Home / Saveti koje niste tražili / Rađanje Minerve
Rađanje Minerve
Botičeli - Rađanje Venere

Rađanje Minerve

Umetnici bilo koje vrste često govore kako im se ideja javila odjednom u celom svom obliku, gotova, zrela, kao Minerva iz Jupiterove glave. Da li je stvaralac čarobnjak? Koliko je nadahnuće retko? Da li su umetnici lenjivci koji samo životare i čekaju magični trenutak? Da li možemo o stvaralaštvu da učimo iz tuđih dela, iz naučnih tumačenja, iz ličnih ispovesti…? Kako da običnog čoveka iznenadi neka konstruktivna, originalna ideja usred jutarnje toalete? Možemo li svi da rodimo Minervu?

Iskra

Fluentnost je pored originalnosti, imaginativnosti, otvorenosti uma… jedna od komponenti stvaralaštva. Fluencija je anglosaksonska reč koja označava brzi tok ideja. Najčešće se misli na verbalnu fluentnost, odnosno brzi tok reči. Međutim kod kreativnosti, fluentnost obuhvata i asocijativnu i ekspresivnu dimenziju. Asocijativna fluentnost se odnosi na proizvođenje relacija, sinonima, sličnosti. Ekspresivna pak podrazumeva sposobnost organizovanja i razvijanja ideja u nove sisteme i strukture. U ovoj sferi ljudskog funkcionisanja, fluentnost je faktor inteligencije, vrsta divergentnog mišljenja, deo kreiranja. Ispituje se testovima koji se sastoje od zadatih reči na koje treba odgovoriti što većim brojem reči u nekom vremenskom intervalu.

minerva

Botičeli – Minerva i kentaur

Po svedočenju umetnika, obično se osnovna supstanca (iskra) javlja u “krilatim” trenucima, kada se zamisao, kao dah, skica, senka koja beži iznenada “rodi”. Međutim, retko je to uobličeno. Iz tog prvog susreta sa “iskrom”nastaje često dugačak mentalni put uz vodoskoke reči, ideja, vizija, fluencija svake vrste…..Lirske zanesenosti, aforizmi, kratke forme obično traže manji trud u konačnom uobličavanju (mada nije pravilo). Jedna od razlika stvaralaca i nestvaralaca je u tome kako se negujuće ili maćehinski ponašaju prema toj “iskri”. Nestvaraoci je doživljavaju kao uljeza koji ometa svakodnevicu: tečnost govora (jer može da “zaiskri” u pola reči), tečnost misli (ometa “ozbiljne” poslove ili odmor), tečnost motornih radnji (kad se “rodi” u pola koraka dok se prelazi prometna ulica)…A ”iskra” se lako ugasi, ako se proglasi “kamenom spoticanja”. Nekreativci ulažu napor da gase “iskre”, a kreativci da ih “raspaljuju”.

Teškoće stvaranja

Ako stvaralaštvo shvatimo kao vid rešavanja problema, jasno je da „iskra“ teško može da bude gotov proizvod, da postoji dug put od ideje do realizacije. Podaci kojima stvaralac raspolaže moraju da budu brojni. Sa druge strane, to povećava teškoće stvaraoca. Slikar mora da poznaje ogroman broj boja, oblika i materijala koje može na različite načine da rasporedi. Pisac mora da poznaje množinu ličnosti, događaja i mesta koja će organizovati u različite situacije i epizode budućeg dela. Inženjer-pronalazač mora da zna puno o zupčanicima, polugama, kolutovima…koji se mogu međusobno kombinovati. Mnogi obični ljudi, čak i fizičari su stajali ispod jabuke i gledali kako pada, a samo je Njutn imao tada „aha-doživljaj“. Nema „iskre“ na praznom hardveru, čak ni kod ekspresivne kreativnosti.

Kao što postoje preduslovi za pojavu „iskre“, postoje i post-uslovi kada se ona javi. Šta radi kreativac kada mu sine maglovita ideja?

Kreativna generalizacija

Neočekivana reč, ideja, slika, ton su najčešće samo izvor budućeg dela. Nekada se jasnije, a nekada manje jasno nazire trag, tok, potok misli, gde na svakom zavijutku vrebaju nove vizije, skretanja i mogućnost da se ne naraste u široku reku i stigne do ušća. Ono što ne da da se raspe tok je psihološki mehanizam generalizacije. To je mentalna delatnost uopštavanja podataka koje imaju različita, nekad suprotna značenja u nove skladne celine. Umetnik tako ima “iskru” (za koju su potrebni preduslovi), ima vrtloge tokova koje ta početna zamisao inicira, ali ima i sposobnost da te nove, originalne, ali sirove preseke trenutaka svakodnevice, stopi u novu smesu koja će imati jasni lični pečat.

Zašto stvaramo?

Ljiljana Jerinić

Ljiljana Jerinić

Mentalna aktivnost umetnika je sama sebi nagrada i zadovoljstvo. Otuda je stvaralaštvo pitanje i motivacije, a ne samo sposobnosti. Čovek nije samo gonjen neprijatnostima, već je privučen i vrednim ciljevima. Insentivna motivacija je poseban oblik motivacije zasnovan na privlačnosti izvesnih objekata i situacija. Kod kreativnosti, ta situacija je sam stvaralački rad.

Iako se često prepričavaju priče kako su naučnici stigli do genijalnih ideja u nekom posebnom trenutku (kao Njutn ispod jabuke), sami situacioni faktori nisu dovoljni za stvaralaštvo. Izgleda da mora da postoji nešto dublje u strukturi ličnosti što će je voditi na komplikovanom putu stvaranja. Ako obezbedimo iste situacione faktore za više različitih individua, uverićemo se da će kod nekih to dovesti do provokacija “iskričavosti”, a kod drugih će doći do blokiranja svake aktivnosti. Veoma visoku kreativnost treba i edukator da poseduje kad želi da podstiče kreativnost u grupi. Naravno, to je svojevrstan izazov. Ono što i eksperimenti potvrđuju je da se motivaciona i konativna (voljna) komponenta mogu usmeravati.

Mnogobrojnim eksperimentima (Guilford, Cattell, McClelland…) je utvrđeno da kod ljudi postoji snažna tendencija da se traga za novim, da se istražuje nepoznato. Potreba za radoznalošću i opšta potreba za dostignućima, kao anticipacija zadovoljstva, su masovne pojave. Ostaje da se kreiraju situacije koje će biti usmerene ka stvaralaštvu, da se daju dozvole da se realizuju želje za različitošću, da se usmeri i odneguje otvoren stav prema svetu, da se poneguje i određena struktura ličnosti i insentivna motivacija, pa će i možda, pri čitanju novina, na pragu prodavnice, u nekom banalnom trenutku, roditi se Minervina sestra od tetke.

Ljiljana Jerinić, psiholog i TA savetnik

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*