Home / Saveti koje niste tražili / Prisnost prijateljstva
Prisnost prijateljstva

Prisnost prijateljstva

Uz porodične i partnerske veze, prijateljstvo je jedno od naših najvažnijih pripadničkih odnosa. Iako se razlikujemo po gregarnom apetitu, broju kontakata koje nam daju osećaj socijalne „sitosti“, većina ima bar jednog pravog prijatelja. Šta je osnova autentičnog prijateljstva? Da li se može izgraditi iskreno prijateljstvo tokom celog života ili taj kapacitet opada sa starenjem? Ako želimo da imamo kontrolu privatnosti, da li je jedina zdrava granica upravo granica našeg tela ili je moguće poveriti tajne drugima bez opasnosti? Da li su prijatelji jeftin način da se stigne do psihoterapije, puka potreba za saosećanjem ili tu ima i nečeg više?

Dva tipa prijateljstva

Alen Silver, sociolog, razlikuje dva različita pojma prijateljstva. Jedno je prijateljstvo zasnovano na nalaženju jedno drugom u nevolji. Najbolje ga opisuje rečenica: „Mogu da je probudim usred noći i ona će doći ne pitajući zašto“. Drugo je prijateljstvo zasnovano na uzajamnoj prisnosti, koje se postiže dugim vremenskim periodom i uključuje deljenje tajni, čije bi otkrivanje učinilo čoveka ranjivim u javnosti.

Prvi vid: prijateljstvo-oslonac se stiče u posebnim situacijama: majke obolele dece ili veterani borbenih jedinica ili pripadnošću određenoj grupi: drugovi iz razreda, sa fakulteta, posla, tazbina ili razvedeni, bivši alkoholičari i sl…. Ako se ne nađe kontakt i na drugim nivoima funkcionisanja, ako ne dođe do psihološke bliskosti, sa napuštanjem te socijalne situacije, prekidaju se i ovakva prijateljstva, koliko god da su bila obostrano konstruktivna i prijatna. Prosto se ugase bez ikakvog procesa odvezivanja, tuge. Razlog je da je socijalna kopča kod ovog tipa prijateljstva parcijalna. Večina kontakata koje uspostvaljamo tokom života je u ovoj kategoriji.

Drugi vid: prijateljstvo-prisnost je odnos koji gradimo obostranim trudom. Za takvo prijateljstvo su potrebne godine i preduslovi. Potrebno je da postoji kapacitet za intimnost, što je odlika zrelosti, kao i da se napravi razlika javno-privatno. To znači da se ovaj vid prijateljstva može da „dostigne“ tek sa sazrevanjem, što je u suprotnosti sa opšteprihvaćenom zabludom da se prava prijateljstva stiču samo u detinjstvu. Za naše mentalno zdravlje prijatelj je blagorodan u istoj meri u kojoj su to prisni porodični odnosi i stvarna ljubavna partnerska veza. Razlika je u tome što kod porodičnih odnosa je differentia specifica krvno srodstvo, kod partnerske veze je to deljenje i telesne bliskosti u seksulnim igrama, a kod prijateljstva je to deljenje tajni. U sva tri slučaja u komunikaciji su totalna bića i socijalne kopče su brojne, prožete kroz sve slojeve ličnosti. Prekid takvih odnosa je bolan.

Ko oda tuđu tajnu je izdajica, a ko oda svoju je glup

Deljenje tajni sa prijateljem je značajni sastavni deo prijateljstva. Iako se različiti tipovi ličnosti različito odnose prema tajnama – entuzijaste olako odaju i svoje i tuđe tajne, a skeptici ne veruju ni sebi, a još manje drugima, ipak se vrednost intimnih podataka (tajni) čuva za prijateljstvo. U svačijem životu vlada oskudica pravih tajni, bez obzira na način života i kriterijume, te izlaganje tajni anonimnim posmatračima se tumači kao njihovo obezvređivanje. Naravno, da se izuzima otkrivanje intimnih podataka u cilju medicinske ili pravne pomoći, jer su profesionalno takve osobe pod zakletvom čuvanja tuđih tajni. I tu nema govora o prijateljevanju. U obukama terapeuta se posebno tretira ovaj problem pozitivnog /negativnog transfera.

Kada se kaže tajne, misli se na najdublje slojeve naše ličnosti, koje ne želimo da svi vide, te ih maskiramo u svakodnevnoj površnoj ili javnoj komunikaciji. Lična privatnost je civilizacijska tekovina. Postoji bliska veza između povređivanja privatnosti i ponižavanja, naročito ako je institucionalizovano. Izlaganje ponašanja ili predmeta koji pripadaju privatnosti očima javnosti prestavlja nepristojan čin. Privatno carstvo je sfera nad kojom mi želimo da imamo kontrolu. U svoju zonu privatnosti puštamo malo ljudi, mogu se izbrojati prstima jedne ruke. Zato je i stvarna ljubavna veza i stvarno prijateljstvo ekskluziva.

Ljiljana Jerinić

Ljiljana Jerinić

Kapacitet za recipročnost

Odnos je jedino što nas tera da izađemo iz granica svog Ja i što nas povezuje sa svetom. U protivnom bismo funkcionisali kao monade u bezvazdušnom prostoru. Roditelji i deca kao genetski lanac ne govore kakvi su nam socijalni kapaciteti, jer tu zapravo samo brinemo o produženom selfu. Za stvarnu partnersku vezu je opet, potrebno da iskoračimo ka nekome. Složenost partnerske veze je velikim delom u sukobu onoga što pripada ličnom domenu i onog što je predmet odnosa, sukobu između jednosti i dvojnosti. I prisno prijateljstvo je ljudsko iskustvo u kome se spajanje i sukobljavanje ličnog i socijalnog-dvojnog doživljava intenzivno i verovatno se zato retko postavlja kao konstanta u životu.

Za realizaciju prijateljstva-prisnosti potrebno je obostrano: razumevanje, empatija, tolerancija, asertivnost, ali i istrajnost, lojalnost, želja za usklađivanjem interakcijskih stilova, sposobnost da se gradi zajednička istorija… što bi se jednim imenom moglo nazvati kapacitet za recipročnost. I prijatelji, kao i partneri i porodica su naš životni prostor koji uređujemo međusobno se podstičući. Svi mi smo kreatori ne samo svog unutrašnjeg sveta nego i svog okruženja. Zdrave oblike koontogeneze sa svojom bliskom okolinom zajedničkim snagama gradimo, a nagrade su unutrašnje zadovoljstvo i sklad . Možemo da preživimo sami, ali nam je lepše u prijateljskom okruženju.

Niko ne može da garantuje da je izbor prijatelja za ceo život, ali budućnost nastaje iz prošlosti. Koliko smo vešti u izboru prijatelja, koliko zajedničkim trudom uložimo u komunikaciju, toliko ćemo moći da očekujemo da će se prisnost prijateljstva održati na obostranu radost. Oni koji su u tome uspeli potvrdiće da vredi. Biti prihvaćen suštinski, ne samo na nivou maske-persone, od nekoga još, sem od roditelja (dece) i partnera, se doživljava kao unutrašnje blago vrednije od svih materijalnih bogatstva.

Ljiljana Jerinić, psiholog i TA savetnik

Ilustracija: FreeDigitalPhotos.net

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*