Home / Kafa sa tetkom / „Čupko gutač čudovišta“ – šesti deo
„Čupko gutač čudovišta“ – šesti deo

„Čupko gutač čudovišta“ – šesti deo

Strahinja je siroče. Niko ne želi da ga usvoji. Mora da ide kod čukunbabe koja živi sama u oronuloj kućici na periferiji. Baba Kreza, posle početne neverice, nudi Strahinji krevet njegovog pokojnog dede. Prva noć je bila zastrašujuća, jer su na sve strane iskrsavala čudovišta. Strahinja je zvao babu da mu pomogne. Sad zajedno tri noći nisu oka sklopili. Četvrtog dana baba predloži da aktiviraju pomoćnika iz njene mladosti, koga je dehidriranog sačuvala u teglici od instant-kafe. Kad je prah razmutila u čaši vode, desilo se čudo i na stolu je stajalo malo, meko nasmejano biće, koje je Strahinja nazvao Čupko. Te večeri je Strahinja mirno spavao, jer mu je Čupko bio na jastuku. Ujutru ga je našao pod ćebetom, ali nije bio isti. Progutao je čudovište i uvećao se. Strahinja je bio presećan što pomoćnik funkcioniše. Proveli su veseli dan na livadi, ali svemu dođe kraj. Stigla je nova noć.

NOVA ČUDOVIŠTA

I sledeće noći je Strahinja mirno spavao, a Čupko je progutao novo čudovište. I postao je još veći. Oči su mu bile kao tacne za šolje. Kad su se igrali na livadi, Strahinja više nije mogao da nosi Čupka na leđima. Bio je preveliki.

-Popni se ti sad na mene, – predložio je Čupko.

Strahinja se uhvatio za krzno i uzverao se na vrh čupave lopte. Čupko je pojurio. Jezditi je bilo očaravajuće, mada i malo zastrašujuće.

-Usporiiiii! Pašću! – povikao je Strahinja.

Stigla je i nova noć. Od sledećeg čudovišta, Čupko je postao tako veliki da su mu oči bile kao tanjiri za supu. Jedva je izašao kroz vrata.

-Hoćeš da me uzjašeš? – pitao je Čupko.

-Ne, nikako. Tako si veliki.

-Pa, kako ćemo onda danas da se igramo?

-Hm….hm…imam ideju: nadvlačićemo se.

ćć

Opet je prošao jedan veseli dan. Ali Čupko nikako nije mogao da uđe natrag u kuću. Vrata su bila pretesna i zaglavio se. Baba Kreza je vukla iznutra, a Strahinja ga je gurao spolja.

-Udahni duboko, Čupko, da ti se malo stomak uvuče, – predlagala je baba Kreza.

U jednom trenutku kada je Strahinja snažno gurnuo, Čupko udahnuo, a baba povukla, uspeli su. Ali Čupko se skotrljao preko baba Kreze i ona je ostala da leži. Strahinja je zatekao na podu kad je i on ušao.

-Baba, baba, nemoj sada da umreš, molim te!

Baba Kreza je otvorila oči i zamolila da je prenesu do kreveta.

-Neće moći više ovako, Strahinja. Ako noćas Čupko pojede još jedno čudovište, postaće tako veliki da će nas priklještiti.

-Šta da radimo, baba?

-Ne znam još. Pusti me malo da se odmorim, pa ćemo smisliti.

Nastavak sledećeg ponedeljka

Piše i ilustruje: Ljiljana Jerinić, psiholog

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*