Pesništvo je vid života, nipošto igra

Lepa književnost, u užem smislu pesništvo, je jezičko umetničko delo koje može biti predmet i psihološkog ispitivanja, jer je nečiji lični doživljaj sveta. Umetnik naravno ne teži da postavi zakonitosti, ali doprinosi dubljem saznavanju i osećanju života, te kao psihološka prevencija podstiče uspešniju adaptaciju. Pesništvo je život kroz prizmu duše dat jezikom dubokih emocija, te direktno zavisi od količnika inteligencije. Važan jei EQ i IQ i pesnika i čitaoca. Zašto onda vezujemo poeziju za “mladalačko ludilo” i verujemo da je jednostavno treba prerasti? Zašto ne cenimo dovoljno njene poruke? Zašto su nam pesnici smešni? Zašto mislimo da je bolesno navesti pesnik kao naziv svog zanimanja?

Suština

Reč poezija nastala je od grčke reči poesis, što znači stvaranje, stvaralaštvo. Nekada se smatralo da je poezija nezamisliva bez muzike, a vremenom je uočeno da se može pisati bez metra, rime i muzičke podloge. U svakodnevnom govoru, pesništvo opet ima vrlo usko značenje, jer se misli samo na književnost u stihu. Jasno je da ni zvuk (muzika), ni forma (stih), ni slika (metafora) nisu “krila” pesništva. Iako pesnici plaćaju dug svome vremenu i vladajućoj modi, suština poezije je negde u njenoj unutrašnjosti. Čini se da je psihologija pozvana da odredi tu suštinu.

Pesnikova slika života puna je mnogosmislenih značenja, prikazuje čudesne svetove i otkriva najskrivenije istine jednim novim vidom jezika koji samo liči na svakodnevni, a zapravo je izraz dubokih emocija i zaključaka, te poezija aktivira i niže i više moždane puteve. Ona “usijava” mozak. “Prečicama” stiže do jezgra našeg Ja. Naravno, ne svaka poezija i ne kod svakog čitaoca.

ID-100175368

Slatko od duše

Tek kad skinemo masku, onaj spoljni sloj kojim inače komuniciramo sa svetom, može da poteče poezija. Pesnički zapis nastaje u graničnim situacijama života, kada iz slojeva koji su “ranjeni” istisnemo sok. Zato je često pesništvo natkompenzacija, nadoknađivanje predhodno slabije funkcije da bi se čak premašio uobičajeni stepen.  Pojam natkompenzacija Adler inače koristi kada kaže da se osećaj niže vrednosti natkompenzuje kada se pretvara u volju za moć. Takođe se kao primer natkompenzacije navodi Demosten, najveći govornik antičke Grčke, koji je u detinjstvu zamuckivao.

Pesnik od svoje “slabosti” tka potencijalno moćnu “pletisanku među javom i med snom”. Uz veliki energetski naboj, on tako može da zapali neuronska kola i nižih i viših puteva, te otuda ta potencijalna snaga. Krajnje granične situacije koje kod većine ljudi izazivaju čuđenje i sumnje, pesnici pretaču u informaciju koju predaju čitaocima kao “vruć krompir”. Da li će taj “vruć krompir” da postane plastična zvečka, trulež koji vonja ili slatko od duše, zavisi od strukture ličnosti i pesnika i čitaoca. Pesništvo nije a priori bolest. I bolesni i zdravi mogu da pišu i čitaju pesme.

U stihu i sliku

Poznati kritičar Bogdan Popović smatra da estetika zna samo za dobre pesme. Nema dobrih pesnika, samo dobrih pesama – zato čitajte antologije, a ne zbirke jednog pesnika. Takođe, navodi da je pesništvo čudan zanat: “Ne misliti po stvarnim asocijacijama misli, pisati slogom koji je tu da zaturi trag i opravda slik je neprirodno i izveštačeno”. Ali, kad uspe “prevara” onda sledi  nagrada -uživanje u lepoti i ritma i slika i uvida. Koliko se to retko desi u jezičkom delu teško je reći. Verovatno ništa češće ili ređe nego u bilo kom vidu stvaralaštva.

Kada je pesma visoka umetnost? Popović misli da mora da zadovolji tri kriterijuma: da budi lepu emociju, da je jasna i da je cela lepa. Pesma treba da sem misli, originalnosti, stila, snage bude zagrejana čistim, jasnim osećanjem.  Treba da bude okrugla i savršena kao zvezda. Složiću se da je za kritičara koji pravi antologiju poezije to dobra jednačina, ali to ne mora da važi za “običnog” čoveka koji stvara ili konzumira poeziju. Ni za psihologa koji na bilo koji način razmatra nečiju kreativnost. Svako ima svoju “ličnu jednačinu” . Možda je kod pesništva taj individualni pristup važniji nego kod ostalih vidova stvaranja, jer je pesma kratka, te kao laserski zrak “gađa duboko”, totalno pogađajući ili totalno promašujući, bez mogućnosti popravke.

Lirika koja vrši psihološki rad

Lirska pesma već svojim nazivom kaže da u toj formi preovlađuju osećanja. “ Kad čitamo pesmu, a glas nam je mekši i topliji,

ljiljana-jerinic
Ljiljana Jerinić

znamo da je to prava pesma”, kaže Popović. Taj emocionalni jezik pesme može da  nosi saznajnu vrednost koja nam pomaže da  bolje razumemo, naročito, humanu realnost. Pošto se misao i osećanja pesnikova izražavaju u ritmički organizovanom govoru, tako se lakše aktiviraju “neuroni ogledala”, te poezija  brže i efikasnije uspeva da prenese spoznaju. Mi sugestivno doživljavamo slike koje je snagom svoje mašte pesnik stvorio. U tim jezičkim kovanicama osećanja su kondenzovana, harmonično stilizovana. Ako su i pesnik i čitalac emocionalno pismeni, razmena je suštinska i bogata. Umetnički tačna  i uspela upotreba jezika zahteva sklad sa karakterom, sa situacijom, sa emocionalnom tonalnošću, sa namerama pesnika da nam prenese svoju “istinu”, koja  i nama daje onaj “višak značenja”.  Naravno, pesma kazuje “istinu” ne o stvarnosti po sebi, nego o pevaču i čitaocu. Ako je jezik sredstvo za izražavanje i sporazumevanje, onda je pesnički jezik rafiniran alat.

Svako od nas odlučuje koliko će mesta dati poeziji u svom životu ili kako bi to pesnik Tadeuš Ruževič rekao lepše:

MOŽE SE

Pamtim da su ranije

pesnici pisali “poeziju”

mogu se još pisati pesme

mnogo mnogo godina

a mogu se takođe raditi

mnoge druge stvari

Autorka: Ljiljana Jerinić, psiholog

Ilustracija: FreeDigitalPhotos.net

 

One comment

  1. SLATKO OD DUŠE
    Ti si mi slatko od duše
    koje uzimam
    našte srca
    svaki dan
    Ti si mi slatko od duše
    opojno
    gusto
    neophodno
    Ti si mi slatko od života
    slatko od svega
    na ovom svetu
    slatko što me čini celim
    potpunim
    smislenim
    svrhovitim
    Ti si mi slatko od blaženstva
    dovršavaš mi biće
    upotpunjuješ jastvo
    činiš život
    tako nesporno vrednim
    Ti si mi slatko od duše
    koje uzimam
    našte srca
    svaki dan
    Nezamenjivi svečinitelj života mi
    Nebojša Bakarec

    Predlažem da ovde prilažete pesme koje vi volite. Ovu ja volim <3

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *