Home / Kafa sa tetkom / Gospođica Nakarada, gradsta veštica – deveti deo
Gospođica Nakarada, gradsta veštica – deveti deo

Gospođica Nakarada, gradsta veštica – deveti deo

Iz predhodnog dela: Olgica je do četvrte godine živela mirno u svom dvorištu. Kad su joj se rodili brat i sestra, roditelji su shvatili da je vreme da krene u obdanište. Prvi dan je obećavao, jer je upoznala Danila. On zna ko je gospođica Nakarada i pas Gara. Popevši se na vrh penjalice, Olgica i Danilo su posmatrali šta Nakarada radi na groblju. Olgica posle sanja susret sa vešticom. Roditeljima nije jasno zašto ima noćne more i kako da se sa tim bore. Danilo donosi dvogled u školicu i on i Olgica otkrivaju da gospođica Nakarada može da se preruši u muškarca. Saznavši da će Nakarada da prodaje piletinu i kolače u kiosku kraj odbaništa, Olgica i Danilo otkrivaju da veštica  koristi čarobni napitak  i pretvara decu u piliće!

DEO DEVETI

Te večeri Olgica se prevrtala u krevetu. Stalno joj se vraćala slika kako se Teodora pretvara u pile. Trgla se kad su kamenčići udarili o prozorsko okno. Opet. Opet. Ko to baca?

-Olgice, Olgiceee, – čula je prigušen Danilov glas.

-Danilo, šta radiš tu usred noći?

-Imam plan.

-Tiše da ne probudiš moje roditelje.

-Evo ti ova kamera. Moraćemo da snimimo ono što smo videli danas.

-Pa, što meni daješ kameru? Ti snimaj.

-Ne, ja ću da kupim kolačić i da ga pojedem, a ti ćeš da snimaš.

-Ali, Daniloooo, postaćeš pile!

-Znam, znam. Ti sad imaš jako važnu ulogu. Moraš sve da snimiš i moraš posle da me sačuvaš od gospođice Nakarada. A i od tvoje mame. Ne bih baš bio presrećan da me tvoja mama skuva za ručak. Možeš ti to, Olgice.

-Ne znam, Danilo. Bolje neki drugi plan da smislimo.

-Moraš, Olgice. Čarolija ne može stalno da traje. Ti ćeš me sačuvati i kad prestane dejstvo, opet ću biti dečak.

-A šta ako zauvek ostaneš pile?

-Onda ćeš imati neobično ljubimče, za jedno gradsko dete.

-Plašim se, Danilo, hajde da smislimo nešto drugo, molim te.

-Nemamo mnogo vremena. Gospođica Nakarada će pojesti svu decu iz našeg obdaništa, ako nešto brzo ne preduzmemo.

-Šta će biti dok čekamo da ti ponovo postaneš dečak?

-Ti ćeš pustiti DVD roditeljima i oni će valjda shvatiti da je vreme da se zove policija. Imaćete dokaz da je gospođica Nakarada prava, pravcata veštica.

-Oh, Danilo. Sve je tako zamršeno. Volela bih da je ovo priča iz dečje knjige, a ne da mi se zaista događa.

-Znam. Meni tata stalno govori da se igram dok mogu, jer me čekaju problemi kad porastem. Kao da ovo nisu problemi?

 

U nastavku: Danilo postaje petlić.

Autor: Ljiljana Jerinić, psiholog

 

Te večeri Olgica se prevrtala u krevetu. Stalno joj se vraćala slika kako se Teodora pretvara u pile. Trgla se kad su kamenčići udarili o prozorsko okno. Opet. Opet. Ko to baca?

-Olgice, Olgiceee, – čula je prigušen Danilov glas.

-Danilo, šta radiš tu usred noći?

-Imam plan.

-Tiše da ne probudiš moje roditelje.

-Evo ti ova kamera. Moraćemo da snimimo ono što smo videli danas.

-Pa, što meni daješ kameru? Ti snimaj.

-Ne, ja ću da kupim kolačić i da ga pojedem, a ti ćeš da snimaš.

-Ali, Daniloooo, postaćeš pile!

-Znam, znam. Ti sad imaš jako važnu ulogu. Moraš sve da snimiš i moraš posle da me sačuvaš od gospođice Nakarada. A i od tvoje mame. Ne bih baš bio presrećan da me tvoja mama skuva za ručak. Možeš ti to, Olgice.

-Ne znam, Danilo. Bolje neki drugi plan da smislimo.

-Moraš, Olgice. Čarolija ne može stalno da traje. Ti ćeš me sačuvati i kad prestane dejstvo, opet ću biti dečak.

-A šta ako zauvek ostaneš pile?

-Onda ćeš imati neobično ljubimče, za jedno gradsko dete.

-Plašim se, Danilo, hajde da smislimo nešto drugo, molim te.

-Nemamo mnogo vremena. Gospođica Nakarada će pojesti svu decu iz našeg obdaništa, ako nešto brzo ne preduzmemo.

-Šta će biti dok čekamo da ti ponovo postaneš dečak?

-Ti ćeš pustiti DVD roditeljima i oni će valjda shvatiti da je vreme da se zove policija. Imaćete dokaz da je gospođica Nakarada prava, pravcata veštica.

-Oh, Danilo. Sve je tako zamršeno. Volela bih da je ovo priča iz dečje knjige, a ne da mi se zaista događa.

-Znam. Meni tata stalno govori da se igram dok mogu, jer me čekaju problemi kad porastem. Kao da ovo nisu problemi?

U nastavku: Danilo postaje petlić.

Autor: Ljiljana Jerinić, psiholog

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*