Home / Saveti koje niste tražili / Otvorenost kreativnog uma
Otvorenost kreativnog uma

Otvorenost kreativnog uma

Stvaraoci imaju poseban sklop crta ličnosti. Jedna od važnih crta se nalazi na kontinuumu: otvorenost-zatvorenost iskustva. Ne samo za kreativce, nego i za „običnog“ čoveka nužna je izvesna elastičnost pogleda na svet. Koliko nas crno-bela slika sveta sputava u međuljudskim odnosima? Koliko nas „oprobano i sigurno“ oštećuje? Šta je potrebno da učinimo kako bismo zadržali otvorenost uma? A da li otvoren stav treba da ima neke granice kako bismo ostali zdravi?

Nasuprot mehanizmima odbrane

Da bismo naučili da gledamo na svet otvoreno, potrebno je da zauzdavamo donošenje suda unapred, jer to znači da podatke odmah smeštamo u “foldere”, strukturišemo i etiketiramo pod uticajem predrasuda. Potrebno je da obuzdavamo mehanizme odbrane, koji, da bi zaštitili vlastitu organizaciju ličnosti, izvesnim iskustvima ne daju da prodru u svest bez iskrivljenja. Osoba koja je otvorena prema iskustvu svaku draž slobodnije pušta kroz svoj nervni sistem, ne kočeći neobična opažanja, tolerišući dvosmislenost i umirujući potrebu za redom.

Suprotno, osobe zatvorenog uma sklone su uobičajenom načinu posmatranja stvari i događaja, ili kako se to u psihologiji zove funkcionalnoj fiksaciji. Ono što vide bi odmah da “zamrznu”, ne trpeći nejasnoću, nedoslednost i iznenađenja. Imaju tendenciju da dihotoniziraju svet: sve je crno ili belo, sve je ovo ili ono, sve je dobro ili rđavo. Ako je situacija komplikovana, brzo se opredeljuju za jedno konkretno, poznato tumačenje. Ne samo da su im sudovi oštri, bez nijansi, nego im je i ponašanje tako: dosledno, predvidljivo, bez “skretanja”, bez ikakvog rizikovanja. Nefleksibilnost, “zatvorenost uma” je njihova opšta karakteristika, jer se prepoznaje i u opažajnim, saznajnim, estetskim… sistemima.

Neka teorijska razmatranja

Potpuno različite psihološke teorije sagledavaju ovaj kontinuum otvorenost-zatvorenost iskustva. Hipoteza o hemisferičnoj lateralizaciji, različitom radu leve i desne hemisfere mozga, će govoriti o onima koji radije koriste levu hemisferu: logičku analizu, pedantno smeštanje u foldere, očišćenu desktop površinu tj. slobodnu kratkotrajnu memoriju, kontrolisan doživljaj i ponašanje. I naravno one koji radije aktiviraju desnu hemisferu: nesistematičnost, neuredni desktop, foldere složene po različitim principima i puno fajlova van foldera, nekontrolisanost doživljaja i ponašanja (jer su termostati u levoj hemisferi)…Ljudi otvorenog uma po toj teoriji koriste radije desnu hemisferu, te za stvaralaštvo bilo koje vrste je nužno “usijati” tu stranu mozga.

pikaso

Ove teze mogu da se uklope i u Rajhove oklope karaktera. Karakter igra ulogu psihičkog odbrambenog aparata, ali je i trajna promena ega. Ta trajna promena je neka vrsta očvrsnuća, zaštitna formacija i od spoljnih i unutrašnjih opasnosti, a odgovara joj naziv oklop, jer ograničava prirodnu psihičku pokretljivost ličnosti kao celine. „Oklop se oblikuje oko ega, oko onog dela koji se nalazi između spoljneg sveta i biofiziološkog nagonskog života“, kaže Rajh. Interesantno je da se oklopljavanje kod nekih dešava na površini (kao kućica za puža), a kod nekih u dubini ličnosti (kao kostur). Čovek, da bi opstao, prisiljen je da se okruži zidom oklopa karaktera. Time može da izazove pustoš u sebi. Zaštita se plaća gubitkom zadovoljstva ili gubitkom stvaralačkih sposobnosti. Oklop karaktera je, tako skup svih stavova koje čovek razvija u cilju sputavanja emocionalnog nadražaja i koji za posledicu ima krutost tela, nedostatak emocionalnih dodira, „umrtvljenost“.

U transakcionoj analizi pojmu oklop karaktera odgovara pojam referentni okvir. On sadržava sva naša iskustva, stavove, verovanja, očekivanja koje kao kakav ram ukalupljuju šta i kako vidimo, a šta otpisujemo, odnosno odbijamo da vidimo. Takođe referentni okvir daje i značenje našim iskustvima, usmerava našu emotivnost i ponašanje. Referentni okvir tako sadrži i naša životna uverenja, naše životne skriptove koji nas određuju kao pobednike ili gubitnike, elastične ili krute tipove ličnosti, kreativne ili rigidne. A mi živimo ne živote, nego svoja uverenja.

Ingenioznost

Ljiljana Jerinić

Ljiljana Jerinić

Tolerancija prema neodređenosti i nesaglasnosti, prema iskustvu koje nije u skladu sa postojećim istinama, vodi ka istraživanju novih puteva učenja i rešavanja problema. Kreativnost proizilazi iz odsustva potrebe da se iskustva kalupe u uobičajenu i očekivanu konvencionalnu realnost. Ingenioznost kao komponenta kreativnosti se ne zasniva na logičkoj veštini, rutini i mehaničkim mentalnim procesima, nego na traženju udaljenih, neuobičajenih, često duhovitih rešenja. Naravno da te ideje, zamisli i planovi moraju biti praktično primenljivi da bi bili svrhoviti i u funkciji veće adaptivnosti. Praktičnost je ovde ipak u drugom planu, jer je cilj dosetljivost, dovitljivost u rešavanju životnih zadataka.

Vanredno snažno Ja kreativnih ličnosti dozvoljava prodor i čudnih opažanja, ali i prodor primitivnih fantazija i impulsa iz unutrašnje stvarnosti, ali se ne “rastura”, jer je u suštini integrativno i zdravo. To je taj paradoks da kreativna osoba toleriše nered, ali i ima potrebu da pronađe red gde to niko ne vidi oslanjajući se na vlastite kriterijume. Kreativna osoba ne mora situaciju da sredi po opšteprihvaćenim šemama da bi bila stabilna, ona će napraviti vlastiti novi, ingeniozni red, ali i njega će ostaviti otvoreno, sa mogućnošću da može opet da ga prestrukturiše. Otvorenost uma tako ne znači haos koji vodi u bolest, nego haos koji je sinonim zdravlja, jer se stalno preslaže i dovodi i neki novi, originalni, lični red. Um kreativca je neka vrsta kaleidoskopa.

Ljiljana Jerinić, psiholog i TA savetnik

 

 

 

One comment

  1. Kakve veze ima ilustracija sa tekstom?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*