Home / Saveti koje niste tražili / Šta jeste, a šta nije mobing?
Šta jeste, a šta nije mobing?

Šta jeste, a šta nije mobing?

Mobing nije karakteristika zapadne kulture savremenog doba. Uvek je postojao, samo se u različitim kulturama i vremenima različito nazivao i tumačio. Ima ga i u Srbiji danas. Zato je potrebno da imamo jasno određen stav, kako bismo prepoznali, sprečili i reagovali na dosledan način na svaki pokušaj mobinga i kao pojedinci i kao društvo.

Termin mobing

Prvi je engleski termin mobbing upotrebio Konrad Lorenc, koji je još 1966. opisivao ponašanje kojim identifikuju predatora, ptice, ribe, ali i sisari. Pojedinačno životinje ne bi imale šanse, pa se udružuju i mobingom ne samo da obaveštavaju svoje saplemenike, nego i ometaju predatora u lovu. Veverice iz Kalifornije galame, ali i bacaju pesak zmiji u lice i ometaju njene senzorne organe da uspešno funkcionišu. Kao što se lako može zaključiti u ovom značenju mobing je pozitivno socijalno ponašanje koje instinktivno štiti potomstvo i omogućava preživljavanje. Čovek je, kao i u mnogim drugim oblastima, mobing pretvorio u destruktivno socijalno ponašanje i to ne prema predatorima, nego prema članovima svoje vrste.

U psihologiju je termin mobbing uveo Hajnc Lojman (Heinz Leymann), švedski psiholog osamdesetih godina dvadesetog veka. On je time označio negativno ponašanje jedne ili više osoba u dužem vremenskom periodu koje se ponavlja u radnom prostoru. Termin je brzo prihvaćem u skandinavskim zemljama i Italiji, dok je na engleskom govornom području korišćen više termin bullying, a u SAD work abuse ili emotional abuse.

Kada govorimo o epidemiji mobinga u najrazvijenijim zemljama Evrope, mi zapravo govorimo o prihvaćenosti termina mobing u nekoj sredini, jer drugačiji kulturni obrazac ne znači automatski i lošije uslove za razvoj mobinga, nego samo njegovo drugačije tumačenje. Takođe, termin je počeo da se koristi ne samo za ponašanje na poslu, nego i u svim grupama (porodica, vršnjaci, škola, mesto stanovanja…), svuda gde grupa zlostavlja fizički ili psihički pojedinca (Bjorndell).

mobing1

Zdrav konflikt i mobing

Svaki čovek je potencijalna žrtva mobinga samo treba da se stvore uslovi za poremećene međusobne odnose u jednom disfunkcionalnom sistemu. Mobing situacija nastaje kada: su nejasna/dvosmislena pravila; kada postoji nesaradnja, nedostatak cilja i organizacije; kada se prikrivaju dešavanja i ne rešavaju konflikti asertivno; kada su odnosi nejasni, površni, izbegavajući; kada se preduzimaju dugotrajne sistematične i neetične akcije; kada postoji potencijalni agresor-mober; kada postoje osobe koje šalju signale da su pogodne da budu žrtve; kada postoje članovi grupe koji će podržati mobing…

Aarland govoreći o uslovima za mobing pominje socijalnu kontaminaciju: jedna osoba ispoljava agresiju prema nekome, druge osobe nesvesno pojačavaju svoj stepen agresije već samim praćenjem situacije. Dolazi do grupne smanjene inhibicije agresije, što omogućava da se pitanja statusa u grupi rešavaju nasilno. Mober-zlostavljač je osoba željna moći, mada najčešće time prikriva svoju nemoć u nekoj drugoj sferi života (iza svake prepotencije, stoji impotencija!). Njemu se pridružuju slabiji članovi grupe iz straha da sami ne postanu žrtve. Iako svako može postati žrtva, jer mober „markira“ i započinje agresiju, ipak je manji rizik kod osoba koje imaju osećaj sigurnosti i samopoštovanja. Olweus razlikuje dve vrste žrtava kod dece. To su, sa jedne strane deca koja se ističu i na neki način deluju provokativno, ali i ona koja su pasivna, tiha, osetljiva, krhka. Naravno, mnogi autori spore tezu o ličnostima predodređenim za mobing. Pikas veruje da se žrtva povuče pošto je bila napadnuta, a da nije takva bila ranije.

Mobing se razvija kroz nekoliko faza: konflikt, eskalacija agresivnosti, označavanje žrtve, očajnička borba žrtve za opstanak i konačni slom žrtve. Usled hroničnog stresa, žrtva razvija različite anksiozne poremećaje, od panike, fobija do PTSD – posttraumatski stresni poremećaj. U poslednjoj fazi ne našavši rešenje za situaciju, žrtva nekada vidi jedini izlaz u samoubistvu.

Mobing nije svaki konflikt koji nastane spontano u grupnoj dinamici. Kada u konfliktu nije uvek ista osoba na gubitku, kada su učesnici konflikta relativno jednaki, kada postoje jasna pravila i dužnosti, jasan zajednički cilj, otvorena strategija, diksusija i otvorena iskrena komunikacija i sukobi su samo povremeni, onda tu nema uslova za mobing, jer je to zdrava socijalna situacija.

Vrste mobinga i prevencija

Dr Branko Vuković ističe sledeće vrste mobinga: horizontalni, vertikalni, tihi-neverbalni, vidljivi-verbalni, elektronski, fizički, indirektni, direktni. Mnogi autori pokušavaju da klasifikuju oblike zlostavljanja. Olweus tako govori o nasilju, siledžijstvu i drugim oblicima agresivnog ponašanja. Mobing se, opet može ispoljiti, u svim oblicima fizičkog, psihičkog i socijalnog zlostavljanja pojedinačno ili udruženo.

Prevencija ima tri faze: primarnu, sekundarnu i tercijarnu. Primarnu čini: edukacija o mobingu, brošure, etički kodeksi, specifikovani ugovori o zaposlenju. Sekundarnu prevenciju omogućavaju poverljive osobe ili one koje su dobile funkciju medijatora u nekoj grupi. U tercijarnu spada: rana dijagnostika koja će redukovati posledice, zakonski propisi, preventivne mere i povećanje svesti grupe.

Živimo u okrutnom svetu. Nasilje se dešava svuda: u fabrikama, kancelarijama, privatnim kućama, bolnicama, školama. Kombinacija sirovog ekonomskog realizma, takmičenja, potrebe da se bude moćan, „mačo“ stil života, stvaraju pogodno tlo za razvoj mobinga. Svi mi i kao pojednici i kao društvo treba da imamo jasan stav prema nasilju i moramo se boriti za takvu klimu koja će smanjiti rizik od pojave mobinga. Moramo se spremiti da prepoznamo mobing, sprečimo ga i da znamo šta treba da učinimo kada ga otkrijemo.

Ljiljana Jerinić, psiholog

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*