Iluzija slobodne volje

Ležim jutros u krevetu sa potrebom da ustanem, sa namerom da ustanem, ali se ipak ne pokrećem. Duša hoće, telo neće. Svima nama je poznat taj raskorak između motiva i radnji. U psihologiji taj raskorak se zove abulija ili nedostatak volje. Šta je snaga volje? Jedna crta ličnosti? Ne. Ili moždana iluzija moći samokontrole moga Ja? Zar psiholozi imaju odgovor na pitanje koje nije rešeno kroz istoriju filozofije? I da li sada upravo testirate svoju slobodnu volju birajući da čitate ili ne ovaj tekst do kraja?

Psihologija vs. filozofija

Jedan od najtežih problema ljudske motivacije je volja. Da li slobodna volja uopšte postoji? Pričamo li o jednorogu ili o poniju sa jednim rogom pričvršćenim lastišem? Možemo li mi stvarno da izvršavamo svoju volju? Ako smo slobodni, osećamo se slobodni, ali ako se osećamo slobodni, još uvek ne znači da smo zaista slobodni? Šta je o tome rekao Aristotel? Šta Hjum? Šta Šopenhauer? Iako volim taj filozofski diskurs, pre svega, moramo da napravimo razliku između subjektivnog doživljaja da imamo ili nemamo slobodnu volju i filozofskog pitanja o postojanju slobodne volje. Psiholozi rešavaju samo prvi deo dileme.

Psihološka rekonstrukcija slobodne volje

Ljudi često smatraju da imaju slobodu volje, da vrše voljne radnje po svom izboru. Ostavljam mogućnost da je u pitanju zabluda, ali iluzija slobode sasvim je prirasla uz nas. Mi doživljavamo raskrsnice, gde nam se ukazuju nekakvi izbori. Mučimo se da ih sagledamo, izvagamo i odlučimo šta nam je činiti. Kada negde krenemo, pa se pokaže da je to ćorsokak, mi se osećamo krivim i odgovornim za “pogrešne” izbore.  Sa pomeranjem fokusa u psihologiji sa kognicije na emocije, gde se neurotango definiše kao proizvod našeg limbičkog mozga koji nije pod svesnom kontrolom, problem slobode izbora je okrenut naglavačke. Ali, iako nam je možda izbor sveden na spoznaju granica, postoji dovoljan prostor i unutar tih granica moranja, te mi ipak obavljamo moždanu aktivnost praveći stvarne izbore.FreeDigitalPhotos.net

Faktori slobodne volje

Naš subjektivni doživljaj slobodne volje prozilazi iz složenosti našeg iskustva. To je i prvi faktor. Što smo svesniji većeg opsega i raznovrsnosti stvari, što nam je vremenska perspektiva šira, što je bogatiji naš unutrašnji život, pa smo pismeniji u tumačenju svojih želja i potreba, to je i snažniji utisak da smo sposobniji da odlučujemo i biramo.

Doživljaj slobode spolja i iznutra zavisi i od  širine opaženog (životnog) prostora slobodnog kretanja. To je drugi faktor. Životni prostor, koristeći Levinov termin, nije isto što i stvarna spoljašnja sredina. To je psihološki svet u kome opažamo da živi naše Ja, jer ono ne lebdi u vakuumu. To je psihološka sredina koja uključuje sadašnjost i prošlost i budućnost, konkretno i apstraktno, realno i nerealno. Od pojedinca do pojedinca se taj prostor razlikuje, čak i kada oni fizički dele istu spoljašnju sredinu. Univerzumi prostora i vremena obuhvataju naša uverenja, znanja, pamćenja, uzlet mašte … Kod nekoga životni prostor je beskonačan, kao i kosmos, kod drugog je to uski, topao kutak. Takođe se i organizacija i pristupačnost regiona životnog prostora potpuno individualno doživljavaju, te se i širina prostora slobodnog kretanja razlikuje.

ljiljana-jerinic
Ljiljana Jerinić

Potencijalna sloboda

Taj utisak o širini slobodnog prostora je vitalan za našu motivaciju. Za uspešnu, obrazovanu, zdravu osobu koja živi u slobodnoj socijalnoj klimi, u kulturi koja podstiče aktivnost i inicijativu, prostor slobodnog kretanja se čini ogroman. Ona to uverenje i živi! Isto tako, za osobu bez privilegija, neobrazovanu, bolesnu,  prostor slobode kretanja može biti jako sužen. I ona to uverenje živi! Problem suženog prostora slobode kretanja ne mora da se poklapa sa stvarnim kapacitetima spoljašnje sredine, nego sa doživljajem potencijalno pristupačnih regiona. Zato je bitno, preispitati svoja uverenja svaki put kada imamo doživljaj sputanosti i neslobode. Zato svako moram i ne smem, treba da testiramo i pretvorimo u hoću i neću. Možda će se otvoriti prostori o kojima nismo ni sanjali. Sloboda volje je iluzija? Pa, šta! Ako postoje dozvoljene bele laži, onda je ovo bela iluzija, ona koju treba zadržati radi zdravlja!

Autor: Ljiljana Jerinić, psiholog

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *