Home / Kafa sa tetkom / Gospođica Nakarada – gradska veštica
Gospođica Nakarada – gradska veštica

Gospođica Nakarada – gradska veštica

Iz predhodnog dela: Olgica je sve do četvrte godine živela mirno u svom dvorištu. Kada bi Izlazila, mama bi je uvek držala čvrsto za ruku. Ali, jednog dana mame nije bilo, a tata je poveo na pijacu i tamo izgubio, iako je Olgica mislila obrnuto. Ona je krenula sama ka kući. Morala je da pređe dva velika bulevara, koja deca tog uzrasta ne mogu bezbedno da prelaze. Smislila je originalan način:  stala bi uz neku ženu i trudila se da ide ukorak sa njom, kao što je to radila sa mamom. Stigla je nadomak kuće, ali tada joj se žena koju je pratila unela u lice i preplašila. To je bio prvi susret sa gospođicom Nakarada, ali ne i poslednji.

DEO DRUGI

Dok se igrala u dvorištu iza kuće, tata je uzbuđeno dotrčao:

-Brzo, mama je došla i da vidiš šta ti je donela.

-Sigurno jagode sa šlagom, – pomislila je Olgica.

Ali, nije. U tatinoj i maminoj sobi, na bračnom krevetu nešto se mrdalo, a mama je ležala između.

-Dođi, pile moje. Ovo su tvoji brat i sestra, – kazala je mama. – Dođi da te upoznam sa njima, da vidiš kako su lepe bebe.

Uhvatila se grčevito za vrata.

-Ne želim nikoga da upoznajem, – mislila je Olgica i ko su oni da ne daju mami da mi kaže jedina moja? – A gde su jagode? – zapitala je da izbegne dalji razgovor o bebama.

Želela je da ispriča mami šta je bilo na pijaci i za onu strašnu ženu, ali nije bilo prilike. Nekako mama nije imala vremena ni snage za Olgicu. Bebe su stalno naizmenično plakale, kupale se, jele. Olgica je čak morala da pomaže. Dobro, nije uvek bilo dosadno. Volela je da proba vodu za kupanje da li je dovoljno topla i da stavi zrnca hipermangana. Nekada je volela i da pridrži bebibu flašicu. I da golica bebe. Ali je mrzela da slaže pelene, naročito kada je napolju lep dan. I činilo se nemoguće da, kada su prohodale, jednim pogledom u isto vreme vidi obe bebe. Svaka je išla na svoju stranu, nekim svojim poslom I uvek je to bilo suprotno od one druge. Zato je mamina molba da pripazi bebe bila prava mora. I mama je to ubrzo shvatila.

Bila je zima. U sobi je naložena peć. Mama je morala da ode do prodavnice. Zamolila je Olgicu da samo na tren bude dadilja. Olgica je kao i uvek uzela za ruke jednu bebu i pokušala da je nauči Ringe ringe jaja. Druga beba nije htela. Ko zna gde je bila i šta je radila. U jednom momentu Olgica je samo u okretanju uočila da je jastuk na pećici i da se jako dimi. Bez razmišljanja je otvorila prozor i izbacila već nagoreli jastuk napolje. Onda je uzela lavor napunjen vodom i potopila jastuk.

Mama je utrčala. Iz otvorenog prozora kuljao je dim.

-Moja deca! Moja deca! – plakala je mama.

-Molim te mamice, nemoj da me grdiš što je jastuk izgoreo. Nisam videla ko ga je i kada bacio na peć. Izvini mamice – plakala je i Olgica.

-Ma, pusti jastuk, mogli ste da se ugušite, ili izgorite, mili moji. Srećom otvorila si prozor – mama je grlila i ljubila svo troje.

Posle su tata i mama dugo razgovarali i zaključili da Olgica treba da krene u obdanište.

-Uostalom ima već pet godina i mora da upozna spoljni svet i stekne drugare – glasno je razmišljao tata.

Olgica nije mogla da zamisli školicu, ali rešila je da proba i tu avanturu.

U narednom nastavku: kako je izgledao prvi dan u školici?

Piše i ilustruje: Ljiljana Jerinić, psiholog

 

One comment

  1. Šta učimo iz ovog dela? Životna situacija je dolazak brata ili sestre. Normalno je da dete oseti ljubomoru, ona se može prevesti rečenicom: “Plašim se da ću izgubiti roditelje”. Objektivno dolazak bebe onemogućava majku, pre svega, da se u potpunosti posveti starijem detetu, te je potrebno u trudnoći izvršiti i pripremu deteta za dolazak novog člana porodice. Situacija ljubomore koja se ignorisala i gurnula pod tepih, kod dece je potencijalno opasna jer može doći do ozbiljnog povređivanja bebe. Ljubomora se razrešava tako što se dete “ubedi” da roditeljska ljubav nije prestala dolaskom bebe, da je ima dovoljno za oba deteta. Drugi korak je uključenje starijeg deteta u neke zajedničke aktivnosti, ali naravno pod supervizijom odraslog. Predškolsko dete nije u stanju da pričuva bebu ni toliko da se “trkne” do prodavnice!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*