Home / Saveti koje niste tražili / Moralni realizam
Moralni realizam

Moralni realizam

Moralne norme stvara društvo, ali svaki pojedinac ima slobodu izbora da bude moralan ili ne. U Srbiji je poslednje dve decenije došlo do promene u moralnim standardima. Zaokret smo napravili ka zapadnim moralnim koncepcijama. U centru je sada ideja o građaninu koji je zaokupljen sopstvenim interesima sa individualističkim poimanjem pravde. Taj koncept je u konfliktu sa nasleđem. Slovenske demokratije sa socijalističkom praksom i pravoslavnim arhetipovima su bile orijentisane na duhovnost (slovenska duša) i na kolektivne vrednosti. Možemo li reći da je u Srbiji danas kriza morala, jer se ne zna gde je ravnoteža između Ja i Mi, između sopstvenih i opštih interesa, između univerzalnih i nacionalnih vrednosti?

Šta kažu istraživanja?

Rot i Havelka su 1973. istraživali vrednosna opredeljenja mladih. Tadašnja omladina je na prvo mesto stavljala saznajne i altruističke vrednosti. Istraživanja vrednosnih orijentacija mladih u Srbiji 2006. godine (Joksimović, Maksić) pokazuje da preovlađuje usmerenost na ličnu dobrobit: utilitarizam i hedonizam. Izgleda da nije u pitanju samo obični generacijski jaz, nego je problem dublji: došlo je do moralne promene u srpskom društvu do te mere da je možemo nazvati krizom. Došlo je do napuštanja prosocijalnih moralnih vrednosti, prekida kulturne nacionalne tradicije i do normativnog kalemljenja moralnog zapadnog obrasca. Rezultat je haotičnost u tome šta su moralni standardi na nivou srpskog društva. Sledstveno tome, bez jasnog društvenog vrednosnog opredeljenja, teško da se može da očekuje da mlada osoba uspešno razvija ideale poštenja, čestitosti, pravednosti i istinoljubljivosti. Teško je danas biti mlad u Srbiji.

Da li đubrivo objašnjava cveće?

Složenost morala kao fenomena, učinila je da su psihološka teorijska objašnjenja često kontradiktorna. Teorije učenja ističu da je moral samo specifičan oblik učenja i oblikovanja ponašanja. Psihoanalitička shvatanja smatraju da je id nemoralan, pa super-ego, gde su “deponovani” etički principi iznikli pre svega iz edipovskih situacija, budno motri na id, a ego je izvršilac jednih ili drugih naloga. Ova šema je najoštrije kritikovana, jer se moralno ponašanje u praksi ne može svesti na seksualno.

Kognitivno-razvojna shvatanja pretpostavljaju da je moral vezan za celokupan razvoj ličnosti, to je logika delovanja. Polazimo od heteronormne moralnosti dece, njihove autoritarnosti, gde biti dobar znači biti poslušan. Egocentričnost u mišljenju čini da dete veruje da se merila dobrih i rđavih postupaka ne mogu menjati, da su večna. Oko 10. godine života biti poslušan, prerasta u biti pravedan i to kao dvosmerni proces. Gubi se i moralni realizam, jer se moralno ponašanje posmatra kao unutrašnje svojstvo, koje se može izmeniti ako se većina dogovori o novim merilima. Od puberteta moral više nije stvar nagrade i kazne, već uverenja ljudi o njihovoj uzajamnosti. Ideja o tome da motivacija za moralno ponašanje zdravih ljudi nastaje iz samog razvoja i da je zreo čovek u principu autonomno, a ne autoritarno biće je prihvaćena. Sporno kod ovih teza je pitanje koliko je neminovan progresivni moralni razvoj, kao i da li možemo da govorimo o regredijentnom moralu odraslih, posebno danas u Srbiji?

Moralni ideal

Koncept idealnog moralnog ponašanja koji je standard u jednom društvu se razlikuje od društva do društva. Analiza ugrađivanja zapadnih građanskih moralnih vrednosti u nekadašnje srpske socijalističke školske programe, iznedrila je specifična pitanja: kako povezati istoriju sa savremenošću, nacionalno pamćenje sa liberalnim tržištem, solidarističko sa konkurentskim društvenim modelom, ličnost orijentisanu na emocionalne karakteristike sa money maker idealom? Koje su danas konotacije pojmova vernost, hrabrost, poštenje, pravednost, poštovanje, istinoljublje i doslednost? Postoji li saglasnost u Srbiji koje moralne vrednosti, na koji način i po kom teorijskom modelu školski programi i udžbenici treba da favorizuju? Postoji li opravdanje za formiranjem moralno darovite ličnosti, koja će biti usmerena na opšta načela, a ne na sopstvena postignuća ? Gde će roditelji naći podsticaj da dete “guraju” da automno bira između mogućnosti, da razvija savest i volju da izdrži izazove i dostigne moralne visine, ako će ga to onemogućiti da napreduje u društvu koje plasira da je “čovek čoveku vuk”? Ako društvo podstiče utilitarni moral, ko je spreman da plati cenu altruističke orijentacije?

Moralni dar: da ili ne?

Ljiljana Jerinić

Ljiljana Jerinić

Vaspitanje i obrazovanje mora da se prilagođava vremenu. I u Srbiji danas sve jasnije vaspitavamo i obrazujemo mladog čoveka za agresivni individualizam u čijem središtu je novac i materijalno blagostanje. Druge moralne vrednosti ostaju u senci.

Moralna darovitost našeg mladog naraštaja se pokazuje tako samo u posebnim situacijama ( kao što su poplave). Razlozi su u svakodnevnim dominantnim odnosima moći i interesa, egoističkoj orijentaciji, neskladu namera i posledica, nepoklapanju zahteva etike i zahteva humanosti. Poruka koju kao društvo šaljemo mladima, jer i sami pod “starost” počinjemo da prihvatamo kao neminovnost, je: čovekov život je složen i zapleten da je nemoguće artikulisati vrednosnu tablicu, koja će biti dobar putokaz. Nijedna vrednost ne pruža pouzdano i trajno utočište za današnjeg mladog čoveka, jer se ni verska viđenja, ni filozofska učenja ne ostvaruju. Čovek nije sposoban za moralni podvig i doslednost u savremenom društvu narcističke kulture. Savremenog čoveka upravo si “izdale” njegove sopstvene tvorevine: društvo i civilizacija. Ostaje mu da se osloni samo na sebe, na svoju stvaračku i konstruktivnu prirodu, na “urođenu” težnju ka istini, ljubavi i pravdi. I da se nada.

Ljiljana Jerinić, psiholog i TA savetnik

 

 

 

One comment

  1. Ovo je bilo pre 100 godina!?!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*