Home / Kafa sa tetkom / Zemljotres – predgovor
Zemljotres – predgovor

Zemljotres – predgovor

Vraćamo se emocionalnom opismenjavanju predškolske dece. Priča „Zemljotres“ se bavi ljutnjom, besom. „Bes nikada nije bezrazložan, ali je retko od koristi“, još je Bendžamin Frenklin rekao.

Ljutnja i bes počinju iz osećaja ugroženosti neke naše vrednosti i poruka im je: Promenite ponašanje! Ljuti se onaj ko misli da je moćan, jer ima osećaj sopstvene važnosti i značaja.

Opravdan je bes čiji intenzitet i trajanje odgovaraju spetenu stvarne ugroženosti, ako je ispoljen na socijalno prihvatljiv način i ako naša ljutnja zaista menja ponašanje druge osobe. Problem je u tome što bes rađa bes. Iskaljivanje besa možda daje trenutni osećaj olakšanja, ali oni koji se stalno ljute svojom neadekvatnom ljutnjom pogoršavaju međuljudske odnose. Time se adaptivna finkcija besa ne ostvaruje, pa se problemi hroniziraju. Naravno, ne adaptiraju se ni oni koji se nikada ne ljute.

Na predškolskom uzrastu poznat je naziv za dečje napade besa – temper tantrum. Nije neobično da dvogodišnjaci imaju ovakvo ponašanje. Ako nisu pažljivo zbrinuti, javljaju se i kasnije kao reakcija na frustraciju ili način da se izrazi bilo kakva uznemirenost ili gubitak kontrole nad osećanjima. Više je razloga zašto dete nije našlo alternativno ponašanje. Jedno od bitnih je i to da je na prvu pojavu tantruma dobijalo željeno, pa zašto bi tražilo drugo ponašanje, kada je ovo efikasno?

Kako izbeći napade besa? Kako se ponašati kada do njega dođe? Ako se može izbeći situacija u kojoj se gradi napad, izbeći je. Starije dete podsticati da rečima izrazi uznemirenost. Odrasli mora ispoljiti odlučnost i sigurnost. Ali, ako do napada dođe, onda je dete trenutno van utešenja i logike.

Umirujuće reči su tada potrebne, mada nije važno šta se izgovara, nego kojim tonom. Osnovni je savet roditelju da sačuva mirnoću pre, za i posle napada. Dete obezbediti samo da ne može da povredi sebe ili druge, odstaniti publiku. Kad izađe iz napada, potrebna mu je uteha i razgovor, posebno ako je silina osećanja prepala dete. U ovoj fazi neobično je važno rečima da iskaže osećanja, ali i da sasluša objašnjenja. Nikako ne zaboraviti da će dete učvrstiti takav način ponašanja, ako dobije željeno, jer napad besa je svojevrsna provokacija.

ljiljana-jerinic

Ljiljana Jerinić

Zavodljivost i ubedljiva moć besa pohranjuje mit da se bes teško obuzdava. Ali to  ije tačno. Bes se najbolje uništava ako se unište argumenti koji ga potiču. Naravno, prvo je potrebno da se umirimo (prekidanjem toka misli, osamljivanjem, nekom fizičkom radnjom koja nikoga ne ugrožava…), a onda da problem konstruktivno razrešimo. Vežba se i kako poruka koju želimo da drugima saopštimo bude efikasno verbalno formulisana, da ne bismo morali opet da reagujemo besom.

Iako se to neće dopasti roditeljima, oni su ti koji prevsntveno kontruišu detetovu osećajnost u skladu sa porodičnim i ličnim normama. Oni definišu detetu šta oseća, kako to treba da izrazi, a kako ne sme, uče socijalno prihvatljivom i efektnom načinu izražavanja osećanja, formiraju emocionalni skript. Roditeljski uticaji se pretaču u psihičke strukture koje će, verovatno, pratiti dete kroz čitav život. Zato poslovica kaže: drvene noge se ne nasleđuju, ali drvene glave – da.

Piše i ulustruje: Ljiljana Jerinić, psiholog

.

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*