Home / Kafa sa tetkom / „Čupko gutač čudovišta“ – sedmi deo
„Čupko gutač čudovišta“ – sedmi deo

„Čupko gutač čudovišta“ – sedmi deo

Strahinja je siroče. Niko ne želi da ga usvoji. Mora da ide kod čukunbabe koja živi sama u oronuloj kućici na periferiji. Baba Kreza, posle početne neverice, nudi Strahinji krevet njegovog pokojnog dede. Prva noć je bila zastrašujuća, jer su na sve strane iskrsavala čudovišta. Strahinja je zvao babu da mu pomogne. Sad zajedno tri noći nisu oka sklopili. Četvrtog dana baba predloži da aktiviraju pomoćnika iz njene mladosti, koga je dehidriranog sačuvala u teglici od instant-kafe. Kad je prah razmutila u čaši vode, desilo se čudo i na stolu je stajalo malo, meko nasmejano biće, koje je Strahinja nazvao Čupko.Te večeri je Strahinja mirno spavao, jer mu je Čupko bio na jastuku. Ujutru ga je našao pod ćebetom, ali nije bio isti. Progutao je čudovište i uvećao se. Strahinja je bio presećan što pomoćnik funkcioniše. Proveli su veseli dan na livadi, ali svemu dođe kraj. Stigla je nova noć. Čupko je svake večeri gutao nova čudovišta i postajao sve veći. Sad su mu oči već kao tanjiri za supu. I nije mogao da uđe natrag u kuću. Kad su ga nekako ugurali kroz vrata, Čupko je pao preko baba Kreze i ona je ostala da leži na podu. Strahinja se uplašio da je umrla. Kad je progledala, zamolila je da se malo odmori dok ne smisle šta će da rade, jer Čupko više ne sme da jede čudovišta i dalje da raste.

PODRUM

Kada se odmorila, baba Kreza je pozvala Strahinju da sedne kraj kreveta.

-Slušaj, moraš da prestaneš da praviš ta čudovišta.

-Kako, baba? Ja ih pravim? Mislio sam da dolaze iz neke zemlje čudovišta.

-Ti Strahinja ih praviš. Tvoj strah i tvoja mašta. Pobedi strah, pa ćeš videti da se neće praviti ni čudovišta.

-Ne znam kako da ne osećam strah. Kad me preplavi, čime da se borim?

-Evo, razmisli. Ako Čupko nastavi ovim tempom da jede čudovišta, biće sve veći i veći. Nećemo moći više u kući da ga držimo, a i u dvorište neće stati. Ogromna čupava lopta preplaviće čitav grad. Iako je on naš prijatelj, tako veliki će svima izgledati opasan. Pomisliće da su došli vanzemaljci, u panici će pozvati vojsku. Mogu ga povrediti, a i on u odbrani može da povredi nekoga…Ako zaista voliš Čupka, potrudi se da ne praviš više čudovišta!

O, moram i mogu. Bar ću pokušati.

-Za noćas ćemo da ga stavimo u podrum, jer je napolju hladno, a u sobi ne sme da ostane. Ali, ostavićemo vrata od podruma otvorena da ne bude usamljen.

Čupko je bio tužan što se odvaja od njih, ali je pristao da ga uguraju kroz podrumska vrata.

čupko 7

Strahinja je presedeo celu noć. Prvo bi mu se zgrčio stomak. To je bio znak da se srce razlupa i talas straha bi krenuo da se širi.  Misao da će izgubiti Čupka bi se kao mač zarila u telo straha i on bi ustuknuo. Činilo se da će ljubav prema Čupku pobediti, ali se Strahinji prispavalo i malo čudovište se odmah stvorilo kraj podrumskih vrata. Čupko je ispružio ruku i progutao ga. Isti čas se tako uvećao da je ispunio ceo podrum.

-Jao, Strahinja, pomagaj! Tesno mi je, žulja me i boli! Ne mogu da izdržim ovako kao sardina u konzervi!

Strahinja je spavao.

Nastavak sledećeg ponedeljka

Piše i ilustruje: Ljiljana Jerinić, psiholog

One comment

  1. Dete se plaši životinja, buke, mraka, neobičnih i nepoznatih situacija. Strah ima poreklo kod dece uglavnom u iskustvu. Javlja se kao reakcija na konkretne stvari i lica, neočekivane, iznenadne situacije i jake draži. Ali postoji i indukovani strah, koji dete usvaja od modela. Stvaranje trajnog straha tako zavisi od detetovog iskustva, od sredine u kojoj raste, kao i od njegove ličnosti.
    Sa pet godina uzrok straha je fantazija, mašta: strah od neobičnih, fantastičnih bića, od smrti, od likova iz bajki. Međutim, zahvaljujući mašti dete se može i osloboditi strahova.
    Sa šest,sedam godina, nažalost neka deca (naročito dečaci) pod uticajem socijalnog okruženja, umesto da razreše strah, nauče da ga prikrivaju.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*