Home / Saveti koje niste tražili / Profilna zavist
Profilna zavist

Profilna zavist

Društvene mreže su postale važan deo naše svakodnevice. Više od milijardu FB korisnika povezuje se svaki mesec sa 130 „prijatelja“ u proseku i razmeni oko 90 „informacija“ (Amy Muise, Emily Christofides, Serge Desmarais). Platforma je tako koncipirana da omogućava da „špijuniramo“, „virimo“ u tuđe živote i virtualno „zadovoljavamo“ različite potrebe. Iako u stvarnom životu su to ponašanja koja imaju negativnu konotaciju, pošto su podaci javni, nemamo osećaj krivice. Ipak, nema ko nije doživeo negativan uticaj društvenih mreža na raspoloženje i doživljaj sebe. Zašto osećamo zavist, ljubomoru, nezadovoljstvo, dok posmatramo tuđe profile?

Neću da budem luzer na FB!

Kada direktno u anketama pitamo ljude da li zaista veruju u sve što vide na nečijem profilu, svi će bez oklevanja negirati. Ipak će ih žacnuti strela zavisti kada ugledaju post, ili tvit prijatelja koji je u radno vreme postavljen: „Čeka me težak posao: svinjetinaMakao #roughlife“ sa adekvatnom slikom.

Zavist je osećanje koje se javlja kada procenjujemo da neko nezasluženo ima nešto što pre nama treba da pripada. To osećanje je posledica upoređivanja našeg i tuđeg života. Antipatiju prati i doživljaj naše inferiornosti, neuspešnosti. Zbog zablude nultog zbira, mi „tuđi uspeh doživljavamo kao svoj neuspeh“, jer  verujemo da zbir „razmene“ mora biti jednak nuli. Sopstveni neuspeh se doživljava i kao gubitak, te zavist nekada liči na tugu. Sa zavišću je povezano i osećanje ljubomore i mržnje, tako da je nekada teško ih razgraničiti. A iz osećanja neuspešnosti i inferiornosti proističe destruktivna akcija koja treba da neutrališe razliku između „dobitnika“ i „gubitnika“. Čitav mehanizam koji je pokrenuo gornji post je pogrešan. Zašto? Zašto je u pitanju neadekvatna zavist?

Šta zaista rade ljudi na društvenim mrežama?

Profil je pogrešan naziv koji se odomaćio na društvenim mrežama. Mi zapravo pravimo naše prezentacije u želji da postignemo neke društvene ciljeve. To nije slika našeg života. To ne oslikava naš stvarni spoljni i unutrašnji život. Niko na mrežama ne prikazuje sve. FB, TW profil je kompilacija naših najvećih uspeha, onako kako mi definišemo uspeh, naravno. To je selektivno samo-predstavljanje: izgledati što bolje, biti na fensi mestima, u popularnom društvu, demonstrirati svoju statusnu superiornost.

Pošto je zavist zasnovana na upoređivanju sa drugima, kada poredimo svoj život sa selektivnom, „montiranom“, „retuširanom“ tuđom samoprezentacijom, teško da možemo „biti bolji“. Zato je u pitanju neadekvatno osećanje: poredimo realnost i “našminkanu” virtuelnu stvarnost.  Da poznajemo dobro osobu koja je postavila gornji post znali bismo da mrzi posao koji radi, da ima neprijatne saradnike i zato ide sama u restoran, da je upravo ostala bez partnera, da joj kasni plata i menstruacija…To naravno ne „piše“ u postu. Ima li mesta za zavist sada?

facebook 2

Postoji li adekvatna zavist?

Istina je da zavist može da bude i ovde čak, adekvatno i korisno osećanje, jer će pomoći da prepoznamo da i mi želimo da pojedemo svinjetinu na kineski način, pa nas to i motiviše da ostvarimo autentičnu želju. I tu bi trebalo da bude kraj da bi se to definisalo kao adekvatno i konstruktivno osećanje. Ali, obično nije kraj.

