Home / Saveti koje niste tražili / Suviše lako opraštanje
Suviše lako opraštanje

Suviše lako opraštanje

Svi stalno pravimo greške: povređujemo druge, lažemo, izdajemo…i onda osećamo potrebu da kažemo: ”Izvini”, ili “Žao mi je”. Koliko umemo da priznamo svoje greške? Koliko umemo da molimo za oproštaj? Koliko umemo da oprostimo? Koji su to uslovi potrebni da se zadovolje da bi izvinjavanje bilo efikasno?

Da li je „Izvini“ čarobna reč?

Klijetkinja se žali kako se muž stalno istresao na nju, iako mu je ispunjavala sve želje. Jednom kada je pretukao, pozvala je policiju. Muž je odmah podneo zahtev za razvod. „Zašto“, pita se ona, „nije samo rekao izvini i nastavio sa njom brak?“ Dobro pitanje. Još je bolje pitanje zašto ona želi da bude u braku sa tako nasilnim čovekom?

Jasno je zašto muž nije mogao da izgovori „Žao mi je“. On ne vidi grešku u svome nasilnom ponašanju, nego misli da je problem što ga je žena izdala prijavivši ga policiji. OK je da je on muževan i grub (uostalom ona ga je stalno provocirala da bude takav) i sve je „pod kontrolom“ dok se odvija „u četiri zida“. Iako svi parovi imaju povremeno sukobe, naravno da je nedopustivo jednosmerno (posebno nasilno) ponašanje, jer je veza „dvosmerna ulica“. Koje su onda komponente efektivnog izvinjavanja?

Foto: internetmonk.com

Foto: internetmonk.com

Uslovi izvinjavanja

Izvinjavanje je transakcioni ciklus između dve osobe, koji uključuje izvinjavanje jedne osobe kao akciju, ali i prihvatanje kao odgovor druge osobe. U protivnom je besmisleno.

Osoba koja se izvinjava mora da bude svesna da je pogrešila, da je u stanju da to jasno i konkretno formuliše, da poznaje motive svojih postupaka i ima iskrenu nameru da ih koriguje, kao i da je u stanju da se empatično stavi u položaj oštećenog.

Druga osoba treba u potpunosti da čuje izvinjenje, da o tome razmisli i onda odgovori davanjem, odlaganjem uz uslove ili odbijanjem oproštaja.

Primeri izvinjavanja

  1. Pravo si zakeralo. Izvini.
  2. Znam, znam užasna sam (uz licemerni smešak). Izvini.
  3. Izvini što cviliš i žališ se.
  4. Izvini ako sam te uznemirila.
  5. Izvini što sam te ubila u pojam.
  6. Izvini što sam pozajmila tvoju stvar i polomila je. Nikad više ništa neću da uzimam od tebe.
  7. Izvini što sam uništila tvoju stvar. Dugujem ti novu.
  8. Izvini što sam uništila tvoju stvar. Trudiću se ubuduće da ti vraćam stvari u ispravnom stanju.
  9. Izvini što sam uništila tvoju stvar. Kada sam je pozajmljivala, nisam ni pomislila da ću je možda uništiti. Uviđam šta i koliko sam pogrešila. Nadoknadiću ti koliko je god moguće. Neću više to raditi tako. I naravno, trudiću se da ti uvek vraćam stvari u stanju u kom sam ih pozajmila. Prihvataš li moje izvinjenje?

Priznavanje svojih grešaka je svojevrsna veština. Nije slabost, već prednost. Kada je šteta velika, potrebno je nekad i moliti za oproštaj. I biti spreman da će oproštaj biti odbijen, jer druga strana autonomno o tome odlučuje.

Foto: mardin.blogs.com

Foto: mardin.blogs.com

Primeri odgovora na izvinjavanje

  1. Ništa (odmah posle „Izvini“).
  2. Ma nema problema. Sve je OK. ( a osećaš se loše i dalje).
  3. Natrljavanje nosa i vraćanje istom merom
  4. Bilo je krajnje vreme. Jako sam ljuta na tebe. Ti si pokvarenština.
  5. Osećala sam se jako neprijatno, ali cenim što si se izvinio. Molim te, nemoj više to da radiš.
  6. Bojim se da ne mogu da prihvatim tvoje izvinjenje. Potrebno mi je više uveravanja i još malo vremena da o tome razmislim.
  7. Kad si mi juče ispričao šta je bilo, najpre sam bila ljuta, a onda sam se uplašila da mi stvari više znače nego ti. A posle sam bila tužna kad sam shvatila koliko si se ti nasekirao. Prihvatam tvoje izvinjenje. Hajde da zaboravimo na tu situaciju, jer najvažnije je da niko nikoga nije hteo da povredi i da ćemo oboje paziti ubuduće.

Prazna izvinjenja i njihovo olako prihvatanje, mogu da budu socijalno prihvatljivo ponašanje samo kao ritual u banalnim prekršajima slučajnih prolaznika. U komunikaciji sa bliskima, potrebno je uložiti napor kako u izvinjavanje, tako i u reakciju na izvinjenje. I to je specifična socijalna veština. Pri prihvatanju izvinjenja suviše lako, znači da nismo o tome ni razmišljali. Naučeni smo da ispunjavamo socijalna očekivanja, pa tako činimo situaciju manje neprijatnom, da se niko ne „blamira“. Međutim, odgovorna socijalna reakcija je zastati i razmisliti o izvinjenju, pa odlučiti da li želite da ga prihvatite ili ne. Ukoliko izvinjenje ne vredi, važno je umeti i da ga odbijete. U umetnost komuniciranja spada i traženje izvinjenja kada ste povređeni.

Emocionalno i socijalno pismene transakcije znače da preuzimate odgovornost za svoje postupke. Priznajete greške koje ste u nekom odnosu napravili. Prvo priznajete sebi. Onda priznajete i drugima. Pa osetite istinsko žaljenje i to prenesete jasno i konkretno osobi koju ste povredili. Pristanete na stvarne promene kod sebe i preduzmete korake da ispravite stvari. Povređena osoba zastane, razmisli, odmeri vaše postupke i svoj doživljaj i donese odluku kako će reagovati. Ako je prihvaćeno izvinjenje, možete konstruktivno da nastavite vezu, jer je ona zdrava samo kada su pismene u paru dve odgovorne odrasle osobe.

Ljiljana Jerinić, psiholog

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*