Home / Kafa sa tetkom / Da li ste od onih koji često kasne
Da li ste od onih koji često kasne

Da li ste od onih koji često kasne

Većina ljudi koji imaju običaj da kasne reći će da prosto mrze sebe zbog toga, ali će kasniti i dalje, na posao, sastanke, autobus, najobičniju kafu sa prijateljima, nakon što stignu tamo gde ih neko nestrpljivo čeka, obično se izvinjavaju pominjući akademskih petnaest minuta. Kod nekih ljudi kašnjenje se može podvesti pod hroničnu “bolest”, pa ako spadate u ovu grupu, evo nekoliko saveta kako da se izborite sa ovom manom.

Da negde treba da stignemo, obično znamo najmanje nekoliko sati unapred, a najčešće nekoliko dana. Ako izuzmemo nepredviđene okolnosti koje se mogu svakome desiti, imate sasvim dovoljno vremena da se pripremite i krenete na vreme kako biste se na dogovorenom mestu pojavili kad treba. Ukoliko sve ostavite za poslednje trenutke, da se našminkate, obučete, pronađete odgovarajuće cipele, sigurno je da ćete kasniti. Ako ne umete sa vremenom, odnosno ne umete da ga procenite koliko vam je vremena potrebno , najbolje je da navijete sat, odnosno uključite alarm koji bi vas sat, dva ranije podsetio da je vreme da počnete da se spremate kako ne biste kasnili.

Uvek imajte u vidu da može doći do nepredviđene gužve u saobraćaju, krenite malo ranije, bolje da stignete ranije na dogovoreno mesto, nego da kasnite.

Ako ste osoba koja pored kašnjenja ima hroničan problem sa time šta da obuče, pripremite odevnu kombinaciju nekoliko sati ranije, opustite se i pokušajte da se ponovo ne predomislite u poslednjem trenutku.

Uvek razmišljajte o posledicama svog kašnjenja. One ne moraju biti strašne kao što bi bilo da zakasnite na avion i propustite let, ili na autobus, svejedno, ali mogu drugima upropastiti raspoloženje, razmišljaće o tome da ih ne poštujete, pa čak i ako znaju da je za vas kašnjenje nešto sasvim normalno, dočekaće vas nervozni, kritikovaće vas, a to već utiče i na vaše raspoloženje.

I najzad, zamislite da vi stojite ili sedite negde i da osoba sa kojom treba da se nađete kasni. Onih akademskih petnaest minuta su retko samo petnaest minuta, obično se radi o dužem vremenskom intervalu. Zamislite kako bi vama bilo da čekate, neprekidno gledate u sat, minuti sporo prolaze a vi razmišljate kako vas onaj sa kim treba da se sastanete uopšte ne poštuje kad može toliko da kasni.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*