Home / Saveti koje niste tražili / Saradnja sa neizbežnim
Saradnja sa neizbežnim

Saradnja sa neizbežnim

Tamničar se obraća Sokratu dajući mu pehar otrova: „Gledaj da što lakše podneseš ono što je neizbežno“. Ovo je situacija koju je svako od nas iskusio. Po zakonu verovatnoće, pre ili kasnije, naći ćemo se u situaciji koju ne možemo da menjamo. Važno je da ne prođemo kao Sokrat, već da pehar otrova pretvorimo „samo“ u pehar žuči i to još zalijemo peharom meda, po Njegoševom „receptu“. Možemo li to?

Skok gazele

Naša predstava o stvarnosti (mapa, referentni okvir) odgovara objektivnoj stvarnosti ili ne. Pod uslovom da nismo iskrivili, ili otpisali neki aspekt stvarnosti, da smo na osnovu tih tačnih podataka dali joj ispravno značenje i značaj, eventualno upoređujući zaključke sa osobom od poverenja, spremni smo za „skok gazele preko životne provalije“. Poseban način kako se suočavamo sa nužnošću skoka, koliko uspešno skačemo, daje jedinstveni pečat našoj ličnosti fiksirajući karakterističnu organizaciju prilagođavanja. Postoji tendencija da se mehanizmi koji su u prošlosti imali više uspeha ispoljavaju i u budućim konfliktno-kriznim situacijama, kao kakav sklop (pattern). I tako dobri skakači skaču sve bolje, a lošiji sve lošije, dok ne potonu, dožive slom ličnosti, neku vrstu akutnog duševnog poremećaja. Kako se sačuvati od kognitivnih, emocionalnih i poremećaja ponašanja, kako ne izgubiti orijentaciju u sredini, ostati u konstruktivnom kontaktu sa realnošću i sačuvati društvenu efikasnost u životnim krizama? Kako biti životni pobednik kad je pehar otrova u ruci?

Odbrambene reakcije

Jedan od indirektnih efekata konflikata, koje god da su prirode (unutrašnji ili konflikti uloga), je osećaj strepnje. Pojava strepnje aktivira gotovo automatski sistem odbrambenih reakcija, koje treba, pre svega, da održe samopoštovanje. Pojam mehanizam odbrane je Frojdov konstrukt. U teoriji psihologije najviše su ga razrađivali Ana Frojd i Oto Fenihel. Kao i kod drugih psihoanalitičkih konstrukata naglasak je na patologiji, što nije ugao ove rubrike. Odbrambeni mehanizam postaće simptom abnormalnosti u posebnim uslovima, kada ga koristimo produženo i preterano. To je, svakako,  tema za stručnu diskusiju, ali za potrebe ove rubrike naglasićemo blagotvorni efekat.  Umanjujući strepnju i održavajući “ja vredim” stav, mehanizmi odbrane mogu da nam omoguće da odolimo konfliktu tako da možemo da sačuvamo snagu za realističnije i uspešnije prilagođavanje situaciji.

ID-10024375

Koji će obrambeni mehanizam stupiti u dejstvo zavisi od prirode situacije i od karakteristika same osobe. Neke situacije su pogodnije za racionalizaciju, druge za povlačenje…Naravno, ista situacija kod različitih ličnosti će izazvati različite odbrambene reakcije, zavisno i od specifičnog praga reakcije. Takođe, koliko će blagotvorna, a koliko štetna biti ta odbrana po prilagođenost, zavisi od umešnosti da se mehanizmi odbrane „doziraju“. I sami mehanizmi obrane mogu da budu frustrirani! Racionalizacija može da bude pobijena, povlačenje da bude sprečeno, potiskivanje otkriveno, identifikacija može da se odbacuje… Muka je veća što se mi uglavnom ne odlučujemo svesno koji ćemo mehanizam da upotrebimo, to je „automatski“ ishod celokupnog niza faktora opažanja, motivacije, učenja, skriptiranja. Fenihel, doduše, govori o uspešnim mehanizmima odbrane koji se vrše pod kontrolom svesti, kao što su sublimacija i regresija u službi ega. Odbrambeno ponašanje, pored uplitanja u samo prilagođavanje, ima i neke “uzgredne konstruktivne vrednosti” za samu osobu i društvo. Smatra se da su mnogi sistemi filozofskog, socijalnog, političkog, ekonomskog….mišljenja razrađene racionalizacije konflikata njihovih stvaralaca.

Most preko uzburkane vode

Po korenu reči sam mehanizam je stvoreni sistem koji izvodi neku strukturu operacije. U psihologiji se tim pojmom označava parcijalna psihološka struktura koja propušta kroz sebe odgovarajuće procese sa određenim i tipičnim ishodom. I mehanizam odbrane je takav sistem koji treba da nam pomogne da preživimo krizu.

Kao što smo već naglašavali periodi krize, stresa, trauma, konflikata su zakonitost procesa življenja i nisu ni bolest ni zdravlje sami po sebi. Svi mi držimo pehar otrova, ili se nalazimo pred neumitnim provalijama s vremena na vreme. I svako tada “bira” da li će konstruktivnost ili destruktivnost biti ishod životne krize. Gradeći svoju ličnost kao mentalno zdravu i negujući iskrene. tople socijalne kopče konstruišemo most preko životne “uzburkane vode” koji treba da je premosti. Kako bi to Erikson rekao: da smo životni pobednici znaćemo po tome što smo odbranili dostojanstvo sopstvenog življenja pred fizičkim i ekonomskim opasnostima. Možemo mi to.

Ljiljana Jerinić, psiholog

Ilustracija: FreeDigitalPhotos.net

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*