Ako je naša želja neautentična, nego je samo imitirana, zavist je neadekvatno osećanje. Mi čak ni ne jedemo svinjetinu, a kineska hrana nam smeta, teško je varimo zbog monosodijum L-glutamata. Pa zašto smo onda osetili zavist u ovoj situaciji, a ne u nekoj drugoj?

Jedan faktor od koga zavisi pojava zavisti je intenzitet želje: ako je želja jaka, više je verovatno da ćemo osećati zavist. Drugi faktor je kako procenjujemo datu situaciju. Ako svaki drugi dan idemo u kineski restoran, teško da će nam slika i privući pažnju, a još manje da će izazvati zavist. Ako nam iz bilo kog razloga se čini da je ta vrednost koju želimo retka, tako da njeno posedovanje od neke druge osobe onemogućuje nas da je imamo, možemo to doživeti kao nepravdu. Iako nije u pitanju nakit, nego svinjetina, moguće da smo procenili da neko umesto nas je degustira, a mi je zaslužujemo.

Treći faktor koji može da utiče na pojavu zavisti vraća nas na konstataciju da je zavist emocija koja zavisi od odnosa našeg Ja prema drugoj osobi. Slika kako kineski mandarin Jang Ce jede svinjetinu u kineskom restoranu, teško da će izazvati išta drugo sem radoznalosti. Ali, kad naša “prijateljica” koja ima važno mesto u našem životnom prostoru može sebi da priušti nešto što mi ne možemo, eto intenzivne zavisti. To je neko sa kim se lako identifikujemo i kineski restoran nam je potencijalno pristupačan, ali realno neostvarljiv.  Čak i kada je želja autentična, ali neostvarljiva, opet je zavist neadekvatno osećanje.

Ja vredim isto koliko i ti

U korenu želje za određenim dobrom je želja da se ne bude u inferiornom položaju u odnosu na drugog, te je zavist socijalno osećanje koje je povezano sa statusom u društvenoj hijerarhiji. U svakom društvu je važno da se razgraniče zavist i poštovanje (“ja vredim” stav), jer oni određuju odnos prema uspešnosti.

Ljiljana Jerinić

Ljiljana Jerinić

Hronično osećanje inferiornosti je snažno povezano sa zavišću, jer govori o neizgrađenom osećanju lične vrednosti. Takvoj osobi je potrebno da svoju vrednost prosuđuje na osnovu spoljašnjih kriterijuma, u poređenju sa drugima, na društvenim mrežama ili u stvarnom životu svejedno. U terapiji zavisti, tako, sem što se destruktivna neadekvatna zavist transformiše u konstruktivnu, adekvatnu, radi se i na dozvoli na vrednost. “Ja vredim” nije nešto što zavisi od drugih ljudi, to je naše neotuđivo pravo, nešto sa čim se rađamo. Vredimo i kad idemo i kad ne idemo u kineski restoran!

Kako da se borim protiv poređenja sa drugima na društvenim mrežama ?

Prvo, dozirajte vreme na društvenim mrežama, do granice prijatnosti.

Drugo, ako vam stalno iste osobe “provociraju” negativna osećanja, blokirajte ih, tako da ne pratite automatski njihov “život”.

Treće, nemojte da idete na društvene mreže kada ste u lošem raspoloženju, jer ćete se osećati još lošije.

Četvrto, preispitajte svoje autentične želje. Da li zaista želite to na čemu drugome zavidite?

Peto, preispitajte ostvarljivost želje. Ako je ostvarljiva, a autentična je, preduzmite konkretne korake. Delajte. Naravno, ako treba previše da žrtvujete da biste ostvarili želju, bolje je da odustanete od nje. Zastanite i razmislite o sopstvenom identitetu. Videćete da vas to dobro ne određuje. Vredite i sa i bez tog dobra.

Šesto, preispitajte konstruktivnost želje. Da li ostvarenje želje ugrožava druge? Šta ćete izgubiti, a šta dobiti ostvarenjem želje?

Uzmite dozvolu na adekvatnu, konstruktivnu zavist, ali neadekvatnu, destruktivnu eliminišite.

Ljiljana Jerinić, psiholog

Foto 1 – giornalettismo.com

Foto 2 – psicologoinfamiglia.myblog.it

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*