Home / Porodica i zdravlje / Mediteranski način ishrane, šta je to?
Mediteranski način ishrane, šta je to?

Mediteranski način ishrane, šta je to?

Većina ljudi će izjaviti da znaju šta je mediteranski način ishrane, u stvari, većina njih ne zna, mediteranska ishrana ih asocira na testeninu, picu, morske plodove.

Mediteranski način ishrane je određen način ishrante tipičan za evropske zemlje koje se graniče sa Mediteranskim basenom i ovaj način ishrane je UNESCO 2010. godine proglasion nematerijalnim kulturnim nasleđem čovečanstva. Smatra se da ovaj način ishrane smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti i usporava starenje.

Glavne namirnice na kojima počiva ovaj način ishrane su žitarice, povrće, voće, maslinovo ulje, riba i vino uz minimalno konzumiranje mesa i sira i drugih mlečnih proizvoda. Povećan unos mlečnih proizvoda, naročito mleka i jogurta preporučuje se ženama u menopauzi kada postoji veća potreba za kalcijumom.

Neki istoričari podsećaju da je mediteranski način ishrane poznat od davnina, da o tome podsećaju i zapisi urezani u zidove Pompeje.

S obzirom da je vino jedna od karakteristika mediteranske ishrane, mnoge studije su se bavile istraživanjem da li je vino potencijalno negativna strana ove ishrane. Rezultati su pokazali da je količina polifenola (antioksidanti) u 1 litru vina jednaka količini polifenola u dve šolje zelenog čaja, 5 jabuka, ili 7 čaša soka od narandže. Umerena konzumacija vina je dobra za kardiovaskularni sistem u celini, a umereno podrazumeva dve čaše dnevno za muškarca i jednu za ženu, kažu stručnjaci.

Foto: mejorconsalud.com

Foto: mejorconsalud.com

Međutim, iako se najviše sumnjalo u vino, maslinovo ulje je takođe bilo na meti sumnji i mnogih istraživanja jer se u mediteranskoj ishrani koristi umesto putera, margarina i drugih masti. Ovo ulje je bogato monozasićenim mastima koje štite od bolesti srca, takođe je izvor antioksidanata i veliki izvor vitamina E. Važno je zapamtiti da se ono koristi za pripremanje jela, za salate i za prženje ribe.

Voće i povrće imaju veliku ulogu u zaštiti protiv bolesti srca i kardiovaskularnih bolesti najverovatnije zbog antioksidanata koje sadrže.

Sa posebnom pažnjom je ispitivan paradajz jer je suštinski sastojak mediteranske ishrane. On je važan izvor antioksidanata i procesom zagrevanja, donosno kuvanja povećava se dostupnost likopena jednog od glavnih antioksidanata ovog povrća.

Riba je izvor polinezasićenih masnih kiselina, Omega 3 i neizostavna je u lancu mediteranske ishrane.

Iako je mediteranski način ishrane karakterističan za ljude u mediteanskom području, ovo je način ishrane svih ljudi koji koriste dosta povrća, voća, žitarica, maslinovog ulja i ribe.

Prednosti ovakvog načina ishrane prvi je otkrio američki istraživač Tasteri, pedesetih godina prošlog veka jer je uočio veliku razliku u mortalitetu između SAD i Grčke. Uveren da tajna leži u načinu ishrane, preselio se u Italiju i nastavio svoje istraživanje. Od tada, pa do danas, mnogi su se bavili istraživanjem ove vrste ishrane i nijedna studija nije pokazala negativne aspekte.

Po mediteranskom načinu ishrane dnevno treba uneti 55% ugljenih hidrata, 15 do 20 odsto proteina i 25 do 30 odsto masti.

Foto u zaglavlju: guidaconsumatore.com

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*