Maženje originalnosti

Originalnost je nužna, mada ne i dovoljna za stvaralaštvo bilo koje vrste. Kako danas, kada je već sve izmišljeno, kreirati nešto novo, izvorno i neponovljivo? Da li svi imaju kapacitet za originalnost? Da li je originalnost po svaku cenu besmislica? Kakva je uloga individualnosti u procesu stvaranja? Da li treba cenititi svoju originalnost kao snagu stvaralačkog mišljenja i maziti je kao crtu ličnosti? Da li je moguće biti originalan u svim uzrastima, u svim kulturama i u svim ljudskim delatnostima u svakodnevici?

Početak

Nije lako definisati originalnost, iako se čini da svi znamo šta je to. Termin ima latinsko poreklo: origo znači početak, začetak. Odatle se vuče značenje: nastajanje nečeg novog, nečega što do tada nije postojalo. Originalnost je tako “pronalaženje, izumevanje, otkrivanje nečeg novog, nečeg retkog, neobičnog, osobitog, izvornog i neponovljivog” (Kvaščev).

Kritični pojam u ovoj definiciji je reč “novo”. Da li je nešto nužno novo samo za stvaraoca ili mora da bude i za druge? Ako je potrebno da ima širi društveni značaj, šta ćemo sa pronalascima koje ne shvataju savremenici? Izgleda da ipak “novo” ne mora biti ovde i sada (hic et nunc) od društvenog značaja. Takođe, da li je nešto novo jer “samo od sebe dolazi” ili je samo novo u odnosu na staro (Rakić)? A da li novo mora da ima realnu podlogu da ne bi ostalo neplodno (Stevanović)? Originalnost radi originalnosti je besmislica. I da li se novost očekuje samo u rešavanju problema ili je veća originalnost u postavljanju pitanja?

Ništa nije lakše ni sa drugim terminima. Šta znači “neponovljivo”? Zar nisu svi ljudi neponovljivi po svojoj prirodi? Da li znači da bilo koja tvorevina svakog pojedinca je očekujuće originalna? Naučna definicija kreativnosti i ima to šire značenje koje kaže da svi ljudi, na svim uzrastima i u svim oblastima rada mogu biti kreativni. Ali, laički obim pojma kreativnosti ipak ima na umu neku užu definiciju.

Još kad sagledamo da je neophodno razgraničiti pojam originalnosti od pojmova: spontanost, imaginativnost, ingenioznost, inventivnost, pa i produktivnost, shvatićemo da smo započeli težak poduhvat koji u ovom kratkom tekstu možemo samo da neoriginalno načnemo.

Nivoi originalnosti

Izgleda da originalnost varira po dubini i obimu više nego po vrsti (Tejlor). Osnovna forma kreativnosti je slobodno izražavanje u kome su originalnost, ali i veština i kvalitet nevažni, kao kod spontanih dečjih crteža, ili naivnog slikarstva, ili art i terapija igrom. To je nivo ekspresivne kreativnosti.

Novi nivo originalnosti se može ostvariti tek kada se savladaju veštine i tehnike, ali se pri tome ne uništi individualnost. Zove se produktivna kreativnost.

Sledeći nivo (inventivna kreativnost) “igra se” novim upotrebama starih stvari. To je svet istraživača i pronalazača, onih koji su našli samo nove uglove gledanja nečeg poznatog.

Četvrti nivo (inovativna kreativnost) već vodi nekoj modifikaciji principa i kao rezultat daje delimične korekcije teorija. Za ovaj nivo je potrebna apstraktna konceptualizacija.

Veoma retko se stiže do petog nivoa kada se stvaraju novi principi zaokruženi u nove teorije u nekoj naučnoj disciplini. To je nivo emergentne kreativnosti, koji većina ljudi ima na umu kada misli na stvaralaštvo.

Aspekti originalnosti

U psihologiji je prihvaćeno da postoje različiti aspekti originalnosti: originalnost kao sposobnost i originalnost kao osobina ličnosti.

Kao sposobnost stvaralačkog mišljenja, originalnost se odnosi na: slobodno kombinovanje pojmova, asocijativnu igru, mnogobrojne tokove misaonog procesa, otvorenost iskustva, kreativnu generalizaciju, fluentnost ideja….Originalnost kao osobina ličnosti ističe posebnu strukturu, jedinstveni sklop crta ličnosti. Tu više ne govorimo samo o mišljenju, nego i o temperamentu, emocionalnosti i motivaciji. Originalnost je onda opšti stav: ne biti konvencionalan, izbegavati ponavljanje onoga što drugi čine (Radonjić). Originalna osoba ima snažnije Ja, zato što potreba za radoznalošću i neredom je neuravnotežuje, pa jači kohezivni potencijal ega treba da je balansira (Barron).

Kada govorimo o strukturi originalne ličnosti mislimo i na visoku emocionalnu i socijalnu inteligenciju. Neuravnoteženost koju izaziva rušenje tabua, hodanje novim stazama saznanja, tolerancija iracionalnosti, tek uz visok EQ može da da integrativnost i zdravlje. Visoka originalnost nije sinonim za ludilo.

Ljiljana Jerinić
Ljiljana Jerinić

Kao komponenta socijalne inteligencije, originalnost ukazuje na razlikovanje dva tipa SQ. Najveći broj ljudi poseduje pasivnu socijalnu inteligenciju: razumevanje ljudskih postupaka i veštinu pravilnog reagovanja. Aktivnu socijalnu inteligenciju imaju samo izuzetne ličnosti koje prilagođavaju socijalnu sredinu sebi (Kvaščev). Oni na originalan način rešavaju socijalne probleme.

Možda je opravdaniji pristup originalnosti preko crta ličnosti, jer su na taj način obuhvaćene i sposobnosti kao uži pojam.

Teorije originalnosti

Mnoge psihološke teorije manje ili više uspešno se bave originalnošću. I psihoanalitička, asocojacionistička, geštaltistička, egzistencijalna, interpersonalna i teorija crta ličnosti imaju svoje pobornike. Sve zajedno, nesumljivo da doprinose boljem razumevanju procesa stvaranja. Ali, sve su nepotpune, na nivou jednog od mogućih objašnjenja. Za naučnika tema originalnost je izazov, jer ima još mnogo prostora za nove koncepte. Bilo bi zanimljivo čitati knjigu “Psihologija stvaralaštva” iz 22.veka.

Običan čovek takođe treba da uzme dozvolu na originalnost, jer ima neizmerno mnogo prostora da da lični pečat u bilo kojoj oblasti života. Originalnost je bunar bez dna.

Ljiljana Jerinić, psiholog i TA savetnik

Foto u zaglavlju: trademarkcopyrightlaw.wordpress.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *