Home / Saveti koje niste tražili / Znanja za nezaposlenost
Znanja za nezaposlenost

Znanja za nezaposlenost

Savremene razvijene privrede računaju sa određenim procentom nezaposlenih radnika (oko 10%). Srbija je daleko izvan svetskih standarda. Problem nezaposlenosti i siromaštva u trećem milenijumu na ovim prostorima je gorući problem. Za zemlju koja je dugo gajila zabludu da ima kvalitetan obrazovni sistem, teško je prihvatiti činjenicu da i oni mladi koji su zaposleni ne koriste svoje školsko znanje u profesiji koju obavljaju. Zar su onda sticali ta znanja i veštine samo forme radi? Da li škole neguju znanja za nezaposlenost ili znanja za rad izvan opsega koji piše u diplomi? Ko je odgovoran: država, obrazovni sistem, porodica ili sam pojedinac za stanje ne/zaposlenosti? Da li je dovoljno promeniti samo nasleđeni odnos prema radu ili moramo da preispitamo celu nacionalnu vrednosnu strukturu? Šta je potrebno da saznajno darovite, obrazovane, ličnosti od integriteta stignu do odgovarajućih društvenih, privrednih i državnih funkcija, da postanu elita u Srbiji? Zašto je profil nezaposlenih na Birou rada kvalitetniji (i formalno i suštinski) od profila rukovodilaca? Zašto je u Srbiji danas „najčitanija“ literatura „Knjiga neznanja“?

Prepreke za telente

Srbija je na 98. mestu na listi zemalja koje efikasno koriste svoje talente. Kada pratite istoriju ljudskih mudrosti, videćete da je još u antičko vreme plasirana teza da je izbor kvalitetnih (najsposobnijih, najmudrijih) pojedinaca najvažniji uslov za uspešan razvoj svakog društva. Zašto najdarovitiji učenici u Srbiji ne preuzimaju vodeće uloge u strukama za koje su se osposobljavali i dokazivali? Odgovore možemo naći na nekoliko nivoa.(sugestija za dalje čitanja:Avramović,Z.:Obrazovanje u tokovima znanja, Zavod za udžbenike, Beograd, 2013.)

Pojedinac može da beleži visoka postignuća: odličan uspeh u učenju, visoke moralne kvalitete u vladanju, kako se to formuliše u diplomama tokom školovanja, ali to nije garancija da će biti i uspešna profesionalna ličnost. Sve češće se sagledava da strukovno znanje i veština nisu jedini faktori uspeha. Važan je čitav sklop ličnosti. Odsustva emocionalne, socijalne, komunikacijske pismenosti mogu biti prva prepreka ka uspehu.

Porodica, kao glavni izvor skriptiranja, može biti druga prepreka. Talentovani pojedinac, jednostavno ne dobije „dozvolu na uspeh“ i odživi svoj gubitnički skript, uprkos kapacitetima. I obrnuto, neko sa manjim kapacitetima odživi pobednički skript.

U zemljama koje imaju optimalne uslove za zapošljavanje, možemo te individulno-porodične prepreke staviti na prvo mesto. U ovovremenoj Srbiji bi bilo ravno „slepilu“ za ovoliku stopu nezaposlenosti „optužiti“ pojedinca. Čim je pojava masovna, pojedinačni razlozi postaju manje uticajni. Kod nas je veći problem u institucijama, obrazovnom sistemu, tržištu znanja, kolektivnim zabludama, glasu javnosti, borbi za vlast i moć. Glad za funkcijama i položajima je nezasita, a u borbi za moć se koriste sva nečasna sredstva – podmetanja, laži, klevete. Stručna i moralna osoba (a takvu smo forsirali kroz školovanje) često gubi šansu da se zaposli, dođe na važnu funkciju, održi se na položaju zbog „nesposobnosti“ da se izbori protiv nemoralnih sredstava manje stručnog, ali vlasti gladnog protivnika.

