Home / Kafa sa tetkom / U susret Zimskim olimpijskim igrama – umetničko klizanje, spoj sporta, plesa i muzike
U susret Zimskim olimpijskim igrama – umetničko klizanje, spoj sporta, plesa i muzike

U susret Zimskim olimpijskim igrama – umetničko klizanje, spoj sporta, plesa i muzike

Zimske olimpijske igre, dvadeset druge po redu, ove godine se održavaju u Sočiju, odmaralištu na obali Crnog mora, svečano će biti otvorene 6. februara i  još svečanije će, jer će mnogi sportisti i sportske ekipe tokom takmičenja osvojiti medalje, bti zatvorene 23. februara.

U blizini ovog mesta poznatoj po blagoj klimi, na južnoj padini Veikog Kavkaza, nalazi se  Krasnaja Poljana, najbolje opremljen skijaški centar u Rusiji.

Kao i tokom prethodnih Zimskih olimpijskih igara, veliku pažnju žena privući će takmičenje u umetničkom klizanju u koje su, one starije, zaljubljene još od vremena crno belih televizora i magičnog komentarisanja Milke Babović. Nije ni čudo, jer umetničko klizanje je spoj sporta, plesa, muzike, zadovoljstvo za sva čula.

Ako volite umetničko klizanje, evo malog putovanja kroz istoriju ovog sporta.

Džekson Hejns, foto: icestagearchive.com

Džekson Hejns, foto: icestagearchive.com

Pre nego što je postalo sportska disciplina, klizanje ima dugu istoriju, a nastalo je kao potreba da se lakše putuje, u onim zemljama u kojima su tokom većeg dela godine niske temperature i sve pokriveno snegom i ledom. Zemlja porekla nije sa sigurnošću utvrđena, pretpostavlja se da ima korene u Švedskoj, da je klizanje bilo poznato i vikinzima a neki artefakti dokazuju da je bilo poznato i pre nove ere. Kako bi prešli preko zaleđene reke ili jezera, ljudi su od kostiju volova ili irvasa, ponekad i od drveta, pravili preteče današnjih klizaljki koje su vezivali za obuću i tako savladavali led. S obzirom da te prve klizaljke nisu mogle biti savršene kao ove danas i da je na njima bilo teško održavati ravnotežu, ljudi su se pomagali štapovima.

Prve gvozdene klizaljke napravljene su u Holandiji, oko 1300. godine gde je u to vreme klizanje bila veoma popularna zimska zabava. Mnoge slike flamanskih slikara iz tog perioda prikazuju ljude sa klizaljkama, sa nogama u vazduhu, ljudi koji putuju na klizaljkama, obučeni u odeću živih boja.

Nakon Holandije, klizanje postaje popularno u Engleskoj gde ga je sa putovanja doneo sin kralja Čarlsa. Englesko plemstvo se veoma brzo zarazilo ovom zabavom.

"Skating fun"  17.  vek,  Hendrick Avercamp, foto: wikipedia.org

„Skating fun“ 17. vek, Hendrick Avercamp, foto: wikipedia.org

Sve do 1850. godine, klizaljke su bile pravljene tako da su morale da se vezuju za obuću, a onda su počeli da ih prave kao sastavni deo cipela što je pružalo mnogo veću sigurnost na ledu.

Foto: askmredge.com

Foto: askmredge.com

Prvo takmičenje, odnosno prva trka na klizaljkama održano je 1893. godine u Amsterdamu, a prvo takmičenje sa obaveznim figurama održano je u Sankt Peterburgu 1896. godine. No, da bi klizanje postalo deo Zimskih olimpijskih igara, morale su da prođu godine, dok ovaj sport nije počeo da se praktikuje u svim razvijenim zemljama.

Ovakvo klizanje, kakvim ga danas poznajemo, rođeno je sredinom 19. veka i ocem „modernog umetničkog klizanja“ smatra se Džekson Hejns koji je 1860. godine uveo nov stil klizanja poznat kao internacionalni stil, ili Hejns stil. On je fokus sa „crtanja slika“ na ledu, prebacio na elemente plesa i iako je ovaj stil odmah postao popularan u Evropi, u SAD je postao popularan tek nakon njegove smrti.

