Zagrljaj u prazno

Telesni dodir je najosnovnija forma komuniciranja. Šta se desilo sa grljenjem u eri interneta? Kakva je danas  vrednost bliskih odnosa u zemlji „toplih slovenskih duša“? Da li je problem odsustva emocionalne topline hroničan usled otuđenosti? Možda samo novi naraštaji treba da redefinišu pojam „punoća intime“ i sačekaju da „dinosaurusi“ izumru? Možda je dovoljno voleti bez dodirivanja i telesnog kontakta? Možda smo već došli do toga da smo sve manje i manje podložni dodiru i da nam to što smo udaljeni, ne izaziva i emotivnu udaljenost,  te uzimamo rukavice, stavljamo šal i otiskujemo se u velegradsku vrevu sa osmehom, jer nam je na nekoj platformi sajber-hag?

ID-10034423

Princip intime

Koristimo metaforu fizičkog kontakta da bismo izrazili različite situacije. Kažemo „uspostavila sam kontakt“ – misleći na sms; „bili smo u vezi“ – na skajp-u; „ovaj me tip gnjavio“ – prepričavajući telefonski razgovor; „povredio me, što mi ništa nije odgovorio na moj emotikon“; „dirljiva je ta scena u trećoj glavi knjige“….iako ni u jednom od ovih situacija nema stvarnog fizičkog dodira, povređivanja, gnjavljenja, ne zbunjuje nas smisao, jer svima nam je telesnost poznata. Dodir je majka svih senzacija.

Pre nego što smo znali da pišemo, čitamo, kuckamo poruke, dodir je bio naš svet. Još u majčinoj utrobi, kao embrion plivajući zaštićeno, povremeno smo osećali pritisak, pokret, dodir granica našeg sveta. Naša prva iskustva o životu su plutanje u toploj tečnosti, ljuljuškanje pri njihanju tela i zvuk srca koje pulsira. Kasnije taj zaštićeni svet je majčin zagrljaj. Nevešta osoba će jasno demonstrirati razliku grljenja i držanja u naručju koje nije uteha. Idealni majčinski zagrljaj obuhvata bebu tako da se ekscitira veći deo telesne površine, a da se ne ugrožava disanje. Materinske grudi, šake, naručje, rekonstruišu uranjanje u matericu, te se lepo uklapaju uz njihanje i prislanjanje uha na levu stranu grudi da se čuju otkucaji srca. Vekovima se spontano bebe ovako umiruju, jer je to iskonska intima.

ID-10064526

Pusti bebu da plače

Vaspitanje počinje odmah po rođenju. Često će se davati saveti mladim majkama da ne drže dugo u naručju bebu posle podoja, da je ne puste da spava na dojci, da je nahranjenu umotaju u pelene i brže-bolje spuste u krevetac, eventualno u kolevku sa mehaničkom njihalicom i da se ne obaziru ako neutešno plače, jer mora da se zna ko je autoritet u kući. Vaspitanje jeste i strukturisanje koje je frustrirajuće, ali grljenje i telesna nega odojčeta nije preterivanje. Detetu nije za preživljavanje dovoljno da je nahranjeno i suvo. To već znaju i oni kojima psihologija nije profesija, da bebe mogu da umru bez ljubavi i telesne stimulacije. Preterivanje je ako se prezaštićuje poodraslo dete. Princip intime je da se prvo uspostavlja odnos ljubavi i vezanosti, pa se onda daje sloboda! Taj prirodni sled važi celog života i to je tajna uspešnih i partnerskih veza.

