Home / Kafa sa tetkom / Sezona bundeve – od čorbe do torte i jedna legenda
Sezona bundeve – od čorbe do torte i jedna legenda

Sezona bundeve – od čorbe do torte i jedna legenda

Oktobar je mesec kad pijačnim tezgama zavladaju bundeve a Internet bude preplavljen receptima sa bundevom, možete od nje napraviti kompletan ručak, od čorbe do torte.

Naučnici se uglavnom spore oko toga odakle potiče bundeva, neki tvrde da je afričkog ili južnoazijskog porekla, dok drugi tvrde da potiče iz Južne Amerike.  Svakako, uzgajali su je još drevni narodi, uključujući, naravno, i Egipćane, Arape, Grke  i Rimljane. Uzgajali su je za ishranu ali i za praktičnu upotrebu, nakon što bi izvadili pulpu, sušili bi je i koristili za čuvanje soli, mleka, žitarica, čak i za izradu čaša i kašika.

Kada je modernije doba u pitanju, većini naroda na Evropskom kontinentu  bundeva je postala poznata nakon Kolumbovog otkrića Amerike koji je u Italiju doneo nekoliko sorti bundeve koja se u to vreme smatrala hranom za siromašnije ljude, nisu se o nju previše otimali.FreeDigitalPhotos.net

Bundeva se uglavnom nalazila na trpezi  poljoprivrednika i stočara, iskustvo u spremanju je dovelo do sve ukusnijih recepata a tek sa periodima gladi počela je da bude cenjena i među bogatijim slojevima.

Kako je sad pravo vreme da, ukoliko volite bundevu, isprobate jedan od mnogobrojnih recepata, ili za slatko ili za slano jelo, evo zašto je ona pravi izvor zdravlja.

Bundeva sadrži mnogo vitamina, najviše viamine A, C i E, minerala, vlakana i antioksidanata. Antioksidanti pomažu u jačanju imunog sistema i smanjuju rizik od mnogih bolesti. Ima veoma malu količinu masti i kalorija a visok sadržaj vlakana je čini hranom koja daje energiju i reguliše crevnu fuknciju.  Bogata je karotenom koji doprinosi regeneraciji ćelija. Veoma se lako vari. Veliki procenat kalijuma koji sadrži čini je hranom borcem protiv zadržavanja vode, ima laksativno i diuretičko dejstvo.

Dok spremate nešto od bundeve, sigurno vam pada na pamet kako mnoge zemlje u svetu krajem oktobra slave Noć veštica bez koje bundeva ne može da se zamisli, skoro da neće postojati kuća ispred koje se neće naći bar jedna izrezbarena bundeva u kojoj gori sveća, zato idemo malo nazad u istoriju.

FreeDigitalPhotos.netDžekova lanterna

Sve one bundeve  koje svelte u Noći veštica nazivaju se Džekove lanterne po irskoj legend o pijancu Džeku koji je zbog čašice više ušao u igru sa đavolom. Naime, Džek je bio kovač koji je voleo da popije i koji bi sve dao za čašicu više, ali bio je iI grub, nabusit, šrkt čovek, i tako je jedne noći, razmišljajući kako da dođe do novca za piće, sreo đavola koji je pošao u svoj pohod na ljudske duše.  Đavo kao đavo, odmah je hteo da završi posao, ali ni Džek nije bio naivan, zatražio je od njega da mu ispuni poslednju želju, da mu da novčić kako bi popio poslednje piće, a sve u nadi da će moći da povrati svoju dušu. Kako đavo nema novca, pretvorio se u novčić a Džek ga je brže bolje stavio u torbicu za novac na kojoj se nalazio izrezbaren srebrni krst. Krst je, kao što znamo, đavolov ljuti neprijatelj. Zarobljen u kutiji, đavo je Džeku ponudio još  deset godina života ako ga oslobodi. Postigli su dogovor, Džek je oslobodio đavola a ovaj mu je vratio dušu.

Kako đavo nikada ne spava, posle dogovorenog vremena, vratio se po Džeka koji poklonjeno vreme nije iskoristio ni za šta drugo nego da i dalje pije. Samo, ni ovog puta nije želeo tek tako da prepusti svoju dušu đavolu, ponovo je zatražio uslugu, da mu đavo ubere jabuku sa obližnjeg drveta. Kako je jabuka bila visoko, đavo se popeo Džeku na ramena, skočio na drvo i u tom trenutku, snalažljivi Džek je  u koru drveta urezao krst i ponovo ga zarobio. Ovog puta pristao je da ga oslobodi samo ako obeća da više nikada neće dolaziti po njegovu dušu.  Đavo je održao obećanje i više nikada nije posetio  Džeka. Ali, svakome dođe smrtni čas i Džek je jednog dana preminuo. Toliko puta je izbegao pakao i sada, kada se uputio ka nebu, naišao je na zatvorena vrata zbog njegovog razvratnog života, nisu ga hteli ni u paklu. Džeku nije ostalo ništa drugo nego da se vrati i luta dok mu se ne otvori ili raj ili pakao. Kako bi osvetlio sebi put Dežek je izdubio bundevu i napunio je žeravicom. Da li je Džekova duša našla mir ne znamo, ali ova priča je uvod u praznik koji se naziva Noć veštica koji su Irci iseljenici u Ameriku počeli da obeležavaju negde između 1750. i 1800. godine odakle je počeo da se širi u druge zemlje.

Foto: .baxtervillage.com

Foto: .baxtervillage.com

Hallowen – Noć veštica

Noć veštica se slavi u noći između 31. oktobra i 1. novembra, kada se ispraća leto  i dočekuje zima a smrtnici zahvaljuju duhovima za dobru žetvu.

Veruje se da te noći sve barijere između sveta živih i mrtvih padaju kako bi duše umrlih mogle na kratko da posete ovaj svet. Svuda su postavljene Džekove lanterne kako bi im osvetlile put a da bi bile i naredne godine milostive i obezbedile dobru žetvu, decu daruju slatkišima. Hiljade i hiljade dece širom sveta se te noći maksiraju kako bi otelotvorile duhove i idu od vrata do vrata porodice, prijatelja i komšija noseći Džekove Lanterne i tražeći slatkiše u zamenu za dobronamernost duhova.

Foto: http://fancycribs.com

Foto: http://fancycribs.com

Još jedan običaj vezan za Noć veštica je da se tokom večere doda još jedno mesto u počast mrtvima. I u prozore te noći stavljaju Džekove lanterne da što bolje osvetle put duhovima ali i da one zlonamerne drže daleko od svojih domova.

Dani ludaje – Kikinda

U našoj zemlji se ne obeležava Noć veštica ali se u Kikindi već 28. godina obeležavaju Dani ludaje, ovogodišnja manifestacija održana je proteklog vikenda. Tokom  Dana ludaje spremaju se razna jela od bundeve i održavaju razne kulturno umetničke manifestacije, bira se najveća i najteža bundeva,  a ime ovog festival potiče od stare izreke kojom se htelo dočarati koliko je Kikinda ravna – Popneš se na ludaju i vidiš celu Kekendu!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*