Ljudska prava, više san nego stvarnost

Danas je Međunarodni dan ljudskih prava, obeležava se svake godine, 10. decembra, istog datuma kada je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima 1948. godine. Formalni početak obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava je 1950. godina kada je Generalna skupština usvolija rezoliciju 423 (B), pozivajući sve države članice, ali i ostale, da 10. decembar obeležavaju kao Dan ljudskih prava.

Kako kroz istoriju nikada nisu svi ljudi imali ista prava, ona se godinama stiču, negde spontano, negde uz teške i duge borbe, Deklaracija o ljudskim pravima definiše ljudska prava kao trideset prava koja pripadaju svim ljudima.

Eleonora Ruzvelt drži Deklaraciju o ljudskim pravima, foto: ohchr.org
Eleonora Ruzvelt drži Deklaraciju o ljudskim pravima, foto: ohchr.org

Ljudska prava nisu rezultat novije svesti ljudi, korene imaju daleko u istoriji, 539. godine pre nove ere, armija Kira Velikog, prvog kralja drevne Persije, osvojila je Vavilon. On je tada oslobodio robove, izjavio da svako ima pravo da izabere svoju religiju i uspostavio ravnopravnost među rasama. Ove i druge uredbe upisane su na cilindru od pečene gline, klinastim pismom. Poznat kao Kirov cilindar, ovaj stari zapis je prepoznat kao prvi dokument na svetu o ljudskim pravima. Preveden je na šest zvaničnih jezika Ujedinjenih nacija i njegove klauzule su skoro identične sa prva četiri člana Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.

Foto: borgenproject.blogspot.com
Foto: borgenproject.blogspot.com

Iz Vavilona, ideja o ljudskim pravima se širila prvo u Indiju, zatim Grčku i na kraju Rim, gde je stvoren koncept “prirodnog prava”.

Mnogi dokumenti, među kojima Magna Carta (2325), Peticija prava (1628), Ustav SAD (1787), francuska Deklaracija o pravima čoveka i građana (1789), Povelja prava SAD (1791), su preteče današnjih ustanovljenih ljudskih prava.

Ljudska prava su zasnovana na principu poštovanja pojedinca a njhihova osnovna premise su da je svaka osoba racionalno i moralno biće koje zaslužuje da bude tretirano sa poštovanjem. Ona pripadaju svakom čoveku, bez obzira ko je i gde živi.

Danas svi znaju da imaju ljudska prava, ali vrlo malo njih zna šta ljudska prava podrazumevaju. Na pitanje šta su ljudska prava, većina govori o pravu na veroispovest i slobodu govora, međutim, ljudska prava imau mnogo veći opseg od veroispovesti i slobode govora. Među njima su i ona koja mnogi ljudi drugima osporavaju a to su – sloboda da rade, grade karijeru, biraju sami svoje partnere, pravo na kretanje, pravo na zaradu za ostvareni rad, pravo da ne budu matretirani ili zloupotrebljeni, zaštićeni od samovoljnog otpuštanja, pa i pravo na slobodno vreme i odmor.

Danas, šezdeset pet godina nakon usvajanja Deklaracije o ljudskim pravima o kojoj je Elenora Ruzvelt govorila kao o Magna carti današnjeg doba, ljudska prava su više san nego stvarnost.

Osnovna ljudska prava se krše širom sveta, u mnogim zemljama ljudi su zlostavljani, suočavaju se sa nelojalnim suđenjem, ograničeni su u slobodi kretanja ili izražavanja slobodom misli, a prava su najviše ugoržena deci i ženama. Iako je tokom ovih šest decenija došlo do poboljšanja kada su ljudska prava u pitanju, ovo je i dalje globalni problem.

Širom sveta, hiljade ljudi su u zatvorima zato što su govorili ili pisali ono što misle, mučeni su i njihovo zatvaranje je uglavnom mostivisano političkim pitanjima, često su osuđeni bez pravičnog suđenja i ovo se dešava čak i u nekim demokratskim zemljama.

Milioni ljudi širom sveta spavaju pod vedrim nebom i umiru od gladi. Stotine hiljada dece nalaze se na prinudnom radu. Stotine hiljada žena i dece su žrtve trgovine belim robljem. Stotine hiljada devojčica su žrtve genitalnog sakaćenja.

Nažalost, kada se govori o ljudskim pravima, ne misle svi na isto i danas se još uvek mnogo razlikujemo po veri, boji, mestu rođenja, polu, rodu… ali ljudska prava ne smeju ostati nemoguć i neostvariv san.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *