Home / Saveti koje niste tražili / Da li ste za ples?
Da li ste za ples?

Da li ste za ples?

Plešemo između kamena i neba, od rođenja do smrti ples ljubavi, ne kao zatvorena monada (petlja), nego otvoreni za svet oko nas stalno ustreptalo komunicirajući povezanost. I nije svaka želja za oslanjanjem na drugoga patološka. Naprotiv, zdravlje će zavisiti od toga da li smo se vezali za ljude koji su sposobni za uzajamnost. Ako jesmo, osećamo se stabilno mentalno zdravo. Životna mudrost upravo znači pronalaženje onih sa kojima se međusobno dobro regulišemo i naravno, ostajanje uz njih.

Neurotango

Povezanost kao fiziološki proces umrežavanja neuronskih puteva definiše mentalni svet oba učesnika. Za vreme tih neuronskih povezivanja pleše se i emocionalni tango. Socijalne interakcije tako deluju kao modulatori, jer stalno resetuju plesače. Dvoje ljudi i komuniciraju kako bi jedno od njih promenili u nekog drugog. Istina je da se oboje menjaju, praktično nepovratno jer novi neuroputevi „pregaze“ stare. Direktno naš identitet zavisi od socijalnih kontakata, pošto fiziologija koju proizvodi kontakt čini suštinu onoga šta smo bili, šta jesmo i šta ćemo postati. Uostalom u narodu se jasno kaže: s kim si, takav si. Zato je važno da savladamo veštinu stroukiranja.

Zlatna strouk trijada

„Gde ljubav nije, ne izreci reči“ peva Bobrowski naučnu istinu. Nije čudo da najrazumljivije formulacije daju pesnici, jer oni iskušavaju mogućnosti jezika proširujući granice iskazivog. Činjenica je da se mozak iznuruje otrovnim porukama i kada ih upućujemo i primamo. U cilju mentalne higijene potrebno je da znamo da šaljemo i primamo razne vrste poruka, posebno zlatnu strouk trijadu. Šta je to?

Zlatna strouk trijada je kombinacija pozitivnog bezuslovnog strouka, pozitivnog uslovnog strouka i negativnog uslovnog strouka. Ukoliko se mučite sa terminom strouk, vratite se na tri predhodna teksta u ovoj rubrici u “Tetki” ( TA stalna potreba za dodirom).  U prevodu, veština stroukiranja je da naučimo da razmenjujemo: pohvalu bića , pohvalu i kritiku aktivnosti.

FreeDigitalPhotos.netJa te volim

Pohvala bića, pozitivni bezuslovni strouk, je “ti vrediš” stav. “Sposoban si”, “Lep”, “Pametan”, “Zdrav”, “Talentovan”, “Dobar”, ….izgrađuje i potvrđuje  pozitivan odnos i pozitivan identitet. Ovako se izražavaju osećanja kao što su ljubav, poštovanje i vera u sposobnosti, jer se ljubav i upućuje onima koje ocenjujemo da su kao celina, kao biće vredni. U tom smislu je i izjava: “Ja te volim” bezuslovni pozitivni strouk.

Postoji raširena zabluda da se ova ljubavna izjava ne daje olako, jer se“troši” ako se previše koristi. Nije tako. Kod deteta (i onih koji su odrasli bez dozvola na život i ljubav) poruka ljubavi ima formativnu ulogu – formira pozitivnu sliku o sebi, samoljubav, samopoštovanje i samopouzdanje. Kod odraslih razmena pohvale bića priznaje i potvrđuje pozitivnu predstavu o sebi i drugima. Ona je preduslov da se tranksakcija odvija u životnoj poziciji: “ja vredim, ti vrediš” (ja sam OK, ti si OK), koja je jedina konstruktivna.

Dobro ti ide, samo nastavi da čitaš

Kada smo razmenili poruke na biće i postavili poziciju Ja+Ti+ kao kulise, moguće je razmeniti i povratnu informaciju o ponašanju. Konstruktivno to radimo tako što hvalimo i nagrađujemo poželjno ponašanje: “To si dobro uradio”, “Dobro napreduješ”, “Odlično razmišljaš o tome”…. su pozitivni uslovni stroukovi. Dobro je da je pohvala što konkretnija i naravno realna, inače će se doživeti kao diskaunt! Istina je da će se neka poruka doživeti  kao strouk-realna ili diskaunt-nerealna, pre svega, po kriterijumima primaoca. Zato se vraćamo na poruke ljubavi kao preduslov za pohvalu na akciju. Ako smo nekoga nazvali “Glupane!”, kako da očekujemo da doživi realno poruku ”Odlično razmišljaš o tome”. Moraće da se koristi otpisivanjem, mada je pitanje šta će otpisati, prvu ili drugu poruku.

Pohvale i nuđenje nagrada su deo procesa motivisanja. Stalno se žalimo kako je teško nekoga podstaći da se menja u željenom pravcu. Istina je da je i veština motivacije ono što se uči i razvija. Naravno, treba izbeći grandioznu ideju da će majstor komunikacije biti čarobnjak koji će porukama “dirigovati” okolini kako će živeti i ponašati se.

ljiljana-jerinic

Ljiljana Jerinić

Kritikovanje

Ako smo savladali  upotrebu pozitivnih stroukova, nismo završili obuku. Veština kritikovanja i kažnjavanja bi trebalo da bude predmet u školi, jer veliki broj ljudi potpuno pogrešno koristi uslovne negativne stroukove, čija je snaga nesumljiva. Time se loši odnosi među ljudima hroniciraju i pretvaraju u ratove ogorčenih koji se preziru i mrze. A mržnja, kao i ljubav nas međusobno oblikuje. I to možemo da biramo, jer emocije mi pravimo, nisu van nas. Mi smo ti koji mrzimo ili volimo. A od toga šta osećamo i šta komuniciramo, zavisimo i mi i oni sa kojima plešemo neurotango između kamena i neba.

Autor: Ljiljana Jerinić, psiholog

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*