Olimpijski debi, klizanje je imalo na Olimpijskim igrama u Londonu, 1908. godine, punih šesnaest godina pre prvih Zimskih olimpijskih igara, održanih u Šamoniju 1924. godine. U takmičenju je učestvovao 21 klizač iz šest zemalja, Argentine, Velike Britanije, Rusije, Nemačke, Švedske i SAD. Takmičili su se u dve kategorije, u slobodnom klizanju i obaveznom delu i u obe su pobedili muškarci. Tih godina, sve do 1930. godine, u oblasti ženskog  klizanja dominirala je Sonja Heni, norveška klizačica koja je svoj uspeh na ledu pretvorila u unosnu karijeru i postala filmska zvezda. Zahvaljujući njoj, žene su počele da nose kratke haljine i bele čizme, sve dok se ona nije pojavila, klizale su u dugim glomaznim haljinama. Sonja je deset puta bila svetska prvakinja i pored inovacija kada je kostim u pitanju, obogatila je klizanje i elegancijom pokreta.

Prvi put, takmičenje je održano u zatvorenom prstoru na Olimpijskim igrama u Lejk Plesidu, 1932. godine, dotle su održavana na otvorenom što je stvaralo velike probleme kada je održavanje leda u pitanju.

Sedamdesete godine prošlog veka veoma su važne godine za razvoj umetničkog klizanja, uvedeni su kratki programi za pojedince i parove, razlika između obaveznog dela i slobodnog programa se smanjila i ovo su bile presudne godine u kojima je umetničko klizanje postalo ples na ledu i obavezna olimpijska disciplina. Пprvi nastup plesnih parova na Olimpijskim igrama održan je 1968. godine ali samo kao demonstracija, zvanično, klizanje na ledu postaje obavezna olimpijska disciplina 1976. godine. Tih sedamdesetih godina, ledom je dominirao par Irina Rodnjina – Aleksandar Zajcev, uopšte Rusi su veoma dugo bili neprikosnoveni kada je umetničko klizanje u pitanju. Rodnjina – Zajcev su šest uzastopnih godina bili prvaci sveta, 1980. godine u Lejk Plesidu osvajaju tri zlatne medalje što ni pre ni posle nije zabeleženo u istoriji umetničkog klizanja kada su parovi u pitanju.

Foto: figureskating.about.com

Foto: figureskating.about.com

Sve figure koje gledate tokom takmičenja, inovacija su nekoga od klizača ili klizačica i neke od njih su veoma teško prihvaćene, mnoge su bile odbacivane „zbog nedostatka prefinjenosti“. Dvostruki salto izveden je prvi put 1920. godine, prvo su ga izvodili samo muškarci i trebalo je da prođe punih deset godina pre nego što ga je izvela i jedna žena, ali je zato žena, Petra Burka, prva koja je izvela trostruki salto 1955. godine. Četvorostruki salto, koji gledaocima zaustavlja dah, izveden je prvi put 1988. godine.

Umetničko klizanje je stalno na udaru novina, od devedesetih godina prošlog veka ono sve više ima tendenciju da bude ples koji podseća na ples u balskim dvoranama. Međunarodna klizačka unija je 1993. godine uvela pravilo da slobodan ples mora da ima ritmički ritam i da muzika za upotrebu na ledu mora biti orkestrirana.  Ovo je ubrzo proglašeno dosadnim pa je dozvoljena originalna muzika kada je slobodan ples us pitanju.

Klizači pre svakog takmičenja moraju da podnesu program u kome su navedeni nivoi težine, tehnički i slobodni elementi plesa. Tokom takmičenja, sudije koje dodeljuju ocene  ocenjuju veštinu i kvalitet klizanja, brzinu, savijanje kolena, držanje, fleskibilnost, osećaj za ritam pa čak i spoj muzike i elemenata koji se izvode na ledu. A dok oni budu ocenjivali, nama ostaje samo da uživamo.

Foto u zaglavlju: jbmittan.com

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*