ID-10060590

Poznato je da kada beba sa šest meseci se rasplače da je to znak napretka, jer znači da raspoznaje ukućane i neznanca. Ako date bebu do šest meseci na usvajanje, ona neće primetiti da joj je majka zamenjena, ali kasnije u životu će svako drugi biti samo supstitut majke. Kasnije bebu ne može svako da uteši, jer majčin zagrljaj je nezamenljiv. Majka naravno pravi modulacije zagrljaja, takozvanim intencionim pokretima kao što je tapkanje po leđima, koje se kombinuje sa ljuljanjem, tihim mrmljanjem, pevušenjem ili tepanjem uz bebino uvo. Sve to bebi poručuje „tu sam da te zaštitim“, ali i „ne brini, nema opasnosti jer bih te inače stisnula čvršće“. Beba odgovara plačom „dođi“, ali i smeškom „ostani tu“.

Simboličan zagrljaj

Kada preraste period odojčeta, beba izlazi iz faze primarne telesne intimnosti. Sada se osećaj bezbednosti postiže vizuelno. Razmena pogleda i osmeh zamenjuju čvrsti zagrljaj. Sa razvojem govora se uključuje i verbalna razmena. Primarni telesni kontakt se sada automatski primenjuje u trenucima bola, šoka, straha, panike, ali malo modifikovan, kao poluzagrljaj – ruka preko ramena, maženje po glavi i stisak ruke.

Potreba za utehom putem telesnog kontakta i intimnosti nikada ne zamre, samo se potiskuje i prerušava. Kod dece su to plišane mede, koje su „prelazni objekti“, jer zamenjuju majku. I kasnije u životu tu ulogu igraju kućni ljubimci, samo što su možda supstitut nekoga drugog: partnera ili dece.

ID-10034219

Ulaskom u pubertet nastaje suštinski problem. Telesni kontakti su nam socijalno omeđeni, a potreba ostaje. Beba je govorila majci „stisni me čvrsto“, pa kasnije u detinjstvu „spusti me da istražim okolinu“, a adolecent viče roditeljima „ostavi me na miru“. Kod adolescenta, grljenje je svedeno na pozdravljanje, opraštanje, proslave, nesreće i sajber-zagrljaje. A onda u zaljubljivanju kod adolescenta se rekreira isti ciklus: zagrli me čvrsto-spusti me dole-ostavi me na miru. Posle raskida veze, na iznenađenje opet se ponavlja infantilni proces vezivanja i intimnosti, nekad u nedogled. Tek kada se„odraste“ (mada to neki nikada ne učine) se stigne na novi nivo intimnosti koji je obogaćen intimom seksa i roditeljstva, i posle i specifičnom intimom sa unucima. Tada se simetrično razmenjuje punoća intimnosti i emocionalne dubine, ljubavnog slada, koji daje utočište, a ne ugrožava, jer je slobodan izbor. I kao što majka ne može da se zameni, tako i partnera koga volimo ne zamenjujemo ishitreno, jer je deo našeg „zaštićenog“ sveta.

Zaštićena starost

Intimnost se modifikuje tokom života i opet ima životno važnu ulogu u starosti, samo se o tome malo govori. Činjenica je da bebe ne mogu da prežive bez nege i da se kasnije detetu svet širi i potreba za intimnošću nije važna za opstanak, nego je vezana za kvalitet života. Činjenica je da “odrastanje” znači i umetnost humanizovanog voljenja, koje nije “omča oko vrata”, nego slobodan izbor i izvor životnog elana. Ali, u starosti se život opet sužava i intimnost neretko poprima opet životni značaj, jer se razviju bolesti koje nas “vrate u pelene” fizički ili mentalno. Nažalost za bebu imamo razumevanja, a za ovu invertovanu simbiozu ne. Retka su deca koja pružaju onemoćalim roditeljima zagrljaj tipa “tu sam da te zaštitim”, kao da oni nikada neće biti stari i bolesni. Svako ko je uspeo da realizuje stvarne ljubavi tokom produktivnog perioda, želeće da sačuva kvalitet bliskosti kao najveće životno blago. A autentična toplina u bliskim socijalnim odnosima je najveće nasleđe koje možemo ostaviti svojim potomcima.

Ljiljana Jerinić, psiholog

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *