Ti si poruka

Ti si poruka

U komunikaciji svi imamo alat za uticaj i uveravanje drugih – nas same. Sve ono što nas čini unikatnim, od izgleda, boje glasa, do verovanja i životnog iskustva, može da bude prezentovano tako da “osvajamo”.

Prvih sedam sekundi

Kada se dve osobe nađu u komunikacijskom polju, prinuđene su da definišu svoj odnos. Velikom brzinom se tako razmenjuju informacije o našim ponašajnim sklopovima (pattern of behavior). Uglavnom u ovoj fazi komunikacija ide neverbalnim kanalima i nižim moždanim putevima, artikulišući primalnu empatiju i socijalnu svesnost. Mi se bukvalno naštimavamo u prvim sekundama kontakta. Podešavamo ritam disanja, otkucaje srca, temperaturu tela, krvni pritisak, treptanje, pokrete celog tela i naravno umrežavamo neurone ogledala. Sve to radimo brzo, nesvesno i naizgled neprimetno.

Decu i životinje ne varaj

Ta prirodna tehnika instantnog apsorbovanja signala je bolja u detinjstvu nego kasnije u životu. Većina dece su prirodni eksperti u čitanju drugih. Znaju kada treba da pitaju mamu i tatu da bi im se želje ispunile. Znaju kada treba da budu tiha i neprimetna. Znaju kada postoji tenzija između roditelja. Znaju ko im upućuje iskreno obožavanje. Ako ne volite decu i životinje, ne pokušavajte da ih folirate, jer će prepoznati da se pretvarate.

ID-100223584

Kao odrasli blokirali smo ovu spontanu socijalnu spoznaju i moramo učiti da je ponovo aktiviramo. Kako? Gledajte. Slušajte. Posmatrajte sve kanale komunikacije i koliko su kongruentni (u skladu). Manje pričajte. Kad govorimo samo sebe slušamo, a ne „vidimo“ sagovornika i ništa ne učimo.

Lopovi su najbolji čitači

Profesije od kojih zavisi uspeh od veštine trenutnog apsorbovanja signala, imaju izoštren ovaj prirodni alat. Zamislite džeparoša koji ulazi u pun autobus. Nije svejedno koga će odabrati kao žrtvu. Koje signale mu šalje žrtva? Odsutna je, gleda kroz prozor, sanjari, nemarno drži torbu – „na izvol`te”. Osoba koju sigurno neće odabrati džeparoš gleda okolo ljude sa zainteresovanošću, čak u oči, kad joj se približavate, torbu drži čvrsto, u tonusu je… „To je čovek koji može da mi pravi problema“, misli džeparoš i obilazi ga.

Izrazi lica

Koliko ste vešti u čitanju facijalne ekspresije? Naučnici kažu da osamdeset mišića na licu može da napravi više od sedam hiljada različitih facijalnih izraza. Većina ume da pročita srećno, tužno i uplašeno lice, ali šta je sta ostalih šest hiljada devet stotina devedeset i sedam izraza? Što ste veštiji u tome, bićete uspešniji u komunikaciji. Isto je i sa izražavanjem. Određeni tipovi ličnosti su u zabludi da će zamrzavanjem lica tzv. „poker izrazom“, dobiti stratešku prednost u komunikaciji. Upravo je suprotno. Veći kredibilitet imaju oni koji se ne maskiraju, jer svako više veruje toplom, otvorenom komuniciranju.

ID-100209473

Ogledalce moje

Bolje prepoznavanje facijalne ekspresije se odlično uvežbava. Da probamo nešto što obično ne radite. Stanite pred ogledalo i studirajte svoje lice. Počnite da govorite na neku političku temu: o predhodnim izborima. Posmatrajte svoje lice. Koji se delovi lica pokreću, a koji ne? Sad zamislite da vam se dete obraća i vi mu odgovarate na pitanje. Uočite kako vam se lice „umekšava“. Uz glas koji je topao, oči su vam šire, ekspresivnije, više se brinete da li će vas dete-sagovornik razumeti.

Nastavite da gledate u ogledalo. Sad ispričajte vic koji vas je nasmejao do suza. Da li se smejete samo uglovima usana ili vam se i oči smeju? Ne trudite se da se veštački smejete, treba da vam je zaista u glavi smešno, pa će vam reakcija biti prirodna. Sad pažljivo analizirajte vaše nasmejano lice. I probajte da analizirate prvo na internetu ili u nekom TV formatu razne facijalne ekspresije. A onda i in real life.

Osećanja

Spoljni znakovi: dužina pogleda, otvorenost oka, nagib i hiljade drugih pokreta oka imaju mogućnost da signaliziraju mnoge različite stvari. Najvažnije što treba da zaključimo je da se iza toga kriju osećanja i misli. Čovekov unutrašnji život je kao kotao, stalno nešto vri. To je znak života, ta pokretljivost. I sve se može izraziti. I sve se može čitati. Samo neki to rade bolje, a neki lošije.

Osnovno je da shvatimo da je komuniciranje veština i umetnost (arts&crafts). Mi podstičemo ili kočimo druge već u prvim kontaktima. Da li ste vi okrenuti sebi ili ste usmereni na druge? Da li pokušavate da dominirate u konverzaciji? Da li pričate suviše, previše objašnjavate, stalno delite lekcije, a opet nikad ne slušate šta neko drugi govori? Priupitajte se s vremena na vreme. Onda pitajte i one koji vas iskreno vole o svojim komunikacijskim sposobnostima. Ako možete da poboljšate makar jednu sitnicu u načinu komunikacije, vredi da to učinite, jer ćete plodove uspeha ubirati baš vi. I ne zaboravite komunikacija je razmena poruka, a vi ste prva i najvažnija poruka kroz koju se sve filtrira.

Ljiljana Jerinić, psiholog

Ilustracija: FreeDigitalPhotos.net

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*