ID-100161239

Znanje nije moć

Znanje je konstitutivni činilac društva, to potvrđuje istorijski razvoj ljudskih društava, a ne samo savremeni oblici. Znanja su referentni okviri, orijentacija u individualnoj i društvenoj stvarnosti. To nije himna koja dolazi iz Amerike ili sa bilo koje druge strane. Načini na osnovu koga žive i razvijaju se ljudske zajednice prosto zavise od zaliha znanja koja im stoje na raspolaganju. Znanje bi onda trebalo da bude isto što i moć, a nije. Kako to?

Pojam moći podrazumeva da jedna strana (pojedinac ili grupa) nameće svoju volju drugoj. U društvenom odnosu jednim delom moć proizilazi iz ličnih sposobnosti i motivacije, ali je drugi izvor moći institucionalni. Hijerarhija struktura institucija normativno „dopušta“ da neko nameće određenu volju, određenu definiciju stvarnosti. U spontanom pojedinačnom odnosu jedna osoba može svojim znanjem, mudrošću, rečitošću da ostvari uticaj. U poslovnom ambijentu bi trebalo da oblik znanja kao moći reprezentuje poslovna ličnost. Međutim u Srbiji ne važi krilatica: „Ako si bogat, onda si iskoristio svoje znanje“. U Srbiji znanje ima samo ličnu vrednost i donosi unutrašnje zadovoljstvo, a nema i socijalnu vrednost. U Srbiji znanje nema socijalnu moć.

Školovanje volje za moć

Ljiljana Jerinić

Ljiljana Jerinić

Koncept moći se koristi široko, te kratak tekst ne može da ulazi u teorijske rasprave. Osim toga ovde se fokusiraju odnosi znanja i moći u jednoj sferi naše delatnosti: u poslovnim odnosima, a to je u većoj meri društveno uređena stvarnost. Strategije, akcije, stremljenja, ciljeve konstruišu moćnije grupe namećući dosta krut okvir za pojedinačne vizije. Moć može da funkcioniše i tako što se sprečava pokretanje nekih tema, iznošenje alternativnih gledišta. “Dobro i pametno dete” koje se odnegovalo kroz školovanje nije spremno za ostvarenje sopstvenih životnih ciljeva, jer nema “ubilački instinkt” koji se ovde izjednačava sa pojmom moći. Škole u Srbiji ne spremaju za život. One su ostale bajkovite, akademske, nepraktične, beživotne. Naša deca znaju zakone fizike, ali ne i zakone svakodnevnog života. Nema predmeta koji se bave emocionalnošću, socijalnim veštinama, finansijskom pismenošću, koje školuju “volju za moć”. Sa diplomom u rukama, mladi često imaju konfuziju i iluzije u glavama. Nemaju jasnu predstavu o svojim ciljevima i potrebama, a posle školsko-porodičnog ustrojstva nailaze na društvene institucije u kojima su loši đaci i loši ljudi, već organizovali da društveni aspekti služe njihovim interesima. Da bi se promenile društvene strukture, organizacije, sistemi verovanja i režimi moći, da znanje postane presudna komponenta kod zapošljavanja, moraju se već tokom školovanja artikulisati programi u kojima će se podsticati učenici da razmišljaju da ako ne ostvare svoju viziju, živeće nečije tuđe vizije. Do tada, će vladati “prirodni” diskursi i ideologije koje će Srbiju učiniti sve primitivnijom, a znanja naših najboljih učenika će ugraditi neke druge zemlje u svoj razvoj. Od 139 zemalja Srbija se po odlivu mozgova nalazi na 136.mestu. Tendencijski posmatrano to stvara predpostavku da Srbija u budućnosti sve više bude tehnološka kolonija razvijenih zemalja. Ironija je da će tu tehnologiju kreirati strana elita koja će bar u prvoj generaciji nositi naša imena i prezimena. To će biti ista ona “nesposobna” deca, koja su na Birou rada u Srbiji bila samo birokratski broj i tehnološki višak u srpskim firmama.

Ljiljana Jerinić, psiholog

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*