Lagati sebe

Većina ljudi će reći da mrze laž. Ta ista većina istovremeno koristi takozvane bele laži, to su one laži koje ne nanose štetu, ne izgovaraju se sa željom da nekoga prevarite, služe “miru u kući”, to jest dobrim međuljudskim odnosima.

Prijateljici ćete na pitanje kako joj stoji haljina u nagorem slučaju reći – Nije loše, teško da ćete izgovoriti – grozno, kao što zaista možda mislite.

Belim lažima se služimo svi, još od detinjstva, kako bi zaštitili sebe i iako neki tvrde da u tome nema ničeg lošeg, laž je ipak laž. Laganje je deo našeg života, iako ćemo svi tvrditi da je istina ono što treba da dominira našim odnosima, istina često boli pa ustupa mesto, nekad svesno, nekad nesvesno, belim, korisnim lažima. Koliko god iskren neko bio, ne može reći da bar jednom u životu nije slagao.

Statistike su pokazale da muškarci lažu više od žena, ali smo kada su u pitanju osećanja.

Laganje uvek ima neki razlog sem ako nije u pitanju patološko laganje, ali koji je razlog da ljudi lažu sami sebe?

Stručnjaci kažu da su korisne laži prihvatljive, ali da su apsloutno najgore laži one kojima lažemo sami sebe. To laganje samog sebe može ići toliko daleko da potpuno zanemarimo realnost i počnemo da verujemo u nešto nerealno.

Suočavajući se sa realnošću, naročito onom koja nam se ne sviđa, naš um počinje da konstruiše zabludu koja vremenom može postati naše uverenje. Naravno, tome se možemo suprotstaviti ali mnogima ne polazi za rukom, lakše je dovesti sebe u zabludu, lagati sebe, tako je neke stvari lakše i “preživeti”. Mehanizam kojim sami sebe dovodimo u zabludu dešava se nesvesno, no ako ne prepoznamo to samolaganje, čitavi periodi života, ako ne i čitav život, mogu nam proći u zabludi.

Lagati sebe je ozbiljna izdaja samog sebe, jer kako god da ste se u određenom trenutku zaštitili nekom samoobmanom, to ne može večito da traje, a izbegavanje suočavanja sa istinom može i te kako zakomplikovati život.

Ponekad su ljudi svesni toga da varaju sebe, ali koliko god da im unutrašnji glas govori da to nije u redu, oni ga potiskuju, jer mehanizam odbrane radi svoje – ono zbog čega lažemo sebe manje boli. Ali to kako se osećate dok lažete sebe ne odražava kako se stvarno osećate, to ste samo potisnuli.

Potisnuto, šta god ima potrebu da negde ispliva, probije, izađe na površinu.

Ako insistirate od drugih da budu iskreni prema vama, radite na tome da i sami budete iskreni prema sebi, što je mnogo važnije.

Naučite da sebi kažete da, kad mislite da i ne, kad mislite ne. Naučite da se nosite sa promenama u svom životu koje, nažalost, nisu uvek lepe.

Ne čuvajte sebi leđa time što ćete se samozavaravati, više energije ćete potrošiti na to nego na sočavanje sa realnošću i prevazilaženje stanja i situacija koje vam se ne dopadaju.

Lažući sebe, ne živite ni ovde ni sad.

Biti iskren prema sebi je teško, mnogo teže nego biti iskren prema drugima.

Ali sve ono sa čim izbegavate da se suočite, strpljivo čeka svoj trenutak da vam na najgrublji mogući način saspe istinu u lice. Možda onda kad ste najmanje spemni i kad ste već lepo ušuškani u samoobmanama.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *