Home / Kafa sa tetkom / Zašto devojke oko tridesete godine počinju da izbegavaju porodična okupljanja
Zašto devojke oko tridesete godine počinju da izbegavaju porodična okupljanja

Zašto devojke oko tridesete godine počinju da izbegavaju porodična okupljanja

Taman što ste završile fakultet, zaposlile se i počele da udovoljavate sebi, malo putujete, taj vaš život počne da smeta babama, tetkama, strinkama, ujnama i svim ostalim baba strinama iz šire familije. Sve one su još kad su se zadevojčile tačno znale šta žele, napravile plan kako će im teći život i ostvarile su svaki svoj san. Normalno, sad imaju prava da vam pametuju kako je sve to što ste vi završile škole lepo, lepo je i što ste lepe ali to će vrlo brzo proći, i krenu –

Šta planiraš sa svojim životom?

To što ste deo svojih planova ostvarile, obrazovale se i zaposlile kako biste mogle da živite je ništa! Jer, ako u vašim planovima sada prvo mesto ne zauzima udaja, nemate rašta ni živeti, promašile ste poentu življenja, zato sledi –

Kad misliš da se udaš?/ Dokle misliš da se vučeš sa ovim tvojim? / Kad će venčanje?

Ovo pitanje može da vas izbezumi ako niste u vezi jer ispadne da je udaja slična džaku krompira, treba samo da smislite, odlučite, odete da kupite i natovarite na leđa. Ako ste u vezi, sve ono što ste planirale sa svojim dečkom, svaki lep trenutak koji provodite zajedno, veće porodičnih starica podvede pod – razvlačenje i gubljenje vremena. Bolje da ne počnete da objašnjavate jer će vas zalepiti sa –

Jesi li svesna da ti prolazi voz?

A taj voz kad prođe, teško da će naići neki drugi. One su, sve do jedne, svoj voz strpljivo sačekale, ukrcale se i eto, šta im fali.

Šta im fali možete da čujete ako budete toliko pametne da u tom trenutku izađete da popijete čašu vode, udahnete svež vazduh, telefonirate, šta god, samo da prekinete dramsku radnju u kojoj ste vi glavni lik dok vas publika sastavljena od rodbine iskreno žali i klima glavama. Onog trenutka kad izađete, konstatovaće da ste lude, a onda će konstatovati da su i same lude kad se osvrnu i vide kako im je protekao život, lamentiraće nad nezahvalnim muževima  i još nezahvalnijom decom, propuštenim prilikama da budu pametne, bogom na koga kao da su kamenje bacale, tužnom ženskom sudbinom, nad svim onim nad čim žene inače kukaju jer se ova kuknjava prenosi s kolena na koleno kao junačka pesma.

st

Foto: jangadadatijuca.blogspot.com

Zato će, kada se vratite u prostoriju, odmah početi da vam dele savete:

Nemoj da budeš luda kao ja!

Nađi nekoga s parama a ne golju kao ja!

Ne upuštajte se u razgovor! Nikako! Ni klimanjem glave!

Namirišu li samo da vi zaista nemate nameru da radite bilo šta jer je vreme i jer tako treba, jer imate sopstvena pravila za svoj život, krenuće –

Ma možeš ti da pričaš šta god hoćeš!

Ne gine ti – šporet, varjača, usisivač, pelene…

U roku od pet minuta, ubediće vas da je sve ono što “morate” i što vas, koliko god se branile, ipak jednom zaskoči, da ne bi ispalo da živite uzalud, u stvari pakao! One najgore vrste, jer, eto, da su one bile pametne kad su bile u godinama u kojima ste sada vi…

Nema kraja!

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*