Home / Saveti koje niste tražili / Gorim da budem neko drugi
Gorim da budem neko drugi
FreeDigitalPhotos.net

Gorim da budem neko drugi

Priča o transformaciji je zanimljiva. Ideja je ugrađena u temelje našeg postojanja. Možda zbog toga što primećujemo da se stalno menjamo i mi i svet oko nas. A da li želimo da menjamo boju kosu, odeću, ali i naš spoljni i unutrašnji svet, zato što smo nezadovoljni postojećim, nemamo samopoštovanje ili je to pozitivan stav, znak progresa? Da li volimo da čitamo i gledamo filmove, zato što možemo da budemo neko drugi bez opasnosti za naš integritet u stvarnom svetu? I da li promenu per se treba da promovišemo i pomažemo i drugima da je ostvare?

Panta rhei

Sama reč transformacija znači preinačavanje, menjanje oblika. Zavisno od tematike, dobija i operativna značenja. U filozofiji je to jedna od osa spoticanja, jer se mogu sve škole i pravci postaviti na dva pola: sve teče, sve se menja vs. ne postoji promena, ona je varka. U molekularnoj biologiji to je genetska promena ćelije. U statistici se obično misli na menjanje vrednosti skale. U psihoanalizi je to jedan od osnovnih pojmova, jer obuhvata većinu psihoanalitičkih mehanizama. U geštalt psihologiji takođe ima širok raspon značenja u vezi sa transformacijom oblika i tragova. U terapiji bilo koje orijentacije, promena je znak napredovanja. U potrošačkom društvu to je “potreba” koju treba razviti i zadovoljiti kod potrošača. I industrija zabave koristi čovekov kapacitet transformisanja.

FreeDigitalPhotos.net

Kanoni ukusa i časti

Promena se uvek vrši da bi se dostigao neki standard ili mera. Higijensko-mentalni aspekt transformacije fokusira pojedinca koji stalno razrađuje kanone „pristojnog života“. To radi upoređenjem socijalnih i ličnih normi. Sadržina obrazaca ukusa, ali i časti, je posledica našeg prošlog života i standarda u okruženju. Ali mi nismo pasivni. Ma koliko kultura i civilizacija snažno energizirale vrednosti koje nam nude kao uzor, uvek imamo „slobodu“ da im se odupremo, naročito ako nisu u skladu sa našim ličnim stavovima. Konstruktivnije je ostati veran svom generičkom Ja, pod uslovom da smo izgrađeni kao ličnost.  Konkretno to znači da način na koji oblikujemo kosu treba da govori o vremenu u kome živimo, jer to od nas zahteva proces socijalizacije. Ali, samo uslovno i delimično. Mnogo je važnije da je frizura u skladu sa našom genetikom, celom figurom, stilom oblačenja, ali i sa kompletnom ličnošću (sa onim unutra). U nalaženju našeg autentičnog izraza, vrebaju nas zamke. Sa jedne strane, preterana adaptacija može učiniti da smo klonirane Barbike ili Kenovi (ili Cece i Đokovići). Sa druge strane, ni razlikovanje iz inata nije put ka generičkom Ja, jer je podjednako prisilno i neslobodno kao izbor. Eksperimentišući tokom života, mi se stalno transformišemo, krećući se u pravcu životnih pobeda ili poraza.

Vulgarna praktičnost ili nekorisna učenost

Ako je životni pobednik onaj koji se uspešno adaptira, čije mape su funkcionalne, onda je dobro usmeravati mišljenja, osećanja i ponašanja u pravcu korisnosti, praktičnosti. Sistem školovanja nam je u tom slučaju pogrešan, jer stičemo mnoga nepraktična znanja i veštine. Učimo „mrtve jezike“, teorije koje su prevaziđene, a u umetnosti da ne govorimo – gomila besmislica, misliće najveći procenat stanovnika Srbije. Stara poslovica „Kakav gazda – takav sluga“ ilustruje željene društvene ideale: da biste bili cenjeni, zapaženi, popularni danas, treba da prihvatite elemente kulture viših klasa, jer one žive u zoni kvalitetnog života, a ne preživljavanja. To znači obezbediti sve statusne simbole, sve gedžete, sav stajling, a za žene to znači promeniti i izgled (nos, bore, bistu…), posećivati moderna mesta, razgovarati na moderne teme (o javnim ličnostima i serijskom programu)…. Međutim, postoje i drugi putevi do statusa. Paradiranje ovakvim citatima: Iam fides et pax et honos pudorque  priscus et neglecta redire virtus audet…(Već vera i čast i pređašnji stid i prezrena vrlina pokušava da se vrati) postiže isti efekat. Učeni način izražavanja je deo procesa sticanja ugleda, jer samim tim što je nepraktičan govori o mogućnostima da neko “protraći” vreme učeći ga. A ko može da “baca” vreme na nepraktične stvari? Naravno, onaj ko nije u zoni preživljavanja.
ljiljana-jerinic

Senka Holivuda

Mi kreiramo unutrašnje ogledalo od detinjstva, preko adolescencije, ali i kao odrasli. I ono se menja kao vremenska prognoza. Nema ko se nije smejao svojim slikama, video zapisima, ali i stavovima iz prošlosti. Zar je moguće da smo se oblačili, češljali, tako se ponašali, da smo se u to kleli? Nekada smo imitirali strane zvezde, nekada lokalne. Bili smo nečiji fanovi. Ili fanovi fanova. I to nismo samo slušali muziku, nego i jeli hranu koju jede muzička zvezda. Kada koncept “najbolji” je isti za sve, to čini da velika većina bude nesrećna jer ne može da postigne uspešnu imitaciju. Još ako želja postane opsesivna kao kancer kreće da razara život i identitet. Od fana, lako stižemo do fanatizma. Sve pada u drugi plan, jer je najvažnije da budemo Lady Gaga. Pošto je želja nerealna, disbalansirani smo. Pa, šta da radimo? Zar možemo da se borimo protiv modela koje nam nameću mediji? Kako će dečko da me poželi, posle listanja “Playboy”-a  ili “gutanja” profilnih slika u kostimima na FB?  Efekat konstrasta kaže da njegova percepcija mene, zavisi  i od tih slika. Zar onda ne treba da, po svaku cenu, idem na plastične operacije, da bih se bar približila tim “uzorima”? Ne treba. Momak koji me bira zato što sam kopija holivudske zvezde, bolje da me ne izabere, jer me bira iz pogrešnih razloga.

Autor: Ljiljana Jerinić, psiholog

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*