Tetka
Svake godine, svakog drugog utorka u novembru, Vevey proslavlja dan Svetog Martina. Tradicija koja datira još iz 15. veka kada je bio iniciran Vojvoda od Savoja. Tog dana svi koji nešto proizvode su dobrodošli da iznesu svoja dobra i prodaju bez plaćanja poreza. Odlična prilika da se lokalni stanovnici i radoznali turisti druže, uživaju u lokalnim specijalitetima, prodaju i kupuju domaće proizvode od voća , povrća i mesa do domaćih sireva, zimnice, rukom pravljenih sapuna, bonbona i još mnogo toga.
Festival promoviše ljubaznost i solidarnost te je očekivano da se roba kupuje po veoma pristupačnim cenama ali i da se ponudi na degustaciju a takođe proslavi kraj letnjeg i jesenjeg perioda kada su usevi obrađeni, letina pokupljena, a grožđe obrano.
Tradicionalno počinje u 6 sati ujutru objavom i deljenjem slatkiša. U 9 sati procesija raznih udruženja obučenih u tradiconalnu svečanu odeću ide kroz grad praćena raznim orkestrima i stiže na Grenet, mesto gde se vašar odvija.
Ove godine, Sveti Martin je bio 12. novembra , tačno kada sam napunila prvih mesec dana boravka u ovom prekrasnom gradiću i osećala se kao nagrađena veselom atmosferom i skoro prolećnim vremenom koje je dodatno učinilo da na vašaru kompletno uživam.
Centralno mesto i glavno jelo je bio pečen vo koji se pekao već od prethodnog dana i za koga su čekali dugački redovi da se kupi porcija koja je kažu, bila po veoma pristupačnoj ceni od 15 franaka u kombinaciji sa gratiniranim krompirom (jednim od lokalnih specijaliteta. No, bilo je tu hrane i za sve ukuse, s obzirom da je običaj stanovnika da obavezno tu ručaju tog dana , pod otvorenim nebom.
Šetajući sa izvanrednim kuvanim vinom u rukama, degustirala sam sušene jabuke, suvu pršutu posutu biberom, uživala u mirisima ručno rađenih sapuna , smeškala se prodavačici koja me je ubeđivala da obavezno kupim njene preslatko upakovane džemove a najviše uživala u izložbi negovanih krava koje daju nadaleko čuveno mleko od kojih se pravi omiljena nam čokolada. Bila je tu i izložba konja i njihovih čuvara u tradicionalnim uniformama, trubački orkestar koji je dizao rapoloženje na najveći mogući nivo.
Vašar je otvoren do 15 časova i s obzirom da sam bila sve vreme tu, bila mi je zanimljiva promenada ljudi koji su bili u obilasku, od deka i baka , penzionera koji su bili u većini u prepodnevnim satima do poslovnih ljudi i žena koji su očito svoju pauzu na poslu iskoristili da ručaju neki od lokalnih specijaliteta . U ranim popodnevnim satima najviše je bilo roditelja sa decom koji svoju šetnju i obilazak vašara završavaju na jezeru sa ostacima hrane od ručka da bi hranili labudove i patke, ili na starinskom ringišpilu sa konjićima.
Do sledećeg pisanja, pozdrav.
Gordana Radojković
