Home / Saveti koje niste tražili / Koliko vredi poljubac?
Koliko vredi poljubac?

Koliko vredi poljubac?

Statististički naklonjeni naučnici su izračunali da provedemo dve nedelje (ili 336 sati) života neprekidno se ljubeći. Da li je ovo malo ili mnogo? Svakako nije beznačajno. Iako se razlikujemo u navikama koliko ćemo da upražnjavamo ovaj govor tela usnama, nema osobe koja to nije radila. Zašto, kada, kako se ljubimo? Kakav je značaj poljupca? Šta se dešava u našem telu za vreme ljubljenja? Koliko je za nas „toksično“ ljubljenje, a koliko neljubljenje?

Zašto se ljubimo?

Različito se ponašaju različite kulture u situacijama ljubavničkog i ne-romantičnog ljubljenja. Da li se ljubimo kod susretanja i/ili kada se rastajemo?  Sa kim se ljubimo: sa komšijama, prijateljima, rodbinom, partnerom, decom? A gde: na javnom mestu, na poslu, samo u intimnom prostoru? Kako: u usta, obraz, nos, čelo, vrat, u ruku, u vazduh…? Ko inicira poljubac? Ipak, po svim kulturnim normama, postoji saglasnost da je privatno ljubljenje partnera koji se vole ne samo OK, nego i poželjno. Tu je poljubac signal ljubavi i/ili telesne želje. Tako ga promovišu i filmovi, literatura, muzika, ali i nauka. Senzualni poljubac šalje jasnu poruku da li je neko uzbuđen ili ne. Dokaz da je neko uzbuđen, partnera još više uzbuđuje… Ljubljenje je možda najmoćniji, ali svakako naintimniji vid komunikacije.

Poreklo poljupca

U engleskom jeziku reč poljubac (kiss) potiče od staroengleske reči cyssan, što znači: vlažno, duša ili jezik. Po legendi poljubac su izmislili srednjevekovni vitezovi, kako bi otkrili da li su se njihove gospe za vreme odsustva usled ratnih pohoda suviše motale oko bureta sa medovinom. Srećom, ljubljenje se nije ograničilo na otkrivanja alkohola u dahu, nego je napredovalo i to sa razlogom.

poljubac

U našem jeziku je jasni isti koren ljubav i ljubljenje, te je lakše povezati sa emocionalnom vezom između majke i deteta. Beba koja zaspi na majčinim grudima dugo posle završetka hranjenja, ukazuje da je osećaj usana izvor spokoja i sigurnosti, prijatnog saznanja da smo tamo gde nam je mesto. Nauka je to uobličila u teoriju o oralnoj fazi razvoja i mnoga naša kasnija ponašanja vezala za taj način spoznaje i komunikacije. Ljudske usne su prepune nervnih završetaka. U dodiru sa usnama ili kožom druge osobe, veza progovara novim jezikom. Naravno da svi želimo da tečno govorimo ovaj jezik, kako bismo jasno slali i primali poruke u skladu sa namerom. Poljubac može da bude mlak, srdačan, nedvosmislen, saosećajan, ljupki, intrigantan, učtiv, zavodnički, strastven, silovit…Ako slika vredi hiljadu reči, poljubac vredi milijardu.

ID-10057423

Rastuća intimnost

Dok smo bebe, razmenjivanje bezuslovne ljubavi i intimnosti je potpuno. Kako rastemo, nežne intimnosti koje razmenjujemo, omeđene su tvrdim socijalnim kodeksom sredine u kojoj živimo. Umeće socijalizovane-humanizovane intimnosti omogućava da, kao odrasle osobe, izgradimo  sa partnerom poverenje i bliskost koja se približava onome što smo imali sa majkom na početku života.  Za odraslog čoveka postoji takva mogućnost, ali se ne mora i neće se automatski realizovati. Možemo proživeti kao mužjak majmuna u svetu bez ljubavi prepunom rivalstva, sa kratkim seksualnim susretima, ne spoznavši potpunu intimnost ljubavne spone. I bez pomoći nižih moždanih centara, emocionalnosti i lepote raznovrsnih poruka poljupcem.

Tipični ljubavnici

Današnja kultura ima tipičan proces uspostavljanja veze.Ranije je prvi korak bio oči-na-telu, ili gledanje sa distance. Sada češće se inicira na društvenim mrežama, ali većina ipak shvata da SMS, tviter ili preko skajpa poruke nemaju istu “težinu” kao one “uživo”. Sajber-kis, verbalni ili vizuelni ima važnost, naročito ako se, dok ste u vezi razmenjuje sa nekim trećim, ali nedovoljnu da bismo se zadovoljili u potpunosti. Naučnici koji se bave proučavanjem sajber-seksa čak ističu da je tada dominantno lučenje dopamina, neurotransmitera koji podstiče zavisnost i traži stalno ponavljanje stimulacije. Tu je razlog nastanka internet zavisnosti. Društvene mreže su dobre samo za inicijalnu trijažu, ali bez upoznavanja u stvarnom svetu oči-u-oči, nema govora o građenju veze.cyber kiss

Posle ispitivanja očima, obično ide glas-na-glas, često trivijalni verbalni razgovor, sa napomenom da se društvene mreže završavaju u ovoj fazi. Ruka-ka-ruci, kao prvi telesni kontakt, je već napredak ka mogućoj vezi. Ruka-na-ramenu, ruka-oko struka, najčešće predhode fazi usta-na-ustima. U prošlim vekovima, faze udvaranja su išle sporije i ljubljenje je jasnije pokazivalo vezu sa emocionalnim vezivanjem. Danas, u eri kontracepcije, olako preskačemo fazu ljubljenja. Rezultat je da se umeće ljubljenja zapostavilo i da veze-na-kratke-staze sve više liče na porno film, a poznato je da se tu izbegava dugo ljubljenje usta-na-usta. “Ne ljubi mi usta, nego dušu” nekad su pesme pevale, a danas to izgleda arhaično.

Bolest(zdravlje) poljupca

Mononukleoza, poznata pod nazivom “bolest poljupca” jer se prenosi preko pljuvačke, potkrepljuje stavove pobornika neljubljenja. Ali, naučnici kažu da ljubljenje ne poboljšava samo vezu, nego i zdravlje. Kao emocionalni akt sa jasnom porukom, ljubljenje poboljšava imunitet fiziološki, ali i psihološki – čineći nas otpornijim na stres. Ipak, kad se razbolimo, nijedan lekar nas ne pita da li smo se skoro ljubili, niti nam poljupce prepisuje na recept, iako je ljubljenje i lek i preventiva.

Subjektivnost ljubljenja

Ne samo u pubertetu, nego i kasnije u životu, kad menjamo partnera, često smo u situaciji da “neko ne zna da se ljubi”. Zar to nije instinktivno? Samo delimično. Kako je potrebno da “baždarimo” komunikaciju u raznim socijalnim situacijama, sa različitim ljudima i u različite svrhe, neophodno je da vežbamo i ljubljenje. Sem čistog daha, preduslov je i asertivnost, odnosno sposobnost socijalnog usklađivanja, jer dotadašnje iskustvo ne mora biti od pomoći. Ljubljenje je naglašeno subjektivno. Ono što je jedan voleo, ne mora da bude način koji voli i novi partner. Njemu to može biti  čak odbojno. Isprobavanje različitih tehnika ljubljenja, uz spontanu želju, daće poseban kvalitet svakoj toploj emotivnoj vezi.

Autorka: Ljiljana Jerinić, psiholog

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*