do negativnih posledica. Utilitarno pravilo podstiče one aktivnosti koje najvećem broju ljudi donose dobro. A takozvano pravilo “nema besplatnog ručka” ili “sve ima svoju cenu”, ustanovljava princip nadoknade korišćenja vlasniku.

Savremena civilizacija ima zadatak da brine o razvoju svesti ukupnog čovečanstva, kako bi ponašanja se podvrgavala optečovečanskim moralnim načelima i u ovom domenu čovekovog življenja. Ali, odgovorno korišćenje interneta bi što pre trebalo da bude briga društva, a ne pojedinca, moralo bi da bude bolje zakonski kontrolisano.

Do trenutka dok ne budu organizovane, internet policijske patrole, ili bilo kakve strukture koje će vam biti podrška, kada se nađete klikom-na-klik sa trolom, nemojte ga hraniti. Ne možete ga pobediti. Ne možete sa njim polemisati. Blokirajte ga. Ne odgovarajte. Ignorišite. Izađite iz komunikacijskog polja. Jednostavno ne dajte mu snagu da sa vama igra patološku “Mobing-Trolling” Igricu.

Ljiljana Jerinić, psiholog i TA savetnik

Ilustracija: FreeDigitalPhotos.net

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*