Home / Saveti koje niste tražili / Sine NOBilitate
Sine NOBilitate

Sine NOBilitate

Da li ste na listi zvanica kada se otvara neki klub, proslavlja „veliki rođendan“, dešava blistav, prestižan, kodirani događaj? Ako niste, da li vam to nosi ponižavajuću poruku? Šta mislite o VIP statusu u društvu? A o snobizmu? Zašto neko sve žrtvuje da bi bio elita?

Kom il fo

Snob je engleska reč i označava nekoga ko nije plemićkog porekla, a ko oponaša životni stil pripadnika viših krugova; onaj ko izigrava otmenost i pomodar je. Nušić je to odlično opisao kroz lik ministarke koja trivijalnim društvenim ponašanjem pokušava preko noći da postane nobles. Da li je snobizam tako trivijalan ili se samo lako karikira? Da li patetični snob nušićevske komedije može da bude sofisticiran, ciničan, podrugljiv i zao? A koliko je institucionalizovan snobizam u „zemlji seljaka na brdovitom Balkanu“ zasnovan na nelagodnosti onih koji ne pripadaju „odabranima“, a koliko na ponižavanju? Šta nije u redu sa snobizmom po sebi? (pogledati Judith Shklar: Ordinary Vices, 1984).

Rađamo se kao bezuslovno vredni, ali živeći formiramo slojeve igrajući društvene igre degradiranja. Oholi maniri su alatke snobovskog izdvajanja odvajkada. Uvođenje nekog novog manira je veštačko, a ne generičko. „Zveči šuplje“ i mehanizam podizanja etikecije, nekog izmišljenog bontona, na nivo etike. Međutim, ovo se radi od renesanse naovamo neprekidno i nije negativno uvek po posledicama.

Foto: toylet.it

Foto: toylet.it

Privatnost

U knjizi „Proces civilizacije“ Norbert Ellis kaže da je savremenog čoveka stvorio niz malih promena. Kao kod Darvinovog pojma evolucije, kvantitet je dao kvalitet, odnosno veliku promenu. Stvaranje novih navika hranjenja, oblačenja, održavanja higijene, stanovanja, komuniciranja, pa i obrazovanja… dovelo je do kreiranja kategorija javno-privatno. Toaleti, spavaće sobe, niz običaja, rituala, pravila pristojnosti su izmišljeni kako bi se zaštitila privatnost civilizovanog čoveka. Podela životnog prostora na javni i privatni, kao i podela tela na zone koje je „pristojno“ otkriti, a koje se moraju sakriti, tekovina je snobizma. Dok su kmetovi u srednjem veku pljuvali po podu, ili brisali rukavom sline, u feudalnim zamkovima su koristili maramice. Komad platna ukrašen čipkom i sa vezenim grbom je bio znak pripadanja plemstvu. Nošenje maramice u reveru činilo je da se plemić oseća vrednim. Od tog stava, do pridavanja sebi važnosti (većoj u odnosu na “raju”), do uobraženosti, samo je korak. A uobraženko je drugo značenje pojma snob.

Penjač uz društvenu lestvicu

Foto: salon.com

Foto: salon.com

 

Socijalni status nije urođen. Većina problema sa kojima se suočavamo i odluka koje donosimo odvijaju se u kontekstu grupa u kojima se krećemo. Grupa može da pomogne pojedincu, ali i da odmogne. Društvena smo životinja i to će uvek da ostane. Iako ne biramo gde ćemo se roditi, tokom života pravimo izbore, te naše mesto u društvu je i rezultat naših želja, planova i postignuća. Na svakoj životnoj prekretnici, mi biramo i pripadnost određenoj grupi. Čak iako nas ne interesuju „spoljne stvari“, tipa modni trendovi u oblačenju, da li to što ćemo se obrazovati, rafinirati naš ukus i tesati naše ponašanje, neće automatski da nas svrsta u elitu? Iako utopijski verujemo u društva gde su svi jednaki, činjenica je da je svako društvo danas stratifikovano. Ako govorim nekoliko jezika, imam nekoliko diploma, zar ne treba jasno u komunikaciji da se to vidi? Da li je intelektualni snob neka pozitivna vrsta snobizma? Nije, to ne postoji. Biti snob je mana.

Etimologija reči snob nas vraća u XVIII vek i Cambridge University, gde je uz imena studenata koji nisu bili plemićkog porekla (nob), upisivano s.nob  (sine nobilitate) u značenju nižeg, neplemićkog porekla. Međutim, značenje pojma snob se već u XIX veku proširilo i na one koji vulgarizuju svoju socijalnu superiornost, bez obzira kog su naslednog porekla. Današnje značenje je bliže ovom iz XIX veka, što je i logičnije jer je plemstvo passé. Kako da odaberemo pravu grupu na životnom putu, da postanemo obrazovaniji, kulturniji, civilizovaniji, eksperti i profesionalci,  ali ne i snobovi? Kako da se razvijamo ako se ne penjemo društvenim lestvicama? Gde je zamka snobizma?

 

Foto: delcampovillares.com

Foto: delcampovillares.com

Šta čini snoba bilo koje vrste ?

Snobizam nije pitanje ukusa, ni para, ni obrazovanja, ni kvaliteta. Snob veruje da je bolji od drugih i tako vidi i tretira druge ljude. On ima grandiozno, nerealno naduvano Ja. I očekuje da ga ceo svet prepozna kao superiornog. Njegova potreba za divljenjem, za stalnim, velikim brojem stroukova je nezasita. Preokupiran je prestižom i sticanjem znakova moći. Na tom putu „uzdizanja“, ne može da ima prijatelje. Ne samo zato što su svi niža bića, nego zato što nikome ne treba  verovati. Po tipu adaptacije ličnosti, najčešće je to antisocijalni tip, odnosno šarmantni manipulator. Ako je došlo do patologije, onda je to narcistički poremećaj ličnosti.

F.Scott Fidzgerald je trdio: „Bogati se razlikuju od siromašnih“. Na to mu je Ernest Hemingway odgovorio.“Da. Imaju više para“. Iako je naravno lakše u svetu konfora nego u zoni preživljavanja,  (naročito ako ste Oliver Tvist), zadržati adaptibilan poštovanje-samopoštovanje stav, uvek je moguće i poželjno. I nema elite. Ni one neobrazovane koja ima pare i moć i može stalno da se redizajnira i bude trendi, ali ni one koja ima IQ 150. U svakom pristojno organizovanom društvu, da izbegnemo reč pravednom, nema sumnje da svi vredimo bezuslovno kao ljudska bića, ili kako bi se to rečnikom transakcione analize reklo: „Ja sam OK – ti si OK“.

Autorka: Ljiljana Jerinić, psiholog

Foto u zaglavlju: flickriver.